O životu

Danas su žene i muškarci u Hrvatskoj manje više ravnopravni.
Jel tako? Ukoliko je pitam vas po čemu se razlikuju osim u tri
osnovne razlike,a to su izgled,fizička snaga i mogućnost rađanja.
Evo nekoliko mojih razmišljanja,žene su nježnije,manje piju,manje
psuju,urednije su i romantičnije od muškaraca.
A sada vi,da vas čujem,pobijte sve napisano,dio napisanog ili usvojite
i još dodajte nešto sveje.

Što ste kao djete zamjerili svojim roditeljima dok i sami niste
postali roditelj,a što su vama zamjerila ili zamjere vaša djeca?

Kod mene ništa novo,a kod vas?

Još jedna anegdota iz mog života.
Te godine išao sam u sedmi razred osnovne škole.
Moram napomenuti dvije činjenice.Te godine sam na početku
školske godine,bio dva mjeseca u bolnici i u sedmom razredu
su bila dva nova predmeta,fizika i hemija.
Zbog izneseni činjenica i zbog mog slabijeg pamćenja,morao
sam puno učiti,ali mi to nije pomoglo da ne idem na popravni
Nastavnica fizike i hemije mi dala jedinice iz oba predmeta.
Lagao bih kada bih rekao neopravdano.Imao sam sreće da
sam imao dobrog nastavnika ruskog jezika.
U dogovoru sa nastavnicom fizike i hemije,nastavnik ruskog
jezika mi je dao jedinicu iz ruskog,a nastavnica jedinicu iz fizike
opet po mom izboru,fizika ili hemija.Čitavo ljeto sam učio samo
fiziku,znao sam da ću na popravnom ruski proći ukoliko prođem
fiziku,mada nisam imao pojma.Ruski sam prolazio samo zbog
zalaganja i dolaženja na produžni.
Ljeto je prošlo i došlo vreme za popravni.Te godine pola osnovaca
iz mog sela je išlo na popravni.Svi su oni bili veseli,išli na popravni
i pjevali.Ja sam se krio iza njih čim bi neko naišao.Bilo me je stid
da neko vidi da i ja idem na popravni.Roditeljima sam rekao da
neću u Žepče u školu ukoliko padnem na popravnom,neka me
upišu u Zavidoviće u školu.
Bio sam zaista dobro naučio fiziku.Prvo sam imao pismeni i nisam
znao samo jedno pitanje.Zatim na usmenom od tri pitanja od kojih
je jedno bilo ono koje nisam znao na pismenom,odgovorio sam
točno na dva pitanja.Nastavnica mi je rekla da idem na ruski i ukoliko
prođem na ruskom da ću proći i iz fizike.
Bezbrižno sam otišao na ruski i nešto mrmljao sebi u bradu.Na kraju
mi nastavnik rekao bla bla i pitao me što je bilo na fizici.Rekao sam
mu i on mi je rekao da sam prošao sedmi razred.Bio sam jako sretan
što neću morati ponavljati razred.
Eto toliko za ovaj put.Komentarišite,nasmijte se i šalite na moj račun,a ja
odoh za obavezama.Eventualne komentare pročitat ću večeras i
odgovoriti na pitanja ukoliko ih bude.
Lijep pozdrav svima:))

Bilo mi je tada 15 godina.Bio sam u bolnici u Sarajevu.
Mladost ludost,rekli bi neki.Reklo bi se bio sam zdrav
i jesam osim distrofije koja se tada pomalo primjećivala.
Osim mene u bolnici je bilo još djece,bila je i jedna djevojčica
otprilike mojih godina.Ostala djeca nju su zvali mama,a mene
tata.I tako smo nas dvoje započelivezu kao neki par,kao momak
i cura,barem u igri.
Nisam ja tada ni znao što je cura,samo smo glumili par.
Nije tu bilo ni poljubca ni zagrljaja,samo igra i rječi mama
odnosno tata.Onda je došlo vreme da se ta igra završi,da se
tata i mama razvedu.Naravno ja sam morao naći razlog,a koji
sam razlog mogao naći,naravno nijedan.Ostalo mi je da izmislim
rekao sam da je više ne volim jer je postala neposlušna ili nešto
u tom smislu,ne sjećam se više.
I tako je počela i završila moja prva mladenačka veza i ljubav
kaja i nije bila ljubav.Pre nje nisam imao djevojku,ako se ne
računa to što sam kao dječak od nekih 6/7 godina vidio neku
curicu koja je prolazila putem pored naše kuće i rekao da
je ona moja cura jer sam je ja prvi vidio.:)) Tada sam starijem
bratu rekao da mi može jednog dana kad porastem biti
mladoženja na vjenčanju s tom djevojkom:((((

Bilo je to davno,tek smo se počeli zabavljati.
Došlo je vreme za godišnji odmor i trebao je neko iz Podlugova
Čolićevi Podlugova:))) doći po nju u B.Luku.U to vreme sam još
bio relativno jak jak i dobro pokretan.Preuzeo sam na sebe da je
odpratim kući.Zamolio sam jednog našeg pomoćnog radnika
da je unese u autobus,a ja sam se pobrinuo za njena kolica.
U Podlugovima nas je čekala s autom njena sestra i odvezla
u njeno selo kući.
Kod nje sam trebao prenoćiti i sutradan vlakom svojoj kući u Žepče.
Sam dolazak kod njenih nije mi bio lak.Mislim psihički mi nije bilo
lako.Nisam znao kakvi su,kako će me prihvatiti.Uzalud je bilo
što je ona govorila da ništa ne brinem.U meni su se rojila sva
pitanja koja bi me mogli pitati,a ja ni sam nisam bio načisto što
smo nas dvoje jedno drugom.
Na moju sreću prošlo je bez ikakvih pitanja.Lijepo smo sjeli
i pričali kako je u B.Luki,kako smo doputovali,jel bilo problema
u putu.Zatim je na stolu bilo jelo.Oni su jeli iz jedne posude,a meni
su izvadili u drugu.Pitao sam mogu li i ja jesti s njima iz iste posude.
Kada su pristali ja sam se opustio i dalje je sve teklo jednostavno.
Nakon jela išli smo malo u šetnju.Ja sam je gurao u kolicima
s nama je išao i njezin sestrić (sin njezine sestre).
Problemi su ponovo došli kada je došlo vreme za spavanje.
Kuća je bila mala,u jednoj sobi su spavali njezini roditelji,u drugoj
sobi njena sestra sa sinom,treće sobe nije bilo.Pored te kuće bila
je stara kuća koju je ona preuredila za sebe.Tek je bila sređena.
Jedna velika dnevna soba,kupatilo i mala ostava.Sve je bilo
prilagođeno invalidskim kolicima.U toj kući još niko nije spavao.
Ja sam trebao biti prvi koji će u njoj spavati.Dvi godine kasnije
obje kuće su u ratu srušene i ja sam ostao jedini ko je u njenoj
kući spavao.
Tu večer je bilo dogovoreno da roditelji spavaju u svojoj sobi.
Sestra i ona u drugoj sobi,sin u kuhinji,a ja u drugoj kući.
Ona je prva krenula na spavanje,ja sam je smjestio u krevet.
Pričali smo i čuli smo kada su njeni roditelji otišli spavati.
Bilo mi je neugodno što su oni otišli leći,a ja još nisam otišao
u onu drugu kuću.Što je dalje bilo neću da pričam.
Nekih sat vremena kasnije otišao sam spavati.Je li sestra
spavala s njom i kad je došla neznam.
Sutradan sam vlakom otputovao kući.Kod njezinih sam bio
još samo jednom i to sledeće godine.Ona je bila bolena
i željela je mamine domaće pite.Otišao sam po pitu i vratio
se istog dana.Da sam prenoćio sutradan se nebih mogao
vratiti jer su osvanula barikade kod Visokog.No to je već
druga priča.

Kad mi postane svejedno koji je dan,dal je jutro,podne ili veče.
Kada upalim tv i kompijuter,na tvu neka sapunica drnda,onako
krajičkom uha slušam te zvukove.Na kompijuteru uključena
iskrica,sajt za druženje i dejting,iz moje vip grupe nikoga
online,ljudi rade,imaju obaveze.Na weblogu ništa meni
interesantno,a ni ja nemam nikakvu ideju što napisati i tako
zurim u monitor,a misli mi lutaju.Uskoro će doći čistačica
pa ću s njom progovoriti koju rečenicu,onako šaljivo kako
mi to navikli.Hej mogao bih sjesti u kolica pa na ulični šah,među
ljude,volim to,malo popričam s ljudima,kažem po koji potez.
Nisam već dugo bio u parku ili pored rjeke,no neda mi se,ni
tamo nije lijepo kad sam sam.Ma neću nikud,čekat ću sudnicu
i krim tim 2 na tvu,a onda malo odspavati,predveče se malo
provozati kolicima po gradu i ranije leći,nisam dugo na vreme
legao,večeras to mogu,tenis u americi je završio pa nemam
što,do kasno ili do rano kako se uzme,gledati.
Nadam se da će ova melankolija koja me jutros uhvatila
brzo proći i da ću već sutra biti bolje,a do tada lijep vam
pozdrav i uživajte vi kad već ja ne mogu.

Potaknut Cococh-Anelinim blogom evo jedne od rijetkih
mojih svađa sa mojom bivšom vanbračnom suprugom.
Tog dana sam išao na tržnicu u kupovinu.
Dok sam prolazio tržnicom jedna od prodavačica jabuka
mi zakači kesu punu jabuka na kolica.Nisam imao
namjeru kupovati jabuke,ja ih nisam jeo,a supruga pojede
jednu dnevno.No što je tu je,nije mi bilo druge nego te
jabuke donijeti kući.
Čim sam ušao u sobu supruga je počela galamiti zašto
sam kupovao tolike jabuke,samo će truniti,a pare sam
potrošio.Ne volim se svađati,a posebno me ljuti kada
se donose zaključci i optužbe bez pitanja.
Ona je galamila i optuživala me,a ja sam šutio.Nisam
htjeo da objašnjavam da nisam kupio jabuke.Kada je
uvidjela da ja šutim znala je da nešto nije u redu pa je
zašutjela,ali bilo je kasno,ja sam već bio ljut.
U stvari oboje smo bili ljuti,ona što sam navodno
kupio tolike jabuke,a ja što me napala umjesto da
pita za objašnjenje.
Znam okrutno s moje strane,ali takav sam.Ja nikada
nisam povisio glas na nju.Uvjek sam pokušavao sve
razjasniti pričom i mirnim glasom.Saa kad se bez
ikakvog razloga izvikala na mene ja sam samo
šutio.Nisam htjeo objašnjavati.Kad se smirila
tražila je objašnjenje i rekao sam što je bilo,ali se
nisam odljutio i par dana nisam razgovarao s njom.

Dogovorili smo se za kavu u jednom motelu koji je meni blizu.
Prijateljska kava.Da se malo nasmijem na svoj glupavi način.
Dogovor za kavu,a od nas troje samo je jedno pilo kavu,a
drugo dvoje sok.Valjda je trebao biti dogovor za sok.Po svom
običaju,a i mom predlogu došao sam praznih ruku.
Odmah po dolasku sam dobio čokoladu (rođendanski poklon).
Jest da mi nije bio rođendan,ali mi je trebao biti za par dana.
Osim čokolade dobio sam i svadbeni buket cvijeća.Možda
takav buket ima neko ime.Kažem možda jer,ako ima ja ga ne
znam.Naime jedna osoba od nas tri koje smo se sastali na
kavi je prethodnog dana bilo u svadbi i dobilo svadbeni buket.
I sad počinje ta priča da nije onom kome je namjenjeno već
onom kome je suđeno.Ta je osoba dobila buket,znači bio je
namjenjen toj osobi,a ta osoba ga je dala meni.
Sjedili smo nekih dva sata ispijajući kavu i sokove.Za ta dva
sata uglavnom sam ja pričao i to većinom gluposti.Pričao
sam između ostalog o događajima u kojima sam ispao smješan
ili neznalica.Moglo bi se reći da sam se šalio na svoj račun.
Nakon ta dva sata smo se rastali i vratio sam se u zavod.
U zavodu živim već dvadest šest godina.Tih dana sam
redovno kuvao kavu jednoj udovici iz zavoda i kad sam
se vratio taman je bilo vreme za kavu.Inače kavu joj je
kuvao jedan moj kolega koji je tih dana bio na godišnjem
odmoru kkod raditelja.Ja ga mjenjam kad on ne može.
Kada sam došao u zavod nisam ni išao u svoju sobu nego
sam odmah otišao kod udovice.Dobijeni buket sam poklonio
njoj.Obradovala se i skoro rasplakala od sreće.Nikada
nije bila u svadbi i sada se osjećala kao da je bila.
Skuvao sam joj kavu i pomogao joj da je popije.
Pomogao joj da večera,sačeao da dođe žena koja noćiva
kod nje.Noćiva da bi joj mogla pozvati pomoćnog kad joj
zatreba.Zatim sam otišao u svoju soba,a svadbeni buket
je ostao kod onog kome je suđen,a ne kod onog kome
je namjenjen i za razliku od priča iz bajke nije trajao
do kraja njenog života već nekih tjedan dana.

Dani se nižu jedan za drugim.I dalje sam ovde,daleko
od svoje kuće,daleko od komšija,daleko od svoje
djece,unučadi.Istina,nisu oni mene zaboravili,dođu
oni da me vide,brinu se o meni,plaćaju mi dom.
Ne mogu reći da mi je loše u ovom domu za stare i
nemoćne,no ja želim svojoj kući,želim dočekati
svoju djecu,unučad i komšije u svojoj kući.Želim ih
ugostiti i počastiti.Želim ići tamo gdje sam se rodio
gdje sam odrastao,kuću napravio,djecu odhranio.
Navikao sam na taj seoski život i rad.Ovde ništa
nije moje,ovde nisam svoj.Znam ne mogu kući jer
se tamo nema ko brinuti o meni,a ne mogu sam.
Djeca su otišla trbuhom za kruhom,znam morali
su,moraju prehraniti svoje obitelji,moraju pomoći
meni,nije ni njima lako u tuđini.Ponekad poželim
umrijeti,da ne budem nikome na teretu.Ovde
umirem polako,no što ću,iz ove kože se u drugu
ne može,što je tu je.Ostaje mi jedna utjeha i nada
nada da će sve ovo uskoro proći i utjeha da me
nisu zaboravili i da me posećuju kad god mogu.

PS Posvećeno nekom meni dragom.

Ne razumijem jednu stvar.
Kada je žena trudna,a ne želi dijete,već hoće abortus
onda se ne pita otac djeteta.To je samo njena odluka.
Da se razumijemo,ne zagovaram ja zabranu abortusa.
U drugom slučaju,kada je žena trudna i želi djete,a otac
djeteta ne želi djete,opet se ne pita oca djeteta i još
mora plaćati alimentaciju za djete.
Opet da se zna,nisam protiv alimentacije.
Samo mislim da bi i o abortusu i rođenju djeteta
trebali zajednički odlučivati i majka i otac djeteta.
Oboje su roditelji i oboje su sudjelovali u pravljenju
djeteta zar ne bi onda oboje trebali odlučiti i o abortusu
i o rađanju.Ovako ukoliko se radi o abortusu otac nema
nikakva prava,a ako seradi o rođenju onda ima obaveze.
Namjerno kažem obaveze jer ko želi djete on želi i plaćati
alimentaciju ukoliko ne živi s djeteom.

PS: Ovo da se otac ne pita ni u jednom ni u drugom slučaju
ne znam jel po zakonu tako,ali čitajući ovde o abortusu
ispada da se otac ne pita.
Znam da će me sada neki/e gađati kamenjem,ali samo izvolite.

Naime danas mi je rođendan:)))

Mai ne to nije današnja Hrvatska,to je jedan dio slike.
Medo ima ljudi u Hravatskoj koji su tebi i ostalim
braniteljina zahvalni za odbranu Hravatske.
Cyber i maza samo slavite.Ri samo slavi današnji dan
imaš i zašto.Izvinjavam se ostalima koje nisam
spomeuo,a pisali su na ovu temu.Niste vi manje važni
niti vas ignoriram,samo ne mogu sviju spomenuti.
Danas je dan pobjede Hravatske i taj dan nema nikakve
veze sa političkom ili ekonomskom situacijom u
Hrvatskoj.Eto toliko od mene.Možda sve ovo nisam trebao
pisati jer ne živim u Hrvatskoj niti sam bio na ratištu.

Imali razlike između nepovjerenja i ljubomre,kad su u pitnju ljubavni parovi?
Jel to dvoje isto,ako nije u čemu je razlika?

Udri grome ti iz vedra neba
pa me ubij tako mi i treba
kad sam dragu ja drugome dao
kad je nisam sačuvati znao