O životu

Kad sam vidio da je komentar predugačak odlučio sam da
ovo bude moj blog zapis.

Navela si me da se nasmijem.Da se nasmijem sebi,a ne
tebi.Da razmislim o sebi i svom iskustvu.Ček imam 58 skoro
59 godina,od toga sam nekih 43 solo.Nekih 5 godina u vezama
ukoliko ih uopšte mogu tako nazvati i 10 godina u vanbračnoj
zajednici.Sada kad razmislim,prvih 20 godina me veze nisu
ni zanimale,osim onih rodbinski i prijateljski.Zatim skoro 10
godina kada su me zanimale i kad sam mislio da znam što
hoću,ali sad znam da nisam znao.Zašto sada znam da tad
nisam znao.Mislio sam da trebam naći curu koja mi se
fizički sviđa,sa kojom bih imao nekih sličnosti i to je to.
Vjenčamo se,živimo zajedno.Prilagođavamo se kao što smo
se do tada prilagođavali roditeljima,braći,setrama,prijateljima.
No to nije uspjevalo,nebi ni došlo do toga da živimo skupa,da
se počnemo prilagođavati.Uvjek nešto ne valja,nekad kod
mene,a nekad kod nje.Moram priznati,bilo je tu i uticaja sa
strane moje bolesti.Često sam mislio o tome da za mene
i nije brak.Plašio sam se kako da brinem o nekome kad mi
je bilo teško da se brinem i o sebi.Kako da zarađujem za
bračnu zajednicu,a teško mi raditi.Pitao sam se i to koja bi
me cura uopšte i htjela s obzirom na moju bolest,a da
neđem neku koja je bolesna,što bi mi kad ni ona meni ni ja
njoj ne možemo pomoći.Ni ona ni ja ne možemo održavati
kuću/stan.I tako,veze su se prekidale pre nego bi i počele.
Imao sam 28 godina kad sam došao u Banja Luku i kad
sam se zaposlio.Tu mi se život promjenio,ne samo jer
sam se prvi puta zaposlio nego su se promjenili i uslovi života.
Imam svoju sobu,prvo sam sam u sobi,kasnije je djelim sa
cimerom.Imam kuhinju/restoran,višeraj,čistačicu,personalnog.
Treba sve to platiti.Od ljubavi sam se već oprostio,to za mene
ne postoji.I tada bolje upoznajem jednu djevojku.Jedna
radna koleginica,koja živi tu kao i svi mi invalidi radnici.
Na prvi pogled sve je bilo protiv nas (u mojoj glavi).
Bila je pravoslavka,a ja katolik.Bila je skoro 8 godina
strija od mene i bila je u kolicima,a ja sam tad još hodao.
Fizički mi se sviđala,što bi se reklo,bila je moj tip.Prvo smo
se družili,mogao sam s njom lijepo da pričam,bez da pazim
što ću reći.Razumjeli smo se i u dosta stvari slagali.Počeli
smo zajedno živjeti uz dogovor da to bude tako dok se
jedno od nas u nekog ne zaljubi ili dok radimo pa odemo
u mirovinu.Invalidsku mirovinu za koju nije trebalo dugo
raditi.Tada je počeo i rat,ali to kao da nije diralo nas,našu
vezu,naš zajednički život.Ubrzo smo oboje sebi priznali
da volimo ono drugo,a onda to rekli jedno drugom.
I sad dok ovo pišem i razmišljam o napisanom u blogu
od Brkate zmije,razmišljam o sreći,o solo životu,znam da
sam zaista bio sretan dva puta u životu.Jednom dok sam
još bio djete i nisam znao za brige i dok sam bio koliko
toliko zdrav.Drugi puta s njom.Isto kad sad razmišljam
njoj se nisam prilagođavao.Jednostavno sam želio što
češće biti s njom.Želio sam joj ugađati,želio sam je zagrliti.
Želio sam je zadirkivati,ići s njom na izlete,u kino,pozorište
i na koncerte.Često je bila bolesna i tad sam joj želio
pomagati i njegovati je.
Ne mogu reći da nisam bio sretan dok sam bio solo ili
da sad nisam sretan,ali prava sreća za mene je bila kad
sam bio s njom.Istina je,imala je ona svojih mana,kao i ja
svojih.Bilo je i rjetkih problema između nas,pogotovu dok
se nismo bolje upoznali,no uvjek smo jedno u drugom gledali
ono što nam se sviđa,ono što nas je i dovelo do toga da
budemo zajedno.I da kao što je B.Z. napisala ja sam bio njezin
a ona moja i to smo govorili sami sebi i jedno drugom.
Govorili ti si moj,a ja tvoja/ja sam tvoj a ti si moja.

Ovo sam ja sa svojom pokojnom ženom
i kćerkom naše prijateljice.
A ove kolače sam ja pravio.
Baš sam ponosan.
Uživajte i počastite kolačima.
Ja odoh za obavezama.
Pozdrav i čitamo se večeras:))

Uživajte u slici,a ja ću u jelu.
Poješću ih ovako bez ikakvih dodataka.

1.U kojem sam gradu završio srednju školu?
2.U kojem sam gradu rođen?
3.Koje godine sam otišao u invalidsku mirovinu?
4.Koliko imam živih braće i sestara?
5.Koji su incijali mog imena i prezimena?

Sutra posle podne proglašavam pobjednika:))

Odgovori.
1.Zagreb.
2.Žepče.
3.2011.(49godina)
4.9 + ja
5.T.P
Dakle nema pobjednika,Una sw 3,Ilija 3 i flyngpicket 3.

Čitam svoj profil i uočavam promjene koje su se
u međuvremenu dogodile.Zadnji puta sam prepravljao
profil pre nekih 6/7 godina.Tada sam zadnji puta i sluku
u profilu promjenio.Težina,visina te boja kose i frizura su
otprilike ostale iste.Po mom skromnom,neobjektivnom
mišljenju izgledam isto kao i pre 6 godina.
Sad ne nosim naočale samo za čitanje.Koristim naočale
i za daljinu i za blizinu.Prestao sam pušiti elektronse cigarete
i vratio se pravim cigaretama.Više ni po sobi ne hodam
pomoću hodalice,koristim obična invalidska kolica.
Više ne igram ni šah ni čovječe ne ljuti se ni prstena.
Sva rjeđe izlazim u pozorište,na koncerte,a pored rjeke
nikad.Još izađem na ulični šah.
Više ne očekujem neke važnije promjene u svom životu.
Ovako mi je dobro i volio bih da sve ostane ovako.Ne
trebaju mi više promjene,ljepo mi je samom,ne trebaju
mi ni izlasci osim na ulični šah,mir mi sve više prija.
Jesam li se (životu) predao/ostario ili se samo
usklađujem sa svojim zdravljem.Vjerovatno i jedno i drugo.

PS Po običaju,sada bih vas pitao,što se kod vas promjenilo
no ovog puta vas neću pitati.Dovoljno je,ako ste pročitali
sve ovo što sam ja napisao:))

PS Za vjernike,ostali nek čitaju,ako žele.

Sve je jednostavno.Moje je mišljenje možda
pogrešno no nema veze,moje je.
Rođen sam s vjerom u boga i to ostajem dok
se osobno ne uvjerim u suprotno,to jest da ne
postoji Bog.
Katastrofa je bilo i bit će,ali smaka svijeta neće
biti dok Isus ponovo ne dođe.Isus će suditi živima
i mrtvima,dakle nema smaka svijeta pre dolaska
Isusa.Bog je stvorio zemlju on će je i spasiti.
To je moja istina.
Vama koji ovo čitate će (ovo što ću napisati)
vjerovatno biti jako glupo.Što ljudi manje znaju to
je bolje.Što više znamo to je naša odgovornost veća.
U prilog tome ću navesti dvije stvari.Adam i Eva
nissu znali da su goli i lijepo su živjeli.Onda su saznali
da su goli i tad počinju njihovi problemi.
Ljudi sve više znaju,kako dobrog tako i lošeg pa su
pronašli oružje koje ih može uništiti.Ljudi za svoja
znanja i potrebe uzimaju od prirode/zemlje i time
oštetuju prirodu,a priroda se mora braniti.
Kako bi se mi osjećali,kako bi reagovali kada
bi nam neko uzimao jedan po jedan organ
našeg tjela.U našem tijelu bi se događale
katastrofe i ono bi umrlo.Tako se i u prirodi
dešavaju katastrofe i priroda umire.
Na nama je da vjerujemo u Boga i da se držimo
njegovih 10 zapovjedi (koliko možemo).
Ja osobno malo toga znam.
Nisam protiv znanja,ali s tim jako oprezno.
Eto toliko od mene.

Danas sam dobio nova sklopiva elektromotorna
invalidska kolica.Sad sam testiran na covid 19,a
sutra idem produžiti osobnu.Doduše istekla mi je
još 22.03 2020 god.
Sad idem biti malo vredan,skuvati kavu.Ja sam
valjda jedan od rjetkih koji kuva kavu,a nikad je
nisam pio,takva mi sudbina:)))

Link

Znam čudi vas ovakav naslov blog zapisa.
Kao što znate B i H je sada država,kakva
je takva je,ali je država.
U BiH su i grad Sarajevo i rjeka Bosna,a
izvor rijeke Bosne je u Sarajevu.Znajući
sve to ne znam koje je pravo značenje
spomenute izreke.
No nije ni važno.Ja sam stavio taj naslov
blog zapisa jer vidim neku poveznicu između
te izreke i onoga o čemu ću ovde pisati.
Dakle izreka kaže zbogom Bosno odoh u Sarajevo
a kao što sam barem pokušao objasniti,odlaskom
u Sarajevo ostajemo u Bosni.
Tako i ja u ovom blog zapisu kažem zbogom blogu
ali ostajem na blogu.Davno sam došao na blog.
Uglavnom sam bio ozbiljan i u pisanju i u komentiranju.
Kažem uglavnom jer bilo ja malo i šale i zabave.
Mislim da me manje više svi znate kroz pisanje i
komentarisanje.Znate što o čemu mislim i kako
živim i kako dišem.
Mislim da je došlo vreme za promjene.Čini mi se
da sam rekao sve što sam imao za reći i sve dalje bi
bilo samo ponavljanje.Zaista tako mislim i zbog toga
me od sada ne shvatajte ozbiljno u onome što
budem pisao u blog zapisima ili u komentarima.
Do daljnjeg ovo je moj zadnji ozbiljni blog zapis.
Za kraj ovog zapisa sve vas,bez izuzetka
lijepo pozdravljam:))))

Ovo sam napisao kao komentar na blogu od Arapo.
Kad sam napisao,predomislio sam se i evo na mom blogu.

Na susret s nekim iskričarom dođi onakva kakva
inače jesi,u protivnom će se razočarati kad te sledeći
puta bude vidio,a možda te neće ni prepoznati.
To se jednom meni desilo :))
Bilo je to davno,85 ili 86 godine.Te godine sam (preko
udruženja distrofičara) trebao putovati vlakom u Mariju
Bistricu i Kumrovac.Samnom je ispred Zeničkog udruženja
trebala putovati jedna djevojka,koju sam slabo poznavao.
Ona je putovala iz Zenice,a ja sam trebao u vlak ući
u Zavidovićima.Nakon toga sam trebao naći tu djevojku
i da put nastavimo zajedno.
Prošao sam cijelim vlakom,ali je nisam našao.Tek u
Zagrebu mi se ona pridružila.Kaže da me je vidjela,ali
ju je ja nisam prepoznao jer je ofarbala kosu i imala
drugačiju frizuru.

Gledam ovih dana golubove.
Ima ih dosta oko naše zgrade,dolaze na balkon.
Jedan par golubova se izdvojio.Golubica šepa
na jednu nogu,često joj i ne vidim nogu.
Isti golub uvjek s njom.Primjetio sam da drugi golub
ili golubovi,ponekad slete blizu ranjene,ali ih ona tjera
a tjera ih i njezin golub.
PS Kako znam da je golubica ranjena?
Vidio sam da ona legne,a on se popne na nju.
Sad sam se postidio,ali morao sam napisati kako
znam ko je od njih golubica,a ko golub.

Podjelit ću ovo na dva djela.
Prvi dio pre korone,drugi dio za vreme korone.
Vidjet će te da je razlika veoma mala.

Buđenje u zavisnosti od dnevnih obaveza i vremenski
prilika vani jeli sunčano i toplo ili je oblačno i hladno.
Uglavnom ustajem između 8 i 11 sati,osim u iznimnim
slučajevima,a to je rjetkost.
Nakon buđenja i jutarnje higijene te jela,u zavisnosti
od obaveza i vremena vani,idem u grad ili ostajem u
svojoj sobi.Ukoliko je vreme lijepo najčešće sam na
uličnom šahu.Ponekad u kupovini,na nekom koncertu
ili šetnji/vožnji po gradu.
Ukoliko je vreme vani loše gledam tv i igram se na pc.
Predveče odlazim kod prijateljice/ona ne može ništa
sama.Skuvam joj čaj ili kavu.Dajem joj da popije ono
što sam skuvao,dam joj tablete da popije ili joj dam
neki keks da pojede.Osim toga pomjerim joj ruku ili nogu
po potrebi.Kada sjedne za pc stavim joj ruku na miša.
Eto to ja radim.Za sve ostalo što joj je potrebno,a ja
to ne mogu uraditi,pozovem joj telefonom pomoćnog
ili pomoćnu radnicu/personalnog.Kod nje ostanem
otprilike 3 sata.
Nakon toga ljeti idem još malo u grad,a ostalo doba
godine se vraćam u svoju sobu i veče provedem uz
tv i pc.Nakon toga večernja higijena i krevet.

Drugi dio.
Sve isto s tim da više ne idem u kupovinu,na ulični šah
ili na koncert.U prenešenom značenju,vani je vreme loše.
Ukoliko se ovo stanje oduži doće do još jedne promjene
a to je da neću planirati odlazak mami ili na more kod
sestre.Neću pozivati prijatelje za uskrs ili božić kao da
neće oni mene pozivati za svoje praznike.

PS. Što se kod vas osobno bitno promjenilo pod
uticajem korone?

Pod kužu i u misli nam se uvukla ta virus korona
ni bračnog partera da poljubimo neda nam ona.
Zavladala cjelim svjetom bez otpora bitaka i rata
i dovela nas do vanrednog stanja i policijskog sata.

Nema nijednog grada,a ni sela gdje nije stigla ona
samo nam kažu ne izlazite na ulice ostanite doma.
Ni staro ni mlado,ni zdravo ni bolesno ona ne štedi
uništava nam sve što nam je drago i što išta vredi.

Ekonomiju,zabavu,kulturu,turizam zaustavila je ona
ni sporta više nema,sve je ostalo bez slike i bez tona.
Na sve strane zaraženi,oboljeli i mrtvi se zbarajaju
sve nas ostavlja zabrinute,bez prave nade u očaju.

Ali ljudi ko ljudi nedaju se tek tako pa koroni prkose
pišu o koroni dosjetke i pjesme i šire radost i veselje.
Možda ti korono i možeš sve što poželiš i što hoćeš
ali u povjesti ti je mjesto pa ćeš uskoro tamo da pođeš

Dragi moji,lipo sam vam govorila da ne iđete tamo.
Ne napušćajte kućni prag,ne napušćajte djedovini.
Niste tili slušati babu Maru,odletjeli ste u grad.Tili
biti gospoda završiti velike škole.
Dico moja to isto su vas učili,sad vas ubijaju.
Napravili su virus u labaratoriju i pušćali ga među narod.
Mori ga ko kuga.
Eto vam sad grad,eto vam stanovi,auti i motori.
Sramota je bilo voziti beciklo.Tili ste kompijutere
nake televune bez žice.Muškadija ih nosi u džepu
pa ne mogu imati dice.Od te lipote vas boli glava,vrat,leđa
oćoravili ste i pukli na živce.
Što ste tražili to ste i dobili,a ovdeka na selu,gospe moja lipa
li života.Ptice povazdan lete pjevaju,rika u polju žubori,krave
na ledini pasu,milina ih gledat,a mi na jarini pomalo radimo
i ne gledamo u sat,niko nas ne ganja.
A vas ganjaju šefovi ko Bog maglu.
Vala Bogu imamo svega,mlika,sira,masla,jaja,pancete,pršuta
mesa,zeleni,voća,vina i rakije.A šta vi idete.
Bože da mi oprosti niki bombona od gume,nakih važa iz maža
mesa iz criva,nakih rasteka,bifteka,vržola od ludih krava.
Od takve hrane vam poludila i dica,drogiraju se,piju,puše,kockaju
i ništa ne rade.Ubijaju sebe i druge a u ti prete vam.
Izgubila se i vira u Boga.Priko mere se psuje.Đava oda po zemlji
i kezi zube.Sada bi se tili vratiti vamo.
Ne mere to tako,zarazit će te i nas.
Kada sam vas svitovala da ne iđete,govorili ste,šuti baba šta ti
znadeš,ti si nepismena,ti si izostala.
A vide sada ko je pametan,baba Mara ili vi.Vjerujte pametnija
je baba Mara.Poživjela sam 90 godina i još radim u polju.
Držim blago,skuvam,perem i čistim kuću.
Zdrava sam ko cekin,pucam od jedrine,još se držim nauzgor.
Vama treba sluškinja jer nemerete ništa u kući raditi.
Metiljavi ste i žuti,popucat će vam i žena nokti.
Dica moja ovde nema virusa ni bolešćurina.
A sada vas potjerala iz grada kuga.
Prija je španjola,kolera,kravlje ludilo,tičija gripa,mišija gripa
svinjska gripa,pa neka sida.Kako i nebi kad se ne zna ko na
kome sida,a sad nika korona.Toga ođe nema.Stajte tamo di ste.
Neka vam Bog bude na pomoći,ako ga se sitite.
Lipi moji pozdravlja vas baba Mara,vidimo se,ako preživite.

Vjerujem da su neki od vas dobili ovakvu video
poruku,kao i ja.Ja ne znam staviti video poruku
na blog pa sam je ispisao.Ukoliko neko od vas
zna i dobio je ovu poruku,ako hoćenek je stavi
na blog.
PS..Mojoj mami je ime Mara pa je mogla (meni)
svojoj djeci napisati ovakvo pismo:))
Ona živa sama,a mi djeca razasuta na sve strane.

Davno sam čuo onu:
Star muškarac i mlada žena.
On ne može,ona nezna.
Mlad muškarac i starija žena.
On može,ona zna.
Ima još jedna.
Kaže žena mužu(s kojim je u svađi)
Imam mladog ljubavnika.
Muž
Imam i ja mladu ljubvnicu.
Dragi moj ti očigledno neznaš,60
u 30 nemože,ali 30 u 60 može.
Žena iznamjljuje mldog muškarca
kojeg će predstaviti kao svog ljubavnika.
Isto to radi i muž/mladu djevojku.
Nakraju mladi odlaze skupa,a muž i žena
ostadoše sami i praznih novčanika

Razmišljam kojim rječima,vama ženama,da od srca
čestitam dan žena.Na žalost ne pronalazim,prave
lijepe i vredne rječi.Možda se varam,ali mislim da
je dan žena pre svega dan prava žena i dan
ravnopravnosti.E sad koliko ste stvarno ranvnopravne
to je druga stvar.
Zato ću vam samo od srca reći "Srećan vam 8.3"