poluistinita priča
ah ti mobiteli, zbilja buju me jenput glave došli. pazite kaj mi se lani dogodilo... išel sam na službeni put, je,je i baroni ideju na službene pute. ti seminari su naravne na moru a na moru su noći prekrasne. i jenu noć skompal sam se ja znekakvim ženskami oženjenim razumski ali to i nije bilo bitno jer smo samo pili i popievali skore do jutra. drugi dien sme išli dmof i onak reda radi zmenili broje mobitela. kad za dien, dva dobim ja poruku od jedne. i da skratim, sms po sms, ona veli da bi se zmenuj našla. meni se baš i nije z njuj nalazilo ali kaj bu si mislila če ju odbijem... morti da sam peder, a nisam. i tak vam se mi najdemo i prejdemo k meni doma. prešlo je nekaj vremena od toga kad ja dobim drugi sms. ovaj put nepoznati broj piše da bu mi glavu rasipal, da bi mi babu zjahal(vidim da ne zna da nemam babe) nej ga se čuvam jer da i pištolju ma.. mislim si, sigurno je poslal na krivi broj. kad zuove on mene, javim se ja, on se predstavi i kužim ja da je to njezin muž. ja neću priznati i neću a on prijeti i prijeti. pitam ja njega otkud mu takva ideja da bi ja z njeguvuj babuj spal. veli da je našel moje sms poruke. nazuovem ja njegovu babu o ona mi ispripovijeda da je sve istina. "pa kaj nisi zbrisala moje poruke mulja jena" špotal sam ju. "kad su bile tak lijepe"veli ona. znaš kaj? velim ja, "zval bum policiju da me zaštiti" "im ti je moj muž milicajec" veli ona. i da ne duljim jedva sam zvlijekel živu glavu a sve radi tehnike... ili je ipak baba kriva bila???
16.10.2007. u 15:29 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar