postumno

Zavjese nisu na prozoru (jebemu, zavjese, od jučer! niš, obrnul bum ih još đir na ispiranje neko ak skontam kak). Zato sam vidio vlak. Prizemlja mi visokog, taman sam 100% u razini željezničkog nasipa. Putnički, prazan naskroz, na 100 metara drito vidim. I odem njime da se vratim. Zadnji put sam sjeo u lokalni putnički vlak par dana nakon pretprošlog Božića. Sletio s ceste, a mehaničari lijeni u praznično vrijeme. Pifari-Pula, bilo je hladno i padala je kiša. Sam ko duh, valjda jedini u tri-četiri vagona. Snimio zanimljivih fotki par, zagrijao se u toplom autu od postaje do zračne luke i proveo večer punu smijeha u najboljem društvu koje mogu zamisliti. Tjedan dva kasnije bilo je nešto sasvim drugo, negdje… sasvim drugdje.

-Majstore, idel to negdje? – zjevnu Tail.
-O da, ide.
-A kamo?
-Pa dovde moliću fino. – kesuckao se lala Bilbo – Dobro, dobro, ajd ti prvi, znam da ti koncentracija nije dulja od tebe… ja idem probat otopit ono ko sol nešto u kutijici za prašak na mašini, valjda se zasuši kad je nitko ne odvrti tri mjeseca.
-Ajde Tarzane, ajde, dopizdilo i meni da me na ruke pereš.

E, da znaš koja paprena mala naletila prošli vikend, točno sam konto da bi mogla bit tegla meda, ne igra, drži ton ko muzička viljuška i temu ko Pirellica cestu, sve sam generalije ubro u dva sata, i di radi i kaj radi i kkave joj šuze šef nosi, ono, do u zadnji šaraf i šajbu, da nije dekolte besni nabacila mislil bi da bu mi na kraju uvalila svoju aplikaciju za radnu dozvolu u Ameriki. Takve drže sve pod tri lokota i lanca al bome kad se razigraju razigraju se, eheheee…

-Dobro, i kaj s njom? - prekine ga Bilbo, kojem je počinjalo biti neugodno.
-Kak kaj s njom, niš s njom… jebo me pas ak ne pričaš drito ko ona! – nadrkano će Tail, koji je naprosto porastao u svačijim očima prisjećajući se.
-Nda. „Dovde moliću fino.“ – promrmlja Bilbo više sam za sebe, pa doda: -Oprosti, Tail, moj bed.
-Ma okej, nema veze. Opraštam ak obećaš da buš mi posle izmasiral vrat, nekak sam se ukočil od priče…
-Ajd, mogu ja jednu koja će i tebi bit napeta? Obećam da bum ti izmasiral vrat prije neg idemo spat.
-Može ak obećaš.

-Znaš da sam skočil popodne kod ove male na kelj, kćerkica joj je preslatka…
-Wow, napeto ko popis vodostaja! Ak ne preskočiš kelj i klince ne trebaš me ni masirat…
Tail se zlovoljno povuče u sebe, leže i pokrije se kožnjakom po glavi. Bilbo ga prijekorno pogleda, pomalo s visoka: - I onda sam ja introvertne prirode, jel?

-Uglavnom, to sve nešto ko predpristupni pregovori, ne znam jesam ikad uspel šest put prekidat s žemskom s kojom nisam niš ni započel, al večeras me na kraju čak odobrovoljilo kad sam skontal kolko smo smešni. Sve disclaimer na disclaimer, fino dvoglasno onak, znaš „ja bi htio kad bi smio ali svakako se ograđujem od implikacija smjenja htijenja“ a ona onda suglasje fino u ženskom rodu i solo refren „rado bih smjela reć što bi htjela ali ne bi htjela bit presmjela ako poslije ne bi htjela već bih htjela kad bih smjela odreći odgovornost za posljedice u slučaju ako bih gorenavedeno ne htjet smjela ili htjet ne smjela…“
-Ja bih htio da te kirurški uklone s mene al ko mene kurac kaj pita… začu se Tailovo mrzovoljno gunđanje odispod kožnjaka.
-Ajd mali ne seri, pa i pričam ovo da ti kažem da ipak ponekad i od tebe učim… zato se i jesam odobrovoljil na kraju, a zato mi i nadošla cijela ova priča, još negdje u trenutku kad je mala rekla nešto u stilu „kud bi to išlo“, a odgovor znaju i golubi na grani, pa gdje ne bi nas dvojica…

Tail u trenu razgaljeno izvuče glavu ispod pokrivača, pa se Bilbo i on zagrliše i smiješeći se od uha do uha glavom uz glavu i okom uz oko složno zapjevaše fortefortissimo:

„Theeeeeereee and baaaack aaaa—gaaaiiiiiin!“


(Zastor)

Zastor je pao ?...drama u 3 čina ?... OTELO ?... otelo, jašta otelo sve...

isss. ajd što si popričaju tu i tamo... al to se počelo i dopisivati, hbte :O

šta dopisivat, pjevat duete, kukičat wiehlerove goblene, šetat plažom bosi s vestama onak vezanim oko vrata... :D