ajebiga, moj blog

... da Pes ne bu sam...
Darling, si pogledao puricu?
Marš u pizdu materinu i ti i tvoja purica i kolači i mlinci i francuska salata i hladni krmasi! pomisli Pepe i s patničko ubilačkom facom krene prema štednjaku.
Pazi da se ne presuši, nemoj da nam gosti misle kako sam loša kuharica!
Aupizdumaternu i ti tvoji gosti i ta tvoja rodbina i ta hrpetina dernjave i cendrave dece! – misao šibne kao bič – Na kraju krajeva ionak pol toga sam ja delal!
I daj makni te svoje knjižurine s kauča! Kam buju se ljudi seli!? I nemoj ih samo nahitati u spavaću sobu! Možda se netko hoće i prileći!
Ojebotipasmater i spremanju i razjebavanju kreativnog nereda, samo zato da mi se po kući mota hrpetina grebatora i ljigavaca! – ovaj puta ispod glasa promrmlja i primi se podlijevanja purice.
Čuj, dragi, jesi li zmazani veš metnul u košaru, ili bum ja morala opet sve pospremati iza tebe ko i obično?
Jesam, draga, i jebo veš, pa nebuju valjda se gosti išli torbat u veškuhnju!!!!
Kaj si živčan? Kaj se dereš? Pa kaj se nemremo normalno razgovarati bar na današnji dan?
Aukurac! – spusti Pepe žlicu s treskom.
Takav si stalno, daj barem danas se ponašaj normalno! Dolaze moji i ne želim da bude otrovnih primjedbi i vrijeđanja!
Stara, znaš kaj, steram ja u kurac i tvoje, i tu jebenu puricu, i bor, i darove, i kolače i one ljigave Kravece i njihov upišani i slinav neodgojeni nakot!
Pepe širokim zamahom šutne stolicu preko cijelog dnevnog boravka, iz komode izvadi putovnicu, stavi je u jaknu i počne se oblačiti.
Kaj je, sad bežiš, ko i uvijek! Kad god je meni teško, ti odlaziš! Nejdeš ti nikam! – zajapurenog lica, iskolačenih očiju žena se baci prema ulaznim vratima.
Elegantnim pokretom izvježbanog komandosa stokilaša Pepe je počisti s vratiju, otvori ih i smireno reče: Life is a bitch! Uživaj s tom bagrom, ja odoh Pesu u Francusku!
Cika, dreka i vriska dostojna svađe kurvi u Gajevoj isprati ga šljunčanom stazom, odzvanjajući još dugo ulicom.
Life's a bitch! Pes barem ima svoj mir! – izusti ulazeći u taksi.....
 

a u pičkumaterinu..vesele priče:))))

i meni tak dođe...da odem u Francusku.ili još dalje...a baš mi je dobro i ovdi u mom stanu(za istinu još je u vlasništvu zagrebačke banke)ali... :)

Ho-ćemo još! Ho-ćemo još! :)

pž, to su pričice iz života za blagdanske dane :))))))

meni Francuska doma:)

hihi...prava blagdanska. :D

dobro, trap, dobro, mada oštro, ali dobro :DDD

ja kad narastem želim pisati kao trap!!nek se negdje zavede u zapisnik :)

zelenooka, najjednostavnije ti je da se sad, dok je jos vreme, javis u legiju. donosi mnoga iskustva :))))))

Zele, prvo moraš kad narasteš nauči prdet, podrigivat i pit pivu ko trap ... pa tek onda možda (ali samo možda) bude šanse da naučiš tak i pisat. I on ne piše sam, njemu pišu šumske vile, on samo prenosi riječi. :)

Prava blagdanska :-)).

vidjeh vidjeh..:))))

a tako nekako :DDD

Xhe! Xhe!