Kad dodje mojih 5 min meni stane sat!

Tako evo danas sam inspirativna pa nek ide...zasto ne...

Kontam si ja, bilo je toliko ruznoga u mog bivseg muza. Toliko toga je on nama napravija sta nijedan otac/muz nebi svojoj familiji trebao da napravi. I ajde drago mi je da bar to necemo vise prozivljavat i da ce mi dite imat neki normalni uzor u zivotu (jos nada ne umire).

A onda gledam,citam ovde. Gledam, citam forum...i skuzim nema nade... sve je to isto sranje...

I ako naidje neki kvalitetni muski koji ce tj,. nece radit ono sta je radio bivsi i zbog cega je sada i bivsi onda ce taj novi (eventualni ako ikad naidje) radit neke druge stvari koje opet nece bit prihvatljive ili pak nece raditi sve one lipe stvari koje je bivsi radio a koje su meni potrebne da se osijecam voljenom...

sad bi se covik zapita sta ja hocu a ? e pa ne znam, al znam :)

Hocu da me zove jer me eto samo tija cut (vise puta dnevno). Da posalje koju lipu poruku eto tek tako. Da mozemo komentirat i zenske i muske okolo a da se nijedno od nas ne naljuti ili osjeca ugrozeno, da me voli i postuje kao i ja njega, da je tu ako zatreba, da ne utece kad dodju problemi, da s vremenom pogledom znamo sta jedno drugo misli, da me zagrli kad placem, da s vremenom zna sta volim a sta ne i sta me veseli najvise na svitu, da je vjeran i ne laze i ne mulja (oooo to je najvaznije) ali isto tako dobiva to i od mene.

Nekako mi se sve to cini osnova nekog odnosa, i opet promisljajuci sad, bivsi je imao sve to osim sto je lagao i nije postovao i uteka je kad su problemi bili (gadne greske jelte, nije imao osnovu) ali mi nedostaje sve ono sta je imao i sto sad citajuci ovde, i po forumu vidim da skoro nitko nema.
I uhvati me tuga. Zasto? Pa vjerojatno jer necu nac vise nijednog kvalitetnog i normalnog muskog koji zna sta je veza i kako se odnosi prema istoj.

Ne zalim za bivsim, ooo ne. Jer ne mozes imat vezu ako te neko gazi i omalovazava, ali tako jebeno fale one male stvari koje su mi svaki dan izmamile osmjeh na lice i poziv od nekog kome je stalo a sad niceg toga nema...
I nakon pustih tih godina jednostavno si zna sta ko misli, i sta mozes ocekivat...a sad sve ispocetka. sto volis, sto ne volis, sto zelis, sto ne zelis, ko si, sta si i odakle si itd...

ah...

Tako si ja malo kontam...
Dugo ne imah sliku u profilu. Bolje bez nje. Ali iman opsiran, iskren profil pa sad kome krivo kome pravo.
Ako se nekom svidi napisano neka se javi slobodno jelte, ako ne obidji me u sirokom luku.
Medjutim, sta se desi?

IAKO jasno naglaseno u profilu nije mi do avantura i zajebavanja medjusobnog i takvi da me zaobidju UVIK se nadje xyz budala koje pozivaju na ovo ili ono... Sto? Racunaju aha razvedena,mlada s djetetom pa je i ocajna???? Pa di vam je mozak ljudi a usto lipo vam pise. da spelujem??? PA CITAJ MAJKE TI!!!

E onda, jedan dan rekoh idem stavit sliku (ne znam ni tocno zasto) ali eto idem.
Jer prije ili kasnije te neko pita sliku pa ovako nek je odma vidi.
A kad ono, hrpetina poruka ali hrpetina. Neke normalne, neke i ne bas tako normalne...
I tako zakljucim ja da je svima bitan izgled, svima osim meni...i maknem ja lipo sliku i sad mi ostaje osobnost pa cemo da vidimo... ali eto sad niko ne pise... cudni su ljudi.... oooo da...
a onda ce se posli zalit kako ih je ovaj ili ova zajeba. pa di nece kad gledate koliko ko ima para (zene) ili kolike ko ima sise (muski) a onda posli ispadne djubre . pa neka vam, gledajte vi i dalje slike bez da citate ista sta ljudi napisu. to vam i je najbolje.

Meni? bolje jedan ali vrijedan nego 100 budala...

Zakljucak?
Nadrljala sam po pitanju pronalazenja ikog normalnog i kvalitetnog.

I opet, naidje tu i tamo neko vrijedan tipkanja, ali sto? opet se ispostavi da ili je skoro sve laz, ili ima tudje slike u profilu,
ili nestane odjednom, ili se naidi ako isti moment ne odgovoris jer si online pa moras odgovorit itd.

dakle, tuzna je sudbina nas normalnih,samosvjesnih ljudi koji su u potrazi za nekim ko ce ih pratit kroz ovo sranje zvano zivot...

zasto?
Zasto sam sama? Nisam glupa, dapace. Izgled ajd da se popravit al nije ni los. Nisam lina, pokvarena, lazljiva.
Dajem drugima, za sebe trazim malo,osnovno u biti. Da imam nekog nazvat kad mi je tesko ko ce me razumit,zagrlit,saslusat.
Tako tuzno. Nema niko da mi posalje poruku. Pita kako sam,sta radim. Da me razveseli lipom gestom.
Zar je to puno? Ni tako malo ne mogu dobit? Sta da trazim kucu,posal,mercedesa? Takvi bolje prodju. Iz dana u dan sve je isto.
Nadas se nekoj promjeni al nje nema. I prodju dani, mjeseci, godine a pomaka nigdi. I di da nekog nadjem?
Ovde? nema 2 normalna lika a i ta 2 sigurno nece razvedenu s ditetom pored masu slobodnih. Vani? Ne idem. A i ko je ikad upozna nekog pri izlasku vani? Na poslu? Ne radim. Jebena drzava. Posla ni za lijek a nisam izbirljiva.
Mozda je ovo samo jedan od onih dana a mozda ludim pomalo. Mozda su u sumi.
A opet i da dodje neko imalo kvalitetan kako mu povirovat kad sam opecena i pusem i na hladno.
Zaboravila sam kako je to kad imas nekom rec dobro jutro. Kad znas da imas neciju potporu. Kad te nazove samo da te cuje.
Nije ni to mjerilo. Zvali smo se ja i M nekoc mnogo, govorili lipe stvari stalno pa ipak eto zavrsilo kako je zavrsilo.
Zar ni to malo ne mogu da imam? Cemu onda zivot kad kroz sve moras sam? Imam ja svoje dijete i nema veceg dara al nije to isto. Svejedno si sam. Kako njemu objasnit jednog dana zasto mu nismo bili dovoljni? Sta da mu kazem?
Nadam se da je ovo samo jedan od onih dana. Eto pricam s ekranom kad nemam s kim drugo. Mozda sutra bude bolje, drugacije od danas. Sumljam....al mozda.....