Onako, usput

Ne volim alkohol, niti one koji ga konzumiraju... čitavo djetinjstvo gledala sam u svom okruženju nekoga tko je uživajući alkohol obilježio moje odrastanje...Mrzim ikoga vidjeti u alkoholiziranom stanju, počinju me opsjedati misli kakav će biti kada ga alkohol potpuno svlada, mrzim vidjeti te face kod ljudi kad su pijani, mutnog pogleda, lelujavi, mrzim....I onda na kraju mi se dogodi da mi jedan takav došeta u obitelj pod paskom nekakvog prijatelja... Možda nije loš, najgori je za sebe, ali sve vezano uz tu osobu meni je gadljivo, hoću ga maknuti, ali ne odlučujem ja o tome, jer nije mojom voljom ni došao u našu blizinu, neki ga žale,meni je odvratan jer sve ono za što se ja borim u životu da imam,on ima na dlanu jer su mu to roditelji stvorili, ali taj jednostavno broji dane i pod paskom da je" NESRETNIK OD ROĐENJA", ne radi ništa i pije..Tko je tu lud ,ja koja takve prezirem ili oni koji mu kao navodno želeći mu dobro prijateljski mu guraju pivske boce da ih trusi????
Šta god da je zaključak mrzim pijance, mrzim slabiće, mrzim i ne mogu si pomoći...

Što je to u ljudskom biću što ga vodi prema piću? Slab karakter ili neka žena možda?

jebiga sad. ja volin popit. i kad pijen guštan u tome šta pijen. također preziren one koje piju iz utjehe.

Obožavam popiti čašu dobroga vina. Upoznala jednom pravog alkosa. Mila majko! Taj ne kuži okus vina. Da bi se ustao iz kreveta, morao ga je popit bar 7 dcl. Za početak. I svi su ga uokolo sažaljevali. A razarao je sve i sva. Nadam se da je sad već mrtav.

ne pijem pa ne znam a kad popijem onda se niceg ne sjecam

jel ti to o meni hehehehe