postumno

Disklamerica: E nije taj Max kojeg starosjedioci znaju. Iako... :D



-Ojebate.
ispuca Max rafalno, staccato slogovima, kriveći zadivljeno vrat za tetoviranom obrijanom konobaricom.

Karlo je bacio novine i pljuge na stol i lijeno se zavalio preko puta keseći se usitno, jutarnje.
-Zajebi stari, nije to za tebe, vidil sam ju pred mjesec dana kak plače tu u bircu.

-I... kaj?
zbunjeno promumlja Max.

-Ljudsko je biće. Ono, emotivna i to. Džaba joj tetovaža i ćelebander.

-Ma nabijem te.
reče nehajno Max preko ramena i okrenu se prema stolu tek koliko je trebalo za polukes.

-No, no, znamo se...

-Kurac ti moj lijepi znaš.
Uhvatio je pogled konobarice, pokazao na poluispijenu bocu i odgestikulirao "još dvije".

-Oš da ostanem bez kamiona?
naceri se Karlo trgajući plastiku s novina.

-Nemaš ti Karlo pojma kakvi mene jadi more. A sve zbog tog ša san duševan i osjetljiv cvijet.

Karlo podigne pogled i osmotri ga kratko ispod obrva. Bila je to stara igra. Sraćkanje i cvjetanje su bili distanciranje, sramežljivo odmicanje od rečenog. Max je mislio upravo to što je i rekao. Osnovano. Zato ne odgovori ništa, nego spusti pogled i okrenu list, čekajući.

-Vidiš, tetovaža i ćela su automrz. Nešto kao ljubazno istaknuta obavijest da i ti slobodno možeš ne biti pažljiv prema njoj... To je prava žena!
podigne glas na zadnjoj rečenici jer je konobarica prilazila stolu s žujama, ali ona samo mrgodno ostavi boce s čašama nataknutim na grliće i odvuče se do susjednog stola.

-Raditi još na toj nepažljivosti, sine, raditi...
hijenski se iskesi Karlo u novine.

-Ne, ozbiljno...
nastavi Max,
-Evo, gle. Činjenica je da savršeno žensko treba imati što više odlika koje te privlače... i barem nešto krupno i zajebano što ti predstavlja minus preko kojeg... i da hoćeš nisi u stanju prijeći.

Max je prešao na artikuliraniji ton i usporio tempo, važući riječi. Karlo je natočio pivo i podigao pogled prema njemu.

-Pazi, znaš i sam kak stvari stoje. Kad si njen, nisi više napet, karali bute se triput godišnje i to ak šeniš i balansiraš loptu na nosu ko tuljan... jebiga, apsolviran si i čeka te šup karta... a šup karte bole kad si njen, ne?

Max je naherio je glavu uz upitan pogled, igrajući se čašom.
Karlo naškubi usta i na tren sklopi oči, tek toliko da potvrdi kako oboje znaju što znaju.

-E, sad...
zalaufavao se Max,
-Solidna količina pluseva i žestoka "no-no" križina su mrak temelj za idilu. Ne pokoravaš se, ne bendaš grbu, a opet, dobro se zabavljate i ono, nije da ti je mrska, ne... Dobar si joj, gadan si joj, nekaj daš nekaj zemeš, trajete i onda više ne trajete i da capo, ne...

Karlo se zavali i prekriži ruke na prsima.
-Ajd Max, pij i ne seri. Di si se meni našal pravdat. Kaj, pokušavaš mene uvjerit da ti je dobro tak kak živiš? Mašala. I nek ti je.

-A ludo nam se to kak živimo razlikuje! Kako Iva, majstore?
uleti spremno Max.

Karlo odmahnu rukom kao da briše ploču u 2a u koji su pred milenij dva zajedno išli...
-Gle Maxo, ak sad ufuramo i moje brije bil bu blog ko jebeni Šenoa. Ionak nas piše isti tip, aj ti lepo deri dalje, a ja obećam da nebum uletal osim kad mi baš jako ideš nakurac, a?

-Jebo te Kundera.
promrmlja tiho Max da se ne čuje preglasno u tekstu pa se poče češkati po obrijanoj obrvi nad korijenom nosa da povrati koncentraciju.
Karlo zausti protestirati, ali se suzdrža.

-Aj ovako... okej... dobro.
uzdahnu Max teško kao da se predaje.
-Istina. Pravo kažeš. Kurac je dobro. Evo, pred neko vreme sam par rundi kafenisanja odradil s Martom. Ne znaš je ti, ona je bila ono dok si bil na štosdemferu domovine, al nismo zagrizli u niš dublje onda, ono, došlo, bilo dobro to kaj je bilo i prošlo... al žena je, ono, mrak. I sad, da ti ne duljim, mrak su joj i mala deca. I fajta ženska svoj brak, zver, čvrsta, moćna, ma ono... znaš kaj sam joj rekal na jednoj od kava?

Karlo upitno odmahne glavom.

-Reko, znaš kaj Marta, tek ovak kad sjednem s tobom skontam koliko sam daleko odplutal od čovjeka koji bi mogal bit par nekom takvom... a želil sam je u tom trenu da ti ne kažem kak. Ono... ko dripac.

-Zato kaj...
zausti Karlo, ali Max se odmah nadoveže,
-Da, da, rekal sam si sto puta "nabijem te Max, to je samo zabranjeno voće, krš bi radil, odi doma spat, drkaj po kompu, skitaj po Rvackoj, izluftaj se, ne seri ljudima koji se stvarno fajtaju po životima, decu imaju malu, odjebaus Maxi Maus..." I ono, tak sam si pametno zvučal da sam se odma poslušal i dopizdil u županiju ti tvoju, hehe...
No... e, al pazi sad... onaj gore ždere kikiriki i ne da mi sam tak da mu odem s programa, baš ono, uprl ko sivonja da mi očita lekciju. Nikne ti skroz druga ženska tam još dok sam bil u metropolisu ovo zadnje. Machina ex deus, kužiš, poznanica stara, a ono, nemam osnove za prigovor dagojebeš. Zgodno mlado žensko, to karakter, to ženstvenost, to zajeban brz jezik i brža glavica. Malo odglumim gljivu dok iznađem ono, jel, tu neoprostivu manu koja bi mogla poslužit kao temelj fino pribranog odnosa i da me ubiješ nejde... i srećom tu već popakiram kufer i otpizdim vamo, ne... al'...

Karlo se glasno nasmija i klimne tetoviranoj novu rundu, pa mu podigne šapu pred nos ko prometni pandur lizalicu.

-Čekaj stari, polaaaako...
zapali cigaru pa nastavi, keseći se na Maxov izraz pesa koji si je u snu prdnul pod nos.
-Pa jebamuvragmater, zakaj imaš mene, ne? Bumo joj našli nekaj već...

Max odmahne.
-Pusti to, pazi, ono... kasno je. Nije sad presudna ta ženska. Skontal sam lekciju kaj mi ju je onaj bradati pizdek odlučil udijelit... znaš u čem je sranje... viš... istina je da te "ženske sa sigurnosnom manom" služe tome da nas ostave, ono, u mindframeu "kaj sve ne valja sa svetom" umesto "kaj sve ne valja s menom", kužiš? To je fakat ono kaj sam Marti rekal, skontaš kolko si daleko od partnera za nju... a ak ti se ženska fakat sviđa, to ti je isto ko da si rekal "kolko sam daleko od frajera koji bi mi bil okej". E, to je u kurcu. Jebeš ženske na kraju. Ak daju, ne...

nacereka se Max tek tolko da malo olabavi priču. Max nije volil predugo ostajat na istim tračnicama, čak ni u pivskim spikama.

...a suivre.

morti.

tutn-pluk.

;)

Koja teška intelektualna mašinerija za... pa, u stvari, za to i treba tak veliki oklop ;-))

Pozdrav!

xexe... veliš, velki oklop za malog malog? možemo ko alternativni naslov stavit "lošem kurcu i dlaka smeta" ;D

baš dobra:) hehe žene sa sigurnosnom manom, hihihi

jebenmu život kd se uz dvipodvi o radu priča, još k tome na sebi

i btw, ovo nije ni blizu nikakvoj int mašineriji

ovo je totalni fudbal :)

ejebiga, kad ti rad na samome sebi prestane bit primarna aktivnost nisi više pravi iskričar, ne? ko je vidil s živim 3d žemskinjem se plest, brrr... :D

Ovo je neki iscjedak "Metastaza", koje su opet iscjedak "Trainspottinga" etc. do Sidpha barda...

morebit. ne bih znao, nisam čitao ništa od toga :)

:D... vajk su mi bili mrak klinci kod Mate, što drndaju po jednorukom u nedogled, čekajući da se slože trofazne trešnjice, djeteline, il kajgod.. najsretnijem se slože, katkad, tri majmunčića...:)

taubeka dva su čist dost, skromnost je vrlina najgenijalnijih, najmudrijih, najljepšijijih i najboljijih :D

What do you read, my lord? Words, words, words!

(dvoumim se izmedju Olivera i recepta za filanu pticu, u umaku od jelengljiva... ahmmmm... NAJISKRENIJA JE LJUBAV, LJUBAV PREMA HRANI!... znači.. nadjemo goluba, zavrnemo mu vrat(oooommmm) i punimo ga, dok mu fila ne počne izlaziti na uši.. onda- predamo papire za rastavu..) :)

xexe maxmarrow i karlodelponte uz hag kavu

aukurac, evo na, sad mi bivša zakonita popalila mdici nick... :D

:)) ajd mi sad reci nest novo:)) al dobra;)