cuvam ovce,pravim sir i prodajem vunu...

ponekad pozelim da pobegnem daleko ,ne osvrcuci se za nikim,i za nicim;ponekad pozelim biti ono sto sam nekad bio,bez ikakve zelje da saznam sta cu sutra biti...
ponekad pozelim biti toliko hrabar da odem,da se odvojim;da se povucem iz svega...
da odem negde daleko,negde gde nema nicega osim sume i prirode,da budem samo svoj...
da se borim za svoju egzistenciju sa prirodom,da zivim po nekadasnjim pravilima...
da ne zavisim vise od kojekakih iluminata,politicara,malodusnih biznismena i kojekakvih rodoljuba;nacionalista ili pacifista...
da mi zivotna nacela ne odreduju kojekakve filozofije,naucnici ,intelektualci i doktori...
da mi bezdusni intelektualci ,ne govore upravo o mojoj dusi...
da mi naucnici bezverni ne govore o ne postaju nicega viseg,a samim tim da mi pokazuju svu svoju povrsnost i siromastvo...
da mi veliki doktori ne objasnjavaju kako se izleciti od bolesti koje su oni sami izmislili...
ili da mi kojekakvi filozofi ne predocavaju sustinu mojega postajanja,i moga bica...
i bas tada kada to pozelim i kad o tome mislim,odmah poletim daleko u neku sumu na padinama daleke i visoke planine;gde se ne cuje i ne vidi nista osim zivotinja...
gde hladan i svez planinski zrak reze grlo,ali ispunjava dusu...
gde ne moram placati taj komadic zemlje na kojem stojim,kojekakvim iluminatima...
tamo gde cu biti ne zavistan i necu morati slusati politiku i politacare,gde me niko nece ni pogledati ako ne glasam za prevarante;a kamoli osuditi...
gde cu umesto lica kojekvakvih gazda,biznismena i megapoltrona,gledati mirna i spokojna lica zivotinja...
i necu tamo morati da se busam u grudi i vicem-"...ovo je moja zemlja i od svoje zemlje nedam ni pedlja..."
gde necu morati objasnjavati glupanima sto moji zive u Hrvatskoj,Srbiji ili Bosni;i ko sam i sta sam...
i tamo necu morati glumiti nekog pacifistu ili mirotvorca,sam i slobodan,skakacu i vikacu i radicu sta zelim...
ali bas u tim momentima kad o tome razmisljam i mislim,neko se javi,zazvoni mobitel ili na vratima pokuca neko;devojka,prijatelj,stari ili stara,sestra ili neko drugi...
nije ni bitno ko ali eto tad si uvek kazem-"...nemas jos hrabrosti svemu tome reci ne,jos uvek se bojis..."
i tako iz dana u dan ostajem u ovoj bezdusnoj civilizaciji,koja ce sama sebe pojesti njenim nezaustavljivim napredkom,u ovom dvolicnom materijalnom svetu iz kojeg bi mnogi zeleli izaci(ali ne mogu)
ostajem i razmisljam,i sanjam...
sanjam da doci ce taj dan kad cu hrabrosti skupiti i kad cu otici,kad cu biti toliko velik da se odreknem svega ovoga i kad cu biti sposoban za to...
mnogi ce reci da sam sanjalica,ili da zivim u masti;ali eto mene taj san odrzava na nogama u ovom svjetu i daje mi snage da sve ove gore navedene stvari gledam,slusam i radim...