Mic, mic...

To je rekao Perce 2.8. ove godine na Emičinom blogu...

A pojma nema.
Nema pojma o mojim partnerima, o meni, o tome šta tražim, o tome šta odbijam.
Ali ja znam šta mu kod mene smeta, to što sam stara, a on voli samo mlade.
Kad kažem voli, on voli da mu se što manje proturiječi (nisu školovale) :)
Ali kak se kaže, rđavom kurcu i dlaka smeta, pa tak i njemu.
Ne seksa on (tako kaže), ne seksam ja (ja kažem).
Pa valjda ja imam veće pravo na neseksanje koja sam 73 godine stara, nego on sa svojih, čekaj da vidim, 57.
On koji ima 57 godina, kritizira ženu od 73 zato što nema sex.

Ja sam s 57 bila aktivna 100%.

Dakle, ja svojim izborom nemam nikoga, da želim, mogla bi ih imati koliko hoću i kada hoću.
Što se za njega (Perceta) baš ne može reći.

Link

Link

Link

Link

Link

Bio si ti u pravu, ovo su vražja posla :)

U petak u 10 sati u jutro sam primila drugu dozu Moderne (govorim o cjepivu), popodne me je počela boliti ruka.

Legla sam normalno spavati oko pola 12 i probudila se oko 2 u noći s treskavicom.
Temperatura mi je počela rasti.
Bilo mi je toliko hladno da sam stavila termofor i nisam se mogla ugrijati.
Nisam spavala cijelu noć, a temperatura je prešla 39 C.
Cijelo tijelo me je boljelo kao Jeremiju, sve me boljelo.
Počela sam imati neke halucinacije i nisam se mogla pomaknuti s kreveta. Čudno, jako čudno.
Nikad nisam imala slične simptome u životu, a stvarno dugo pamtim. Ili se ne sjećam?
Gripa je bila nešto sasvim drugo.
Veliko sranje, ali good news is, prošlo za 24 sata.
Sad sam dosta dobro, danas ću još malo proleškariti da se oporavim, sutra opet normalno.

Bilo je dosta gadno, mislila sam si, da sam malo slabija ne bih preživjela, ali...kako bi tek bilo da sam dobila Covid, sigurna sam da ne bi preživjela, sasvim sigurno.

Dakle, bolje i 24 sata biti malo bolestan, nego dobiti full time Covid.

Zato, svi vi neopredijeljeni, mičite guzice i idite se cijepiti...naravno, ako bilo kakvo cjepivo postoji!

Link
Link
Link

Dakle, krivo, to je išlo s Gavrilovićkom, bila je skuplja od zlata, pa je i pitanje bilo, koga voliš više, mene ili Gavrilovićku?

Gavrilovićka se kupovala po 5 deka, mirisala je na daleko, stvarno je fino mirisala, ma ljepše od parfema, onda si došo doma, s oprezom otvarao onaj papir u koji je bila umotana.
Gavrilovićka se kupovala za specijalne namjene, rođendane i kad se išlo na put, pa se stavilo bogato po dvije tanke šnitice na zengič.
Onda, vlak još ne bi ni krenuo iz Zagreba, mi djeca, tražili smo sendviče i pojeli prije nego je vlak mrdnuo.
Još su išla tvrdo kuhana jaja, mama bi stavila malo putra, ali Gavrilovićka je bila glavna.

Nije ona imala oblik okrugle salame, NE!!!!
Imala je udubljenu crtu, tako da je rez salame malo podsjećao na srce i po tome se znalo da nije nekakva inkognito zimska salama, nego ona - Gavrilovićka!
Taj rez je bio znak identiteta, ali je bilo zeznuto čistiti, jer bi uvijek zapela korica (nemrem se sjetiti kako se zove ono na salami), u toj udubini.
Ponekad su nam prodavali tanko, tanko narezanu Gavrilovićku, neoljuštenu, onda si morao skidati to bijelo sranje jedno po jedno. Bijelo sranje je bio pepeo u kojem su nekada čuvati te skupocjene salame. Barem tako su nam bili rekli.
Po što čula, po to prodala.

Znala sam da mi je krenulo nabolje u životu, kad sam mogla kupiti 10 deka Gavrilovićke, ali danas to nije isto i nikad više neće biti.
Danas ima svega, ali mi se čini da je ta salama uvijek bila nešto posebno.

Evo, tek nakon 3 tjedna mogu normalno o tome pričati...spizdio me kamion na praznom parkingu, poslije je Sheriff došao i šoferčuga je rekao da nije vidio moj auto na praznom parkingu...
Auto mi je još je na popravku, a nema niti 17 000 milja.
Eto tako, ako kome ovo pomogne da se osjeti bolje :)

Da, svi komentiraju, dobro da nisi bila u autu, a ja si mislim, dobro je da nisam bila u autu, ali ne mogu zaboraviti da sam vidjela kamion kako udara i udara moj auto, i taj zvuk, haha.

Link