*****

prije par godina sam upoznala jednog tipa ovdje, to je bila prva osoba sa kojom sam se upoznala i uživo. nakon nekog vremena tip se je razbolio od raka. zadnji put kad smo se čuli već je ležao u krevetu, preselio se je kod mame i ona mu mmijenjala pelene. rekao mi je da je gotov, bilo mu je jako teško i rekao je da ne želi da ga nitko vidi takvog. od tad je prošlo skoro godina. ja se nikad više nisam usudila okrenuti njegov broj, i zadnji put se je javila njegova mama i dala mu telefon jer se on više nikom nije htio javljati, prekinuo je kontakt baš sa svima zbog svojeg stanja. i ja se mislim da li da nazovem njegovu mamu i pitam što je bilo. nekako ne mogu zamislit da mi kaže da je umro, a opet želim znati.

nazovi,,jer bu te to s vremena na vrijeme mučilo,,,

teško jako teško i žalosno..ako ti je stalo da znaš...nazovi bit će ti lakše..

da, baš me muči... a nekako me strah što ću čuti. ipak ću nazvati njegovu mamu.

a što ću reći nakon dobar dan, xy pri telefonu...kako ću započet?? nemam ni ideju.

jesi pokušala sa googleom..i tu se dosta može saznati..

a što ću saznati na google?

em što me muči što će mi reć njegova mama, strah me da ju ne rasplačem...em ne znam ni kako počet??

možeš preguglati osmrtnice npr

prijatelj iz mog razreda je umoro...a da se nitko nije usudio pitati. i danas žalim... jakooooo. silno.

nekako ipak to želim čuti od njegove mame, ako bude mogla pričat...kako je to bilo i kako je završilo. zadnji put se je javila njegova mama...rekla mi je da ni sa kime ne komunicira al da će mu dati telefoon jer sam to ja, odmah se je javio i rekao mi da je u krevetu i da je doživio da mu mam drugi put mijenja pelene i da ni sa kime nikako ne komunicira. ipak želim čuti što je bilo i kako je bilo. s obzirom da je već tad, prije skoro godinu rak proširen na druge organe računam da je umro...bio je i na kemo...

pa onda nemaš baš neke dileme, nego nazvati.

nazvat ću, al kako da započnem razgovor...ne mogu bitati njegovu mamu da li je živ?? kako da započnem, to me muči isto...

nitko mi nije odgovorio...kako da započnem razgovor?

tak je i mene kopkalo kak je jedan od teške bolesti, dugotrajne, mučne al polake bivši...isto mi bilo teško nazvat njegove, ak je živ supač, no ako umro da im ne kopam po možda netom zacijeljenoj rani...i eto providnost il intuicija-par dana nakon mojeg neuspješnog odlučivanja u novinama je osvanuo oglas da je prije par dana umro... :(( svakako trebaš saznat - nekako - osobito ako ti je blizak. tu itamo odem na grob bivšeg, malo si popričam i tak to,...uf, sva se ježim....svaki put kad mu pred grob stanem osjećam kao da stojim pred njim i kao da je živ..

čuj, ak znaš di je delao, ak znaš di je kavu pio, ak znaš njegove prijatelj i tam možeš pitat. ja sam za svog bivšeg otišla u njegovu pretposljednju firmu i pitala kod ljudi s kojima je bio blizak...

ma kako da započnem razgovor sa njegovom mamom...ne mogu drito u glavu pitat je li živ...a s druge strane...nakon toliko vremena ne mogu bitat da li ga mogu čuti...jer je već onda bio rak naglo proširen...možda je prije godinu i umro...možda brzo nakon toga...možda sam ja bila zadnja sa kojom se je čuo...

znam sve njegove prijatelje, znam i mjesta gdje je izlazio. al ipak bi voljela čut kako je bilo...oni mogu sam reći da je umro.

kako da započnem razgovor sa njegovom mamom...to me muči..

pa onda prvo pitaj prijatelje jel živ. pa potom nazovi mamu, pa ako je živ je jel pita već što te zanima, ako nije daš ženi saučešće s isprikom za zakašnjenje il tak nekaj...(a sad gibam-malo mi morbidan interes za detalje njegova umiranja-brr)

vis dobra ideja...opalim zemsku i onda joj velim da sam umro...

sa kako ste, dalje će sve teći samo

benzina, ja sam bez duše pa ti slobodno i napišem.. Godinu dana se ne javljaš..i što ćeš reči frendu ako je živ (daj Bože). Zašto mu se nisi javljala.. ili barem zovnula ponekad njegovu mamu da je upitaš kako je. Pokušaj sada na drugi način saznati što je s njim, a starce pusti na miru. Pravi prijatelji su bili tu negdje uz njega, barem brigom dok je bio i najteže bolestan. Godina dana je puno nejavljanja..da sada nazoveš doma onako ko grom iz vedra neba.

već tad, prije skoro godinu...je bio jako slab...i rekao je da ni sa kime nema snage...srca...komunicirati a kamoli da ga netko takvog vidi. i ja više nisam zvala...a trebala sam njegovu mamu zvat...sad vidim da sam pogriješila...ovo bi bilo baš kako si rekla...iz vedra neba. a l ja se jednostavno nisam bila usudila više zvat.