ajebiga, moj blog

- Pes?
- Ha?
- Vjerujes u duhove?
- Kak mislis? Ono u bijelim plahtama ili ono kaj te po noći vleče za vuha?
- Daj ne pizdi! Mislim, da li vjeruješ da postoji nekaj kaj je tu, za nas nevidljivo? Nekaj kaj nas gleda ili more videt u svakom trenutku kad mu se sprdne?
- A čuj, ak me pitaš da li postoji nekaj kaj je starije od nas, nekaj kaj je ostalo kao otisak svih njih kaj su živeli... ne znam.... valjda.
- Ma to sam i mislil. Ono... nekaj kaj te more videt i kad misliš da te niko ne vidi... znaš, jebiga... ono, delaš nekaj kaj najrađe ni sam ne bi znal da delaš, ali... posel je....
- Ha, ha, ha...Misliš, drkaš na kapetanovu ženu ili torbaš seržanovog komada?
- Ne jebi me, ozbiljo te pitam!
- Gleč, preveč toga mislimo a ne izrečemo. Kam to ide? Nekam mora otiti. Svaka neizrečena misao je neka energija. Ak je energija neuništiva i samo more mijenjati oblik, a ova ostane samo kao misao, nekam mora otiti. To valjda ostane negdi pospremljeno. Sve moje misli koje su ostale neizrečene buju moj duh.....
- Aupizdumaterinu! Lezi!!!!
Fljok! Fljok! Žvju! Fljok! Rafal preleti po riječnom pijesku i kamenju....
- Jebem im mater dosadnu i na svu sreću ćoravu!
- Šuti, kenjaj! Sve bu plaćeno! Le beau Belge plaća sve!
-J e, ak se nekomu od ovih mau.mau ne posreći pa fula kamen i pogodi nekoga od nas!
- Aha, ak Titu otpadne levo jaje!
- Je, i ak Rankovićeva mater obrije bradu i brkove, hahahahahaha.. Nego, čuj, ono kaj sam te pital o duhovima, ma dušama, nazovi kak hoćeš..... misliš da su nam oni kakti nekakva porota? Onak, vidiju sve kaj delamo i zbrajaju nam poene?
- Kaj, onak ko u prefu? Gore, dole? Greh, dobro djelo? To misliš?
- Tak nekak.
- I onda buju nam sudili kad otegnemo? Hoćeš iskreno?
- Pa da...
- Ajmo ovak. Nas dvojica ležimo tu u blatu, ždereju nas sve moguće i nemoguće napasti kaj hodaju, gmižeju, pužeju, znojimo se ko prasci, pucaju po nama, smrdimo kak futači, nismo pošteno ni jeli ni spavali, ni pili ni jebali od pitajbogakad. A zakaj? Zbog love. Zbog zajebancije. Za koga? Za le beau Belge koji hoće svoje dijamante. Svoje! Čuješ me? Svoje! Hoće svoje dijamante u jebenoj prašumi, u pizdi materinoj od njegovog Zeebrugea, bogu iza kičme di živiju Kafri. Je, ali to nemre bez nas. Ne mislim bez nas dva, jer kaj se toga tiče, već bi mi debelo plutali niz Kongo da smo samo nas dva u pitanju. Mislim na sve nas. Na švabe, belgijance, francuze, sve. A s druge strane na nas pucaju nekakvi crni divljaki kaj bi nas rado i gricnuli. Kad se dohvate nečijih zaliha viskija, obloču se do besvijesti, pak se pokoljeju, pa se donekle strezniju, pa zrokaju koju misiju ili farmu, pa si priuštiju bijele curice i dečkiće. Pa na koncu sve porokaju. Ali, jebote, njihovim klincima su ti dijamanti  bili špekule. I njima, i svima prije njih. Pizda mu materina, oni su tu doma! Pa koja vražja duhovna potota tu more reću ko je u pravu? Njihova ili naša?
- Ček samo malo, ono kaj oni delaju to ni ljudski!
- Daj me ne jebi! A ovo kaj mi delamo je? Isti smo! Pizdamumaterina, isti smo! Niti oni ratuju zbog kamenja kaj im niš ne znači, niti ti i ja zbog love! I jedni i drugi se fajtamo zato jer nam to paše! Zato jer smo nutra! Nutra, razmeš! Uživamo u tomu!!!! Nutra nisu oni koji stradaju! Oni kojima se ne fajta! Oni najebeju!!!!! Oni moreju biti porota! Oni su duhovi koji bi nam mogli suditi!!!! Ali jebiga, ko je od njih bez grijeha, nek mi sudi. Najdi mi dete kaj ni skurilo muhu, ženu koja ne psuje, muškarca kaj ne piša u lavabo. Jebe mi se........ daj pljugu, dost sam sral!
- To znači...
- Nisam završil! Ak misliš da postoji nekakav jebeni Zadnji sud, dan kad buju nam svima rekli kaj nas ide.....kurac! Niš od toga! Niko ne bi ni reč rekel jer svi imaju putra na glavi! Svi su nekomu nekaj krivi! I sve je ovo zakurac, zakurac i zakurac! Ovaj svijet je jedna obična kanta dreka u kojoj naivna lagana govna pokušavaju plutati i udahnuti malo zraka, i svaki ih kurac svako malo potapa, a tusta, gusta i teška govna mirno leže na dnu i debljaju se od potonulih krepalina! Tak, sad sam gotov.
- Bogme jesi, a i ja skup s tobom, videl sam perušku tam, z desne a niš se nije čulo! Znači da su Gonz i Pietro otišli u porotu s nožem prek grkljana, a i mi bumo ak ne zbrišemo! Pucaj, diži uzbunu i kidamo!!!!!!!!

...prolog prije apokalipse na teveju???

prolog apokalipsi globalista :)))))))

sorry za komentar sinoć,ali se stvarno nabrijem kad sve izdjednačavaš s onim srpčetom.To nije njihov grad,nego naš i ružno mi je da ga ponovo u spiki eliminiramo mi sami nakon svega što je bilo.

...počelo je, sa doorsima...:)))))))))))))))

no frx naom. zapravo , sagg, nekak doorsi i jesu neki krsni kumovi apokalipticne trojice u mraku :))))

nema,do tebe mi nema,trap!!bravo:))svaka čast i svaka ti dala:)

nekad su i davale zelena, danas me nece ni za nofce :(((((((((((

kaj nudiš lovu???ma daj trap,ja bih ,recimo,došla na večeru,ponela rubincrveno,pa kaj bu bu:)i dobro naloži u toj svojoj jazbini!:D

zelena, rijeci su ti melem za staracke pjege! dojdi kad god ti se sprdne :))))))))))

psi rata

ja verujem u duhove, svako veče kad se razbudim ovog loga ima, pa nestane dok skuham kahvu... :/

donna, kak zapravo s jedne strane bolno tocno, a s druge nenadjebivo nezaboravno :)))))))))))))))

pike, my frend, bil je pusten samo da ga neki procitaju i skinut, jer jebiga, koga jos osim pesih rata i ucviljenih zivotoljubaca ima na netu u OO four hundred hours?

donna, prije će biti da su psi od slame.

pekara i šišmiša koji žive po PST :D

ne cimic, medu psima od slame zivim sad, ovo su sjecanja :)))))))))))

melem,to mi je srednje ime:)kaj bumo skuhali:)ja pravim dobru ananastortu:)z bademima!njammljac

a cuj, more nekaj provansalsko?

naravno...to će mi biti životna prilika,a čini se prikladnim,nadasve:)

diži uzbunu, kidamo....aaaaaaaaa, je, znam ja i to :))))kada treba :DDD

ja kidam takođe,nema više pljuga:))lahko vam snivanje:)

dobar..., ha...tko bu nam sudil??? ma, nitko, sami sebi kaj smo poželjeli biti tamo gdje drugi nisu, hebiga, život je prokleta igra, a strane se mijenjaju onako kako zaigramo, ponekada za sebe, ponekada za druge...i sve što napravimo, napravili smo, a da postoje oni neki nevidljivi u bijelim plahtama, s razrogačenim očima i čekaju još jedan prokleto dobar poen da nas smjeste gdje trebaju, eh, ne dam se ja, a vidim niti ti baš tako lako...živjeli :)))jeps...

dobar...konačno sam i to vino negdje našla, da tko bum nam sudil, ma, nitko, sami sebi kaj smo poželjeli biti tamo gdje drugi nisu, hebiga, život je prokleta igra, a strane se mijenjaju onako kak zaigramo, ponekada za sebe, ponekad za druge...i sve što napravimo, napravili smo, a da postoje oni neki nevidljivi u bijelim plahtama, s razrogačenim očima i čekaju još jedan prokleto dobar poen da nas smjeste gdje trebaju, eh, ne dam se ja, a vidim niti ti baš tako lako...živjeli :)))jeps...
03.12.2006. 03:36:17
napisala teta sol

čuvajte se,jer oni su tu,svud oko nas;)

Kurvini sinovi.