Blogov kolac

..ode meni i godina ova ..ća je bila puno lipi snova ... ma nisam se tija s nikim karat ..samo sam tija malo razgovarat
... a je da su neki i pokušali malo zajebavat ... a ća je čovik ..kad nebi oprostija ... lipo se izvinija ... a uz to i nešto popija
... jerbo kad si u kujcu ..onda triba poć likaru .... da ti da ricetu ..i onu tableticu ...
... ma lipo mi je tu ..na ovom blogu ...fala bogu ... e puno ste mi dragi ... jeste boga mi
... i lipo se zahvalija ..onim koji me priskoče i ne čitaju .... a izvinija onima koji me ne shvaćaju ... puno fala onima koji me komentiraju ... i onima ća kažu ...a neš ti tebe ... oli da ne budem prost ..ala
sretno i veselo svima ...
evo želje za ovu ća kuca pred vratima .. lipo sam ih na frižider prilipija ..sad čekam onu zlatnu ribicu .. malo virujem i u onu babu mrazicu ...
... a onda sritnu i berićetnu vam Novu godinu ... više sexa ,.manje stresa ...
toliko od mene ... samo budite dobre volje i u zdravlju i veselju ...
..

https://youtu.be/T7fmXtZT7UY
..raspali ....
zagrijavnje ...

sidim na kamenu ..i pišem pijesmicu ... mala moja iz Imotskog kraja ,,ima glavu ka u bika jaja
... a onda sam mora ..pustat ovce i gleda sam u ovna ..ko me mrzi neka jede govna ..da oprostite
... još se sićam da sam svoju i brija i šiša ..na ognjištu di se pura miša ....
... onda sam je pita i ona mi dala ..kad ujutro policiju zvala ... a jesam je danice mi zvizde ... kad je meni dala ,,,ća je obečala
.. a onda sam svoje iščeprlja uši ..vatajući ove lude po grabuši ...
... pa mi govorili strici ..jade mulac oli jebi oli ga osici ... uvatim je ..a dupe joj bleje ka topovi sa južne koreje ...
.. ajde Mare brzo mi se svuci od frnkfurta lomim ga u ruci ... dođi dragi biče ti je ..još mušica na nju pala nije ... moj dragane čuvam ovce ..nema veze ..dođi brzo nije važno ... još je ono tilo tvoje vlažno ...
.. a evo i subota je blizu ..aj ti lipo sapun u ruke i operi one poniste ... sponistre se opet vidi šolta ..nema laki žena u tri volta
... mala moja evo ti ga evo ..pa sa njega gledaj biokovo ...
... sidi mare na kamen studencu ..prikrižila noge nedas njemcu ..a daj mu je a šta će ti biti nećeš u njoj kupus kiseliti ..
nije dala ..a onda se pokajala ... a jave je lipi odnija .... danas bi joj bila lipa mirovina ...
....eto tako ..ništa u životu nije lako ... baci pismu .. nova godina ja blizu ..a vi nemojte osjetiti krizu
onu u krevetu ..ni onu u srcu ..ma i onu u takujinu ...
...mala moja sad u neboderu živi ... lulu puši i kujcu se divi

..dobro jutrooo .. šta ima ... majke mi zima grize prste ... neke se žene vraćaju s mise ...
... pa svrate u konobu ... popit još koju kavu ... i Mare kad konobaru namigne ,,, znam da će joj u kavu ulit malo rakije ..
.. Keka je žena iz kuće izbacila ..jerbo da će don Jere doć kuću blagosoviti ... kaže nije to zbog vjere nego zbog običaja .a Keko nezna skontat rič ..da nebi spomenije boga i one svece ...Keko je grintav ..jerbo mu žena neda ... žena škrtulja ...onda joj on reče ..a jesi gospe ti neka ,,,daj mi ,a šta će ti biti ..nećeš u njoj kupus kiseliti ... Keko nema takta ... a ona crvenokosa ... šta ima pogled od kojeg se zaustaviš ... kaže ..rđavu kujcu smeta svaka dlaka ... i tako su tipkale po onoj škatuli ..dok sam ja pija 3 u jedan ,... u velikoj šolji ... i divija se snjigu na planini ....
... don Jere je kuću blagosovija ... i svete slike ostavija ...među slikama i jedna duja .... nije svetica ..a je kokolina plavuša ... a računa nema ,,bez računa se ne računa ... ili je to ok ...a je ko gfa jebe .... jednom od nove do nove
.. i tako judi moji ,,, budite dobre volje i sanjajte lipe snove ... nek vam dan ništa ne pokvari ...
ni ova kava ..ka da je mala Slavonka čarape oprala ...

..i tako sam ja odlučija popričat malo sa sobom ..kad nemogu s tobom ..ti previše pitaš ..oli pizdiš bez veze
..sve ti smeta ... sve bi tila znat ... i onda me krivo pročitaš ..samo što me ne blokiraš ...
... nu tebe ...asti gospu ća smo grintavi ... ja nisam ništa reka ...samo si ti spomenila kolinje ..a ja sam razumija kolindu
onda kad sam ja tija reć .. ti si rekla .aj muči java te ne odnija .... i tako je počeja rat ... a ti si ono ratoborna
vidim godina imaš ..a nemaš baš oni bora ...
.krivo je more ... al je sad bitno ko je kriv ..budi sritan ća si živ ..i da nisi na tabletama ... i ja sam gleda u tebe ..a nadam sam se da ćeš reć... oš popit rakiju ...
..eto vidiš kako se povijest ponavlja ... sićaš se da si čekala ćaću iz njemačke ...ono nekada ..sad čekamo dicu
..iz Švabije ... još ako se site donit ća eura ..oli koji poklončić ..vraga to nesmiš odbit ...
.. i poslije mise ..don Jere nas sve lipo poškropija ... i kad je triba reć ...aj pođite u miru božijem ... malo je zabuca i rekla da bi se tribalo pomolit za ona dva kandidata ..ća mira u ove blagdane nedadu ... neko je reka ..to oni bili ..a ko ih jebe moj Jere ... vani je bila zima ...a ove godine u crkvi je nova klima ..fala donacijama i ponekim mještanima ...a ovi drugi nek se srame .. oni drugovi i njihove drugarice ....
.. ja sam krenija ... dok me misi za rame lupila ..aj probat moju sarmu ... sarma se ne odbija .... i onda sam čeka dok napravi pire krompir ...a po litre crnog stuka ..bila mi muka ... od doručka .... lipo je pojist domaću slaninetinu ..a i kašpule sam se natuka ... bice od kapule ... a k vragu ...
eto tako ..sad sam u dilemi di za novu godinu .... mislim da ću pijan u postelju ..samo mi ža ća neće bit vatrometa
a to ćemo gledat na lokalnom tv ....
triba se spremit opet za izbore ... do konačne pobjede ..pa ko koga pojebe ..nek biude slatko i berićetno
...

... dobro vam jutrooo i vesel ovaj dan ... pijem onu kavu i uživam ... zima ..bura i tišina
čitam ove portale ..sve neke same šale ...
.. danas je točno dvadest godina ... kad je moj frend istrča i vika ..muško je ..muško je ..muško je ..je gospe mi
.. neko je viknija mašala ... a on je trča ka da ga je zmija brkata ujela ... i tako kaže mi neki dan ... nikad ti više nisam u Tajlandu izlazija van ... sta sam i jedva čeka kad će partenca ...
...a ja sam mu reka ... ako je jubav jaka nek ti spol ne bude bitna ...onda je on meni reka da sam budala i koja mi je p.m .mamina ... odma se samnom svadija ... jerbo je mislija da bi ga ja izda ..a ja nisam pizda da bi izda ...
.. i je bura se u kosti zavukla ..a lipo topla postelja ... i ovaj mobitel koji samo smeta .... oš ti sad po kruv da se ja nedižem
..a ni meni se nediže .. nema romantike ... i jebo život bez topline ....
.. na putu sam se smrza ... kruh još nije stiga ..ili sam ja uranija ..ona mi se na blagajni smijala ... biće i ona noćas vatromet kroz ponistru gledala ..oči joj svijetle ka u zeca lešana ... šta ti je žena kad je zaljubljena ...
manje grinta ..čim ne grinta i ne smeta ... i kad sam dobro pogleda ..jedna obrva nije nacrtana .... tada mi reče da je to od rakije ... ako lažem ja nelaže ogledalce ...
.. ona dva su se svađala ..oće ispeć janje oli prase ... kupi brašno da ispečem neke kolače ...
... i tako sam dobija cili popis ... sve sam to treba u nekim slabim kesama nosit ..a nisam rukavice ponija ..svaki mi se prst smrznija .... ka kumpir ... ajde ..oli ćeš klavir svirat ..onda mi je rekla da je mogu malo izmasirat .. spavala je na krivu stranu ...a ja sam tija samo kavu i rakiju popit ... malo se utoplit ... i posjetit zeca u polju ..jerbo je noćas doziva majku ..da di mu je pidžama ..a mama neznam di mu je bila mama ...
.. negdije se sakrija ..nije ni vatru naložija ...
i tako malo pomalo ... bacit ću pismu ...a onda poć na misu .. iako je vrime od božića ... don Jere će spomenit za koga ćemo sad glasati ... aj veselo i da ste mi dobro i zdravo ...

..pozdravi je ..pozdravi ..volim je ko pre .eh da mogu poslat kupus da mi sarmu zavije ... opet slušam pisme narodne
.. dok se čuje iz konobe .... mini suknja i debela noga ..dabogda me pratile do groba ...
... mali Mate baca one petarde ... psi laju ..a susidi se opet svađaju ... vino čini svoje ..a susida broji poneku sitnu pahulju ...i viče evo ga ... na mom prozoru mačka se iza škure sakrila ...
.. opet je ludilo ... jel sve spremno za otpratit ovu i dočekat novu .... čujem Maru kako pita Antu
a Anitiša .. java te odnija ....a di si do sada ..jesu sve ovce na broju ... jesu Mare ..jesi ti pomuzla kozu ...
... i ono pitanje ...a diš ti za novu ... u lipu p.m ..oš samnom ... sakrit ću se tri dana u kuću ..pa ću reć da sam bija u Singapuru ... oš ti oš ... opet ludilo ... samo kad bi sve to brzo pasalo ...
... kakva je bila ova ..nek bude takva i nova ... bitno da se tablete nepiju ... i da još uvik imam onu jaku želju koja je jača od samog čina ... i da ima dosta pršuta i vina ... a za kruv ćemo se snaći ...
.. ako ne bude kruha ..nek bude kolača ... i da sad nebi opet nebi bija koji štrajk ...
... štrajkove ne volim ... zato volim one čokoladice ..samo ti i volim te ....
.. otiša sam ...sarmu probao nisam .... a sarma je zakon ...
pozovi me na sarmu draga ..ako su tužna ili sama ... ja ti i lonac sarma ...
i znaš da nema glupi pitanja ...ima samo glupi i još gluplji odgovora .... bate te je zima ....

..jutroooo ... sunce na ponistri ..a neka hladna bura u kostima
zubato sunce na prozoru ... psi nelaju ..nit karavane prolaze ... kažu bit će bolje
,samo treba dobre volje ... kava ..rakija ..vino ..pivo .i neki od jebeni koktela ... sve se pomišalo od pića i zdravica
sila janjetina i ona mala smišna sarma ... obrazi bolje od čestitanja .. stisah ruke i onaj pogled ispod obrva ...
... mali Mate mi doša čestitat Božić ... Mate je dite pametno ... i tako sidimo nas dva ... krene priča
.. divi se poklonu ..a kaže da sam ga iznenadija ...
pitam ga ja ..a, Mate ća je tebi dida donija ...
ma ništa ...nisam mu pisa .. ja .nego moja baba ... i zamisli barba ća je napisala ...
..e dida moja ... znam da si malo u reumi i da ti kosti ne štimaju ..ne trudi se previše .. nemoj donit ništa ...
samo dođi ...daću tebi ja ... crni te vrag po bradi milova ...
... a sad evo i još ova nova godina ... nek bude ća više sexa ..a manje stresa ... dobre kapljice i zdrave spize
nek ne bude krize ... i ove šta me pali ..nek se ne hvali ... neću ti ništa ...
... ajmo sad lipo popit kavu ..a onda ćemo opet danas napravit koju pizdariju

.... i samo kratko
..Sretan i Blagoslovljen Božić
.. ono da ne nabrajam ...znate i samo
..loli vas vaš Raky

uz jutarnju kavicu .. pročitah ovu priču i pusti suzu neku .
meni se svidijeh ..pa da je podijelim s vama
BOŽIĆNA PRIČA: U POTRAZI ZA DAROM

Dogodilo se to u ponedjeljak, 23. prosinca, dan uoči Badnjaka, a dva dana prije Božića. U vrijeme kad ljudi hrle u velike trgovačke centre ne bi li na jednom mjestu pronašli sve poklone kojima bi na božićno jutro mogli razveseliti svoje najmilije.

S posla sam došao kući oko šest poslijepodne, umoran kao i obično. Kuća je bila otužno prazna i hladna jer me mjesec dana ranije Ivana napustila i otišla živjeti kod svojih roditelja. Sa sobom je povela i našu djecu, 7-godišnjeg Marina i 10-godišnju Petru. Više nije mogla izdržati to što me gotovo nikad ne bi bilo kod kuće. Ja bih, naime, nakon posla i ručka, jedva čekao poći vani s prijateljima u naš omiljeni kafić, gdje bismo najprije komentirali dnevna politička događanja, a s posebnom strašću i aktualna nogometna zbivanja. Nerijetko bismo znali i popiti malo više. Sasvim dovoljno da u više navrata dođem kući u neprepoznatljivom stanju. Ako bih se nekad i zadržao u kući, bilo bi to samo zbog ružnog vremena ili zbog teške glavobolje. Tako je to godinama išlo.

Ivana nije mogla izdržati s neumoljivim osjećajem da je, gotovo sigurno, više uopće i ne volim. Ne znam kako se to dogodilo, ali sam doista prestajao iskazivati želju da mi je stalo do njene blizine i do toga da zajedno provodimo vrijeme. Ona i ja. Bilo u priči, bilo u šetnji ili nečemu drugome. A više od svega, čini se, nije mogla izdržati pritisak da živi s čovjekom koji je tako lako ostavio vrijednosti do kojih je nekoć držao, a koje su je, među ostalim, i privukle k meni.

Ona je, eto, znala kako sam cijeli svoj život posljednjih godina posvetio materijalnom probitku, ne mareći za bilo što drugo, a ponajmanje za nju i djecu. Zato, s vremenom, nisam ni mogao osjetiti njeno srce. Nisam mogao osjetiti ni najobičniju potrebu svoje djece za igrom s vlastitim ocem.

Često mi je govorila, čak i preklinjala da prekinem s takvim načinom života, a ja bih joj odgovarao: 'Hoću... hoću... Još malo...' . Ali to 'malo' nikako nije dolazilo. S jedne strane, imao sam sve više, a s druge, mnogo važnije strane - imao sam sve manje.

U potrazi za poklonima

Dakle, toga sam dana došao u prazan stan, baš kako je bilo i u mojoj duši. U blagdanskom ozračju, čovjek se, a da to i ne želi, osjeti usamljenije nego inače. Nakon dva-tri na brzinu ubačena zalogaja, zahvatio me neki čudan nemir. Jednostavno sam morao 'izletjeti' negdje vani, ali nisam zvao nikoga da mi pravi društvo. Htio sam malo tumarati sam, vjerojatno s pokušajem da odagnam prigušene i optužujuće misli o tome kako sam kriv za rasap svoje obitelji. Znao sam da ću djecu vidjeti nekoliko sati na Božić, ali to mi nije pričinjavalo neko osobito zadovoljstvo.

Tek kada sam izašao vani u noć, vozeći bez plana s jednog kraja grada na drugi, gle, sjetio sam se da sam već trebao kupiti darove za Marina i Petru. Čim sam na to pomislio, nešto me stisnulo u prsima. Ne mogu posve objasniti, ali mi je bilo jasno da se radilo o znaku upozorenja. Prva misao mi je potom bila: 'O, Bože, toliko toga u ovom svom životu radim krivo...'. Ne sjećam se kad sam prije toga posljednji put zaozbiljno uopće i izustio Božje ime. U mojoj se dubini tada, nisam ni bio toga svjestan, nešto pomaklo i odškrinulo.

Po prvi sam put, dakle, ušao u taj novi trgovački centar, jer sam čuo da u njemu ima svega i da čovjek tu ne mora dugo lutati ne bi li pronašao i kupio primjerene darove za svoje drage. U centru je bila velika gužva. Blagdanski ugođaj u punom jeku. Sve je sjajilo i bliještilo, a izlozi su se među sobom natjecali koji je ljepši uz obvezan slogan - 'Čestit Božić i Nova godina!'. Svima poznate pjesme: 'Tiha noć', 'Zvončići', 'Božić bijel' i druge, razlijegale su se golemim prostorom, kojeg je trebalo ispuniti prigodnim ozračjem.

Atmosfera je to koja jednostavno nuka da izabereš ono što je više, bolje i skuplje. I da, ako je moguće, poslije svega imaš osjećaj da si uspješno obavio posao. Tako sam i sam postao dio tog zanosa i posla te kupio Marinu skupocjenog robota na daljinsko upravljanje, a Petri novi tip mobitela jer su ga već, zapamtio sam, sve njene prijateljice iz petog razreda imale. Nisam htio da se osjeća zakinuto ili neprihvaćeno u svome društvu. Osjećao sam da sam im kupio prave stvari. 'E, ovo će ih sigurno razveseliti više nego bilo što drugo', pomislio sam zadovoljno u sebi. No, kada sam u nutrini još dva puta čuo odjek: '...više nego bilo što drugo... više nego bilo što drugo...', u meni se nešto prelomilo. Suze su mi navrle na oči i počele kliziti niz obraze. Nisam ih ni pokušavao zaustaviti niti sam podizao ruke da ih obrišem. Jednostavno, pustio sam ih da same teku.

Iako sam bio iznenađen takvim 'razvojem događaja', nije me bilo briga hoće li me itko vidjeti tako suznog. Uostalom, dugo se nije dogodilo da sam plakao. Još davno su mi neki ljudi rekli da pravi muškarci sebi ne smiju dopuštati takve slabosti...

Hodao sam, tako, po trgovačkom centru, posramljen zbog vlastitih misli da ne postoji nešto što bi moju djecu moglo više razveseliti od upravo kupljenih darova. Bio sam posramljen jer sam zaboravio da bi mome sinu i kćeri, više od bilo kojeg drugog poklona značilo da njihova mama i njihov tata opet budu zajedno. I da se vole kao nekad. Kao nekad kad sam se znao s njima razigrano valjati po podu i izmišljati im priče prije spavanja, zbog kojih bi njih dvoje pucali od smijeha.

Suze, koje su, eto, same padale, kao da su bistrile moje mutne oči. I kao da mi se vraćao komad onog izgubljenog unutarnjeg vida koji je strpljivo čekao na mene. U tim se trenucima, začudo, sjetih riječi iz 'Malog princa', a koje sam znao u nekim davnim danima govoriti drugima: 'Bitno je očima nevidljivo'.

Stvarne suze nepoznatih ljudi

Zatim se dogodio prizor za kojeg nisam siguran hoću li ga moći dobro opisati. To je bilo nešto najneobičnije što sam u životu doživio. Dakle, gledajući u ljude oko sebe, primijetio sam da velika većina koja je došla kupiti darove, zapravo, gorko plače. Vidio sam suze na njihovim licima koje su im se slijevale, ali koje oni uopće nisu primjećivali. Ulazili su i užurbano izlazili iz jedne u drugu trgovinu, ne obazirući se na suze koje su im navirale i padale niz, uglavnom, zajapurene obraze!

Bio je to nevjerojatan i, rekao bih, dubok prizor. Shvaćao sam da su to bile suze koje su pristizale iz njihove nutrine i odavale njihovu nutarnju tjeskobu, strah, borbu ili neku nemoć. Nekako sam u tim trenucima i ovo znao: što su suze bile krupnije, to je i njihova unutarnja bol bila krupnija.

Potom sam, prolazeći pored tih ljudi, doživio nešto još neobičnije. Naime, u blizini svakog od 'zaplakanih', začuo bih glas upućen baš toj osobi. Tako sam, pored jednog čovjeka, koji je nosio pune kese darova, začuo: 'S tom kesom nikada nećeš moći kupiti ljubav svoje obitelji.' Pored drugog sam čuo: 'Ti si tako bogat i uglađen, a tako siromašan i nezgodan čovjek.' Pored trećeg, glas je također bio jasan: 'Prošlost ne možeš sam promijeniti... Još uvijek čekam da ti pomognem', a pored četvrtog sam začuo: 'Priznaj da te ponos priječi oprostiti svom bratu ono što ti je učinio prije sedam godina. Oprosti mu. Onda nastavi to s poklonima...' Upućeni glasovi, bilo mi je jasno, dopirali su iz istog izvora. No, ljudi su i dalje užurbano kupovali ne mareći previše ni za svoje suze, a ni za spomenuti glas.

Kad prvi put zaista čuješ 'Oh, happy day'...

Na putu kući, u automobilu sam uključio radio. Iako sam je slušao stotinu puta, po prvi put sam u životu zaista čuo pjesmu 'Oh, happy day'. 'Oh, happy day... Oh, happy day... When Jesus wash... When Jesus wash... He washed my sins away... Oh, happy day!' Ne, to više nije bilo slučajno. Ništa nije slučajno. U meni se nešto događalo, a znao sam i što...

Kad sam se, naposljetku, vratio u svoj prazan stan, znao sam da ne smijem uključiti TV i zatomiti zbivanja u svome srcu. Sjedeći na udobnoj fotelji, pogled mi se kretao po sobi sve dok se nije zadržao na policama za knjige. Ponukan, ustao sam i uzeo u ruke najprašnjaviju od svih knjiga. Otvorio sam na dva mjesta. Na prvom mjestu je stajalo: 'Narod koji je u tmini hodio, svjetlost vidje veliku; one što mrklu zemlju obitavahu svjetlost jarka obasja...', a na drugom: 'Da, Bog je tako ljubio svijet da je dao svog jedinorođenog Sina da ne pogine ni jedan koji u nj vjeruje, već da ima život vječni...'.

Ne mogu to riječima izraziti, ali kako drugačije reći nego da su mi se otvorile oči. Spontano sam počeo moliti: 'Bože moj, oprosti mi... Oprosti mi za moju tamu... za moj pokvaren i lažan život... Ovako ne mogu više dalje... Smiluj mi se... Uđi, Isuse, u ovo moje preponosno srce... Ti mi pokaži put...'.

Odmah zatim osjetio sam da mi srce doista više nije tvrdo poput kamena. Neopisiv mir preplavio je moje biće. Znao sam jedno - to je bio dar odozgor. Znao sam da mi se dogodilo Došašće prije Božića. Blagdan prije blagdana. Nekako sam znao - od tog trenutka više nisam bio isti čovjek.

Povratak Ivani i djeci

Sjeo sam u automobil i odvezao se do zgrade u kojoj je u posljednje vrijeme stanovala Ivana s djecom. Već je bilo prošlo devet navečer. Polako sam pokucao, onako, na njoj već poznat način. Bio sam spreman da se vrata ne otvore. Onda bih pokušao neki drugi put. No, ona ih je otvorila i, kao nimalo iznenađena, rekla tihim glasom: 'Spremam djecu za spavanje. Što hoćeš...?' Nakratko sam je pogledao u oči, a onda rekao: 'Ne želim ništa... Samo bih ti nešto rekao, ako mi dopustiš...' 'Reci, ali brzo, jer moram ići...', odgovorila je gotovo pa službeno.

'Oprosti mi što sam te povrijedio... Što sam ti nanio toliko boli svo ovo vrijeme. Tebi i našoj djeci... Oprosti što sam te zanemario, prestao osjećati... Kriv sam... Kriv sam što sam bio naivan i glup, kada sam dopustio da me pohlepa za novcem ponese... Mislio sam da će me to učiniti sretnijim... Pretvorio sam se u ono što nisam htio... Nisi to zaslužila... Sad te samo molim da mi oprostiš... Ništa drugo.'

Nekoliko sekundi tišine. Uz međusobni susret naših očiju. Zatim sam se polako okrenuo i pošao prema izlazu. 'Luka...?' , zazvala je blago i pomalo drhtavim glasom. Okrenuo sam se i vidio njene oči kako se, kao nekoć, cakle. 'Dođi... Uđi unutra... Moji su otišli na selo. Sutra će se vratiti.' Ivana me netremice gledala, pokušavajući po mojoj mimici shvatiti što mi se to dogodilo. Osjetila je to i po mom glasu, ne samo po nekako drugačijem izrazu lica...

'Svo sam vrijeme, zapravo, čekala na ovo... Da se nešto dogodi...', rekla je. Tada sam iz džepa izvadio i dao joj mali oblutak kojeg mi je teta Olga poklonila... Na njemu je bilo napisano: 'Ljubav nikada ne prestaje'. Pritom mi je rekla da bih, ako budem htio, istim oblutkom mogao i ja nekog drugog obradovati. I, evo, dao sam ga sada Ivani... Čim je pročitala što na njemu piše, najprije me nježno, a onda i čvrsto zagrlila oko vrata.

Sreća koja me tada preplavila nikakvim se blagom nije mogla kupiti. Jedno smo vrijeme šutke stajali, a onda je mirno rekla: 'Dođi u sobu pozdraviti Marina i Petru... Nisu još zaspali.' Kad su me djeca ugledala, u isti su mah viknuli od sreće: 'Taticeee!' i za tren se našli u mome krilu, grleći me i ljubeći što su jače mogli. Da, nedostajao sam im. Nisam ni slutio koliko. 'O, Bože', pomislio sam, 'pa ovaj trenutak je za njih najveći poklon, a ne ono što sam im popodne kupio...' Suze na mom licu opet su bile stvarne.

Novi početak

Još sam se malo s njima poigrao, ispričavši im omiljenu priču, a onda ih poljubio za laku noć. 'Tata, hoćeš li i sutra ujutro biti tu kad se probudimo?', pitali su me kao po dogovoru. 'Hoću. Bit ću... Bit ću tu...', ponavljao sam im tiho, gledajući u njihove oči pune dječje nepatvorene radosti.

Kada su uskoro zaspali, Ivani sam ispričao što mi se tog poslijepodneva dogodilo. Sve ono što sam vidio i čuo u trgovačkom centru. Rekao sam joj da mi se u srcu, zasigurno, dogodio onaj Dar odozgor. Da su mi pale ljuske s očiju i da se bez milosti Božje to ne bi dogodilo. Upijala je svaku moju riječ, jer dugo mojih riječi uopće nije ni bilo. Samo usputni pozdravi i sporedna pitanja, a premalo riječi koje grade povjerenje i toplinu doma. Pustila me da pričam i, makar nije sve razumjela, znala je da je dobro... Samo je rekla: 'I ja bih voljela tako... Kad bih mogla...'

Bilo je dovoljno za tu večer. Znao sam da je to bio naš novi početak. Netko je rekao da se blagdani ne događaju samo na određene datume, već onda kad se srce otvara i prima Dar odozgor. Sasvim dovoljno za mir, obnovu i ljubav koja nikad ne prestaje.

,,i jučer je bija lipi kišni dan ..ka da je bogu suza kanila ...na ovu zemlju ća je tako lipa ...
..vrtilo je jugo ..lebićada i sam vrag zna ..koji se vitrom igra ...a ceste ka rijeka ...sve pliva
a jebi ga ... ka ono na cesti nema šahtica ... ma i prilaz glasačkom stožeru ..u kurcu ..samo nekad davno su obećali i to sve betonom zaliti ..o tome se ne smi pričat ..jer moraš šutit ka zaliven u armirani beton ...
.. već zorom je postalo ludilo ... najranije se svratilo ... popit kavu i rakiju ..a boga mi i onu pivu ... jerbo ka povjesni dan .. teško se odlučit kome dat glas ... ja njima glas ..oni meni .aj mrš van ...
i tako puno se očekivalo ...a onda se i pivalo .. zatvor ženo kapiju ..sakrij kolače i rakiju ..ponudi im suvu smokvicu ..ona je rekla ..aj sad svi mrš u p.m ...
.. ka da sam zna ... i jutros su znali svi .. ka generali poslije bitke ..ko će dalje ..ko će opet lajat bez veze ..
.. i kome ostaje još jedan krug ... opet ću glasat ..jerbo nisam lud ..da ostanem doma ..dok je ekipa na okupu
to ti je ka da ne odem na utakmicu ... jebeni pasivni promatrač ..neglasač ...
... lipo je ovo vrime ... vatrica u kaminu ... kuća miriše po sarmama ..malo se jede fritula ... malo oni kolačića ,,a i vino je sazrilo ..bačvu se otvorilo ..ka da je neka iskrica u zraku ... more bit da bude i sexa ..a jeli vrime darivanja ..a.e

.... jugo ..oblačno i nadprosječno toplo za ovo vrime od godine ... gladam ove dvi ruskinje ..svako jutro skoče u more ...
a ja sam tu ... izvadim ovu sramotu ,,,koja još samo služi za pišanje ... gušta se popišat sa sike u more ...
... lipo je ..nema strke .. nema eurorije ... ovde je blagdan svaki dan ..ako se šta u vršu ulovi ...
i sad razmišljam jel ova zemlje okrugla ili je samo u ovoj zemlji jad i tuga ... ili je ravna ploča ... kojima je sve ravno odavde do punta Arenasa ili do punte rta dobre Nade ,,, ljudi se dive onome ko krade ..a rugaju onome ća ima na ramenu motiku ..oli križ od kamena ... koji od umora ..baci pismu ... da zaboravi na sve ... čovik je najpametniji kad sebe razveseli ... jebeš sve oko sebe ... kad si glup ..tvoje je kraljstvo ovo na zemlji ...
... ne jebi i ne galami najranije ..pusti me da popijem kavu onu koja se pije do podne ...
i nisam ja tu zbog tebe ..i nisam tu zbog nekoga ...ja sam samo šetač ovi prostora u ovom vremenu ... ili sam ti negdije s desne strane u prolazu ... nebitan sebi ..nebitan drugima ... jebe mi se za neka druga mišljenja ..
..jel zemlja okrugla ..oli je ravna ka slavonija ... jel pička spolni organ ili je samo karakterna osobina .. jel kurac riječ za opis lika ..ili je samo srestvo za pišanje ...a može služit ka igračaka ... bitna je samo nečija mašta ...
... pomalo nebitan ..sam sebi umoran ... od neki teški tema ... vječni dilema ... treba za to imat i vremena
... e sad jebi ga ... kad bi ima toliko vremena nebi se bavija s vama ... malo bi šeta .malo bi spava ... malo bi zna
da ljubavi još ima ...
i tako sam čita svoje zapise ... nisam vidija da sam nekog povrijedija ... nit mi je to ikad bila namjera
... tako da u meni to ne postoji ... ljudi smo a ne političari ...
živi zdravi i veseli bili ....

...

... asti miša ..kako je lipo zahladilo ... tako da mi se teško iz postelje izvuć ...a vani lagana burica udara ...
.. a opet kažu da bi mogla past i kiša ... i u moru je fibra pala ... fali more drž se kraja ..
.. čitam portale i ove male novinare ... a guštam kad neko komentira ...to ti je uvjek neka svađa ..jedni su za ..drugi kontra ..a ja sam mislija da je tome samo kod mene ..tamo isprid dućana ...na zidiću ...ae
... a i ova iskrica ... samo kave bez šećera ...a onda opet priča o balunu i vrimenu ...
... jučer me pita ona zajebana ..zašto pravi jebači poslije sexa ..vole prošetat ...a nisam ima pojma ... jerbo nikad toga od mene ..i veli ona ..a vraćaju se doma ...
.... a to je ka gol u gostima ...
..a onda sam joj ispriča ..kako su sreli leo messi i onaj naš rakitić
.leo ..ajde boga ti samo nemoj o balunu
oš o sexu ... može kaže leo ...
e jesmo vas izjebali ...da prostiš ..evo i njemci i ovi naši neprijatelji se varaćaju kući ....balun je okruga .. jel tako ..
.. jučer sam ima jedan ulet .... baš ono ka pravi galeb ..nisam moga odolit ...
danas odoh kod nje popit kavicu ... a od posla biće nešto ..ka treba joj instalirat vodu u nekom kupatilu ...
... eto ga ... sad bi se najradije vratija u postelju ...

...u prolazu ... glava u blunu ...
dan poslije ... Barcelona ...
.. Ivan Rakitić ..i Leo Messi ...
.. ke pasa Ivane ..samo mi nemoj pričat o nogometu – kaže Leo Messi.
.. boeno ...a da malo možemo o sexu – veli Ivan
može Ivane
... ala smo vas izjebali ......

.. jutrooo ..poslije kiše ..
.. nema više ... ništa se bitno ne događa .. sve manje blogera ... a više nitko ovo nečita ..
bez poruka .... ne odlaži smeće ... na ovim prostorima ..alaaaaaa
idem ća ...