postumno

Milivoj je s galerije gledao vrapca kako skakuće oko pepeljare na terasi kafića i ozbiljno razmišljao o tome bi li pojeo keksić koji je dobio uz kavu kad mu je u kadar uletjelo gavranovo krilo i skuti bijelog balonera pod njim. Pružio je ruku preko ograde galerije i mahnuo, sluteći da se osvrće kraj šanka.

Razmijenili su tradicionalno trapave poljupce u obraz, a zatim je kroz uvodni rafal dnevnih vijesti o kolegici koja je kasnila pa je morala babysittati klijenta pratio njeno lice i gestikulaciju. Unatoč kukanju oko usklađivanja s redovitim zagrebačkim ritmom nakon dugog ljeta, doimala se bitno mirnije no u proljeće. Očito je napunila baterije na moru, dok su roditelji hendlali djecu. Hvatali su konce o raštrkanim zajedničkim prijateljima i skicirali svakodnevicu razdoblja od zadnje kave, no začudo, ovaj put je Klotilda pritisnula temu njegovog života i nije se dala otkačiti dosjetkama. Bome, zaista se konsolidirala kad ima energije prebacivati temu preko polovice terena, pomisli Milivoj. I reče joj kako je balans praznine i sadržaja podjednak i na njegovom polu. Šaka suza, vrića smija i mnogo, mnogo prekuhanog graška i mrkve svuda oko toga. Nije lagao, a u trenu je posumnjao kako Klotilda možda forsira u očekivanju zavodljivih motiva s bitničke hemisfere pa doda još šeflju kašaste mrkve da ne remeti mir zdravo integrirane državne službenice i obiteljske žene, no Klo ga odmah poče spašavati i savjetovati mu dobru ženu, državnu službu i Toyotu.

-Ajebiga kad si me odkantala i rekla da se nećeš razvodit. – odvali Milivoj frontalno, očajnički pipajući oko sebe u potrazi za defanzivom.
-Neću. – nasmije se Klo i šesti put u 12 minuta skupi raskopčanu vestu preko košulje na prsima.
„Anketirati dvajs deka žemskinja buljim li im u sise“ – upisa Milivoj u mentalni „to do“. „Nikad ne znaš, možda mi je ovo spičkano autonomno oko nestašnije od mene.“
-Da ti zakopčam? – ponudi se susretljivo, a Klo prasnu u smijeh i stera ga u kurac.
-Ne, stvarno, jel imaš kaj ozbiljno?
-Imam ti Still Life od Byattice, vrlo ozbiljno štivo. I tematski relevantno. – doda mumljajući Milivoj udubljen u vrh cigare koju je pripaljivao. Uzvrati joj kes, pa izvjesi bijelu zastavu.
-Ma nemam, Klo, diš mene i ozbiljno u istu rečenicu trpat, oš da si oči povadimo. U biti, bila je sad čak jedna ženska koja me kopkala al imala je malo nezgodnu manu.
- Jel? Koju? – zagrize Klotilda kurtoazno.
- Nije me jebala dva posto. A osim tog me nije jebala dva posto.
- E jesi zahtjevan, to su ti već četiri posto, to ti je čist okej prinos u vreme recesije.
- A jok, to je dva cijelaaa… 04. Dva posto brutto i dva posto od toga u sektoru jebanja u užem smislu.
- A dobro, kaj, pa di ste se onda opće našli? – upita Klotilda, iskreno zgranuta, a Milivoja ponije duboki žal za davnom prošlošću i štrecne ga pravo u središnji emotivni organ pa prebaci nogu preko noge i pod bilješku o anketiranju dopiše „redovito bar pro forma kuriti Klo“ i poprati to tapšući je po bedru – Tvoja kolegica, arhitektica, ali iz gradskog… ne možemo mi od naše arhitekture ni da hoćemo… - nakon pomnog nepristranog promišljanja zaključi da se Klo nedvojbeno nije ukočila zato kaj joj je neugodno nego se oduzela od strasti, ali ipak makne ruku.
- Hačuj, žena isto ima troje dece a solo, al jebiga, nije baš ni da se ubila da me negde integrira. Onak, žonglira 32 loptice pa se ukaže na blef svaki sedmi mlađak kad baš nemre smislit kak bi ubila vreme, a to je… - Milivoj dopiše „jezik pregrizo, pseto lajavo“ na zadnji slobodan kut „to do“ cedulje, kontajući da će se usrat kao potencijalni pričuvni dojebnik - …to je, onak, okej, ali… nemreš od tud niš dalje počinjat. (virtualni Milivoj pisar kritički nakrivi glavu i zaključi „okej, sad si razmazal to“)
- I kaj si onda…?
- Ajebiga, taman kad sam zaključil da tu igram kolko i Blažević u Zaprešiću ove sezone uletila mi ova mala kaj je znam od prije…
- Pa dobro jebiga, mogo si od tud krenut, kaj s njom?
- Ti mene odlučila zbrinut i gotovo, jel? Kaj ja znam kaj s njom, u subotu sam tu bil s njom na kavi, drndal nam tam dole neki gitarist, ono „dobra večer, ja sam Dado i malo ću vas ugnjavit, he he“. Jebote ja mislio da heheće jer se šali, al kurac…
- Ma okej, al kakva je, kaj, jel to fercera, ono, perspektivno ili…
- Nemoj me, Klo, pa jedva znam ženu, sprdali se malo sad za vikend a ti bi roman da ti pričam… okej je cura, bistrica, šljaka, studira drugi faks već, simpa… gle, nemam pojma kaj bi ti reko…
- Pa kak se ona postavlja? Jel drži distancu il…
Virtualni lubanjski Milivoj se poče cerekati ko hijena. Milivoj se blago i decentno osmijehnu škubeći usta u pusičasti gard pa priprijeti Klo kažiprstom.
- E, svaki put mi guslaš po tom…
- I svaki put je jednako istina, micek… - uzvrati Klotilda unoseći mu u facu karikiraturu njegovog pusičastog smiješka i zibajući glavom lijevo desno - …čitam te ko knjigu, Mimi, mogu ti odma reć sve… ko da sam bila prisutna – pogleda ga prijekorno značajnim pogledom i ugasi osmijeh. Neke žene nikad ne zaboravljaju.
- Ženskica ti daje zeleno i trenutno je stavljaš pod „razno“, jel istina?
- Nije istina. Nije imala niš zeleno, bila je u traper minjaku...
Klotilda ga pogleda polusažalno i prokuštra mu kosu kao nestašnom dječarcu, pa dohvati ključeve Toyote.
-Moram po klince, aj' zvrcnem te krajem tjedna, kažu da će ljepše vrijeme…
Milivoj je pomislio kako i njegova arhitektica vozi Toyotu. „Te s Toyotama me uvek spičkaju ko šmrkavca. Počel bum pitat ženske kaj voze kad krenu s horoskopom. Uvel bum auto horoskop. Ak imaju Toyotu odma bežim dok mi nisu totalno razjebale samopouzdanje.“

Muzička zabeca odjavne špice: http://www.youtube.com/watch?v=aRpj3r_MrMw

a genije :DD

;)...sviđa mi se!

isusati, kad ti njih sve pomijesas:)) da se bar vise odluce, pocinju mi sve slicit jedna na drugu, jedino im varira marka auta i broj dece. i mrkve:))

issss, kako ja tebe volim :D... al to me ne priječi da me asocira post na- Smrt trgovačkog putnika ;D

a kad sam još neodlučan po pitanju točnog broja dece koji bi realno mogal bukirat žene tolko da nemaju vremena za kul kita ko Milivoj, kontam da bum nastavil dodaval dva po dva dok ne osetim da zvuči realno... ček mdica, onaj je bil tragikomično neuspješni prodavač magle i svoj jedini kupac, ne vidim poveznicu nikak... :o

ajdobroje šta te briga. onemoćala sam nekako pa ujedam ko pašče :)

makegod, još ti možeš tri taka ko ja u zubima nosit ;)