ajebiga, moj blog

O da, prijatelju moj. Istina je. Opet sam počel piti. Znam da sam neugodan suputnik i još gori partner za šankom ili u birtiji.  Sorry, but, jebiga, frka je moja furka. Dokazivanje je moj credo. Razbijanje nosova i ušmrkavanje vlastite krvi je moj vrhunac spoznaje samog sebe. Kad sam pijan. Ili pod gasom, jer, ja nikad nisam pjan. Kao i svaki drugi pijanac. Za sebe. Za ostatak svijeta sam ono kaj jesam.  Ali za sebe ne. Ko junkie. Klasa bezumnika koja misle da su pametniji i bolji od ostatka svijeta.... Se sjećaš onog smrdljivca novinara kaj su ga zrezali u N'djameni? Ko pajceka J))......Ja sam najjjači. Kad sam pijan. Ne zamjeraj. Pusti me da popijem svoju krv i prolijem tuđu. Takvi smo mi pijanci. To nam je važno. Znači nekaj. U našem svijetu. U našoj paralelnoj realnosti Gumice i Kolodvora. Birtija. Ne kafića, ne restorana, ne hotela, ne ljepila di se drže već usmrđene muhe. Birtija. Tu smo mi koji smo jaki, glavni, razbijači i štemeri. Bar dok alkohol drži. I tu su priče najsočnije, žene najjebozovnije, pothvati najdrskiji. Dok smo pijani..... i svoji.
Mrzim jutra. Gadi mi se sama pomisao na vlastitu egzistenciju. Šarm. Vjerovao ti meni ili ne, još uvijek ga imam. I šljaka. I još sam faca. I još uvijek dižem komade kak mi se digne. I mrzim se zbog njih, i svih koje su bile prije njih. Zbog svake laži, svakog obećanja, svake nježne riječi koju nisam mislio. E, da. Teško mi je živjeti s Menom. Zato i opet pijem. Ovaj put nema isprika, nema izlika, nema slatkih riječi. Ako nekaj na ovom svijetu može popit svu moju mržnju i prijezir, to sam ja..... ja, sam. Samcat. Sam ko prst koji bez ostalih više ni drkat nemre.
Sorry, kaj smetam, ali, nekak, nakon rata, ti si mi ostal jedini naivac kaj je još uvijek nekak bil svjetlooki kaj se moje budućnosti  tiče. Naj zamerit, stari moj, kaj je baš na tvoja pleća palo kumstvo, ali, jebiga, ja sam krpelj, pa otrpi i to. Meni je dost, i pizdarija, i pijanstva, i sebe, i svemutomupripadajućega, pa te lepo molim, obuzdaj onu zmiju od moje žene, pripazi mi na dete kad ju stigneju zajebane godine, razvali pokoju dobru zajebanciju na moj račun, razbij komu pičku dok te nitko ne gleda, stisni ženu, tam di ju stisnut treba, ja odoh. Pun mi kurac ovakve gnjavaže, Provanse, vina, jebenog beafurtovog fondua i smrdljivog braccie. I mira. Tišine. Pristojnih ljudi koji te gleaju ko treće svjestko čudo, palo u njihovo tisućljećima nepomućeno primirje s kišama i vjetrovima. Antikrista, kojeg istovremeno preziru i boje ga se, pa je bolje biti pristojan i uljudan s njim. Ja odoh. Jebo vilu, jebo nofce, odoh u Afriku. Jebiga, tam spadam, ko i Pipo. Ti si s familijom našel kaj si tražil. Pipo i ja ne. Aj, bok! J
 
PS. Kod bilježnika u La Sorceu, ilikaksevećpiše, na Izvoru,  su ti svi papiri kaj se tiče moje imovine, pa daj pripazi da to projde u redu. Kušni zmiju i za mene i delaj decu. Nebum rekel da bumo se videli, pa onda, jebi se i rasti J

Pogleč u moj profilčić pa češ vidjet
baš psa za tebe...

...opet pišeš pizdarije, sad se nemam vremena zajedavat sa tvojim neurozama al bum to proanaliziral iza 9...:))

pročitaj stare logove, pa buš našel priču o tri ostarjela zagrebačka dečka zabludjela u legionarske spike davnih godina:))))

koje kurčeve neuroze sagg? jedina neuroza koja me sad muči je bančekova sestra :)))))))))))))

lutalice uvijek nađu razloga za lutanje:)

tak je ljepoto kamenog grada

Ja bih toga još :-)).

bude dijete zlo :))))). i pes i pepe su jos zivi. jos njih moram koknut :))))) jedino je bitno da kuma koknem prije sebe, jer posle vise nema :)))))

jako iskren blog.

ovo bum komentirala kada se vratim...ok???

hmmm duboko duboko:)))))))