Mic, mic...

Gledam na TV, manijak im ubio kćer, na suđenju, roditelji mu oprostili...i ne samo taj slucaj...postala je neka moda opraštanja...ma šta je to, je li to moguće...za mene takav netko, može krepavati u paklu do sudnjeg dana, ako takvo šta postoji...kakav oprost...
neke se stvari nikad ne zaboravljaju niti opraštaju !

nikad, tu nema mjesta oprostu...ma katastrofa

Mislim da nitko nema pravo oprostiti, u ime nekoga tko je umro, ili je povrijeđen, ne može, nema oprosta...to su samo riječi i to me nervira, da je ovo današnje društvo tako fake, da čak mogu oprostiti ljudima, koji su im naškodili djeci...

A to je zbog toga, što ih tako uče u crkvi, ali ja ne mislim da je to tako, mislim da je to kriva interpretacija onoga o čemu crkva govori...to je karikatura...

Naučili su lekciju iz ovog života. Sad mogu i napredovati. Tako i treba. Samo hrabro.

Sad mogu dobiti i sobu s pogledom.

Prije svega, što je oprost...oprost je kada pokušaš preći preko nečega, ne možeš zaboraviti, logično, ali si u miru sa sobom i s onim tko je to učinio i ideš dalje sa životom...možda sam u krivu, možda je oprost nešto drugo

Yui, ljudi sebe uvjeravaju u oprost da lakše idu napred, teško je sa mržnjom u sebi živjeti, a zaboraviti se ne može nikako.

Razumijem ja to, moraš se pomiriti sa sudbinom, ali ja nikada ne bih mogla oprostiti takvoj osobi, nikada, jer oprost je kada ga vise ne optužuješ ni zašto, a to je nemoguće...
ne govorim konkretno o slučaju, nego o oprostu...
oprost može biti i od nečeg ili nekog

naprijed ideš ako unatoč paklu koji prođeš ostaneš jak, stabilan, a za to ti nije potrebno oprostiti ubojici, za to ti treba tvoja glava, zdrava glava

Oprosti ,da lakse zaboravis .......ima Boga on vidi sve......samo bi taj Bog morao uzeti odma i mene ,jer ja to nebih mogla izgovoriti ,a neznam govoriti ono sto se od mene ocekuje.....neznam ,mozda je to humano....eto ja nisam humana ,ali bi za svoje dijete pobila pola grada!!

Pa tako je...ali sve češće gledam, tu na američkoj televiziji realne slučajeve iz sudnice, kad dovrše proces, kad je sve gotovo i presude su donesene, svatko ima pravo nešto reći...i kada čujem riječ Oprost, zgrozim se

Yui....moja kčerka je bila kod moje susjede kad se desilo ono najgore....Ja sam joj oprostila, znam da ju je voljela jer ju je i moja kči voljela.
Bilo je dana kad sam ja nju tešila, nekoliko godina me je izbegavala na cesti , JA sam otišla k njoj...popričale smo...i tak...nisu sad detajli bitni .Oprostila sam joj a da nije ni tražila.

Mani, ja ne bi pobila nikoga, jer nasilje radja nasilje, i tu nema kraja...to bi prepustila onima koji se time bave, ali oprostila ne bi nikada...

Bis, nemoj to tu javno pricati, strasno....

ali jedno je kad netko nehotice uzrokuje nesrecu, a drugo je, kad je namjerno...

Jusi .....sve mi radi ......mozes me gaziti do mile volje ,plakat cu i oprostiti svima (dosta sam u zivotu oprastala)ali mi dijete ne diraj.......tad nisam svoja ,bol mog dijeta da ja oprostim......nikada

a biserna ,neznam sta se desilo tvojoj maloj,zao mi je ......;(((<3

Ma znam mani, normalna majka osjeća upravo tako...moje su velike (34 i 29) i ne čujemo se svaki dan, ali sam u vječnoj brizi, kako im je

Slobnodno izbriši , ja ti samo iz iskustva pokušavam odgovoriti , nije da svi moraju tako postupiti ja jesam.....
namjerno ne namjerno..hmhmhm...kako ide ono--- ne sudi da ne budeš suđen?!

Oko za oko- zub za zub... i nema lijepe smrti... ma na koji način se ista dogodila... izuzev one humane, kad pomoći više nema...

Znam Mani, hvala , svi smo osjetljivi kad je riječ o djeci!

Biserna .....moja tetka je oprostila(oslobodila ga krivnje sa roditeljske strane)djecu s kojim je poginula njena kcer...bio je u zatvoru samo1-2 godine jer je vozio u pijanom stanju ....oprostila mu je ali on nije nikad oprostio sebi......to je nesto sasvim drugo ,od ovih slucajeva .ubio dijete i gle cuda ,tad se odkrije kako je ustvari on bolestan.bravo.

Nema veze.

...a to, dal netko oprosti sebi ili ne, to je drugo pitanje...Horvatincicu nista nije falilo, izgleda da se bas nije jako žderao i patio, nakon što je pobio sve te ljude...

Jus .htjela sam samo dokuciti Bisernu..jer postoje razlicite nesrece......ja sam vozac kao i vecina nas ,svaki dan se nesreca moze desiti....nedaj Boze samo da neko umre mojom krivnjom......jer neznam kako bih stim zivjela ,ali se nikad nebi usporedjivala sa onim cije je to dijete ,majka,otac,sestra,brat..

Mani, ma imala sam i ja puno pitanja ali o tome stvarno ne bi,,,uvijek se nađe sumnja , vjeruj u to....

priča se o OPROSTU , više je ta OPROST zbog njih samih , jer ako mrziš ode smijeh , ode pozitiva , a nastanu nočne more , zapravo mogU posledice za ljude biti još strašnije , možeš jednostavno vegetirati ...a jedan život imamo , ja ga želim ŽIVJETI ako me možeš shvatiti što želim reči.

Yui, u tome i je kvaka, lako je oprostiti drugemu , najteže je oprostiti SEBI.

Drago mi je Biserna zbog tebe.......divno si ti stvorenje

ja nisam ,priznajem....

kad sam izgubila sestru u mojoj dusi se napravila tolika praznina da sam bila hladna za sve oko sebe .....
trajalo je to dosta dugo vremena,

i s Bogom sam se posvadjala (mozda je to bio i razlog toj trajnoj praznini pracenoj samo surovom boli)?

oprostiti je jedno, a zaboraviti sasvim nešto drugo.
To se ne smije stavljati jedno uz drugo,
tako je lakše shvatiti.
Osobno, oprost da, zaborav nikad. To je za mene ispravno.
a govoriti o tome pred auditorijem ili ne, sporedna je stvar.

Cure moje, hvala bogu, nisam imala nista tako strasno u životu, što bi trebala oprostiti, pa ne govorim iz vlastitog iskustva, ali to što kažeš mani, ne znam kako bi živjela da ja nekom uzročim nešto strašno...jer je se sekiram i za puno manje stvari

Ja neke stvari ne mogu oprostiti, jesam li ja zato loš čovjek?

A zašto se sa njim svađaš Mani ? Nisi ga ni vidjela , što ti on kriv?:-)))
Iako su ova pitanja smiješna istinita su.

Mislim , zapravo sigurna sam da tvoja sestra ne bi bila sretna i ne bi voljela da si ti nesretna , potištena , tužna .... možda je vrijeme da razmisliš o tome?? što bi tvoja sestra rekla?? ona sestrinska ljubav prema tebi?....kao što moja kčerka ne bi voljela da sam nesretna i tužna....sigurna sam u to! Probaj..:-)

Pa to i govorim od pocetka, ja isto ne oprastam, barem ne lako...a ovdje se razbacuju oprostajima...

gu, pitanje je kakva si prema sebi ?
možeš li taj teret nositi ?
tvoj neoprost ne dotiće druge, ili jako malo, već je to tvoja muka..
a ako nije, onda je sve u redu, ni ne trebaš oprostiti.

Nismo svi isti Đusi.. priznajem da neke stvari neću nikada moći oprostiti ma koliko se pokušavala truditi..bilo bi to protiv moje prirode ali to ne znači da mrzim.

OPROST je meni poticaj da mogu dalje živjeti kakovostan život jer samo ovog imam , a zaboravit ne možeš ni manja traume a kamoli nešto takvo.

ma kakav oprost
ona majka vukovarka oprostila što su joj ubili sinove.
je đavla, šenula jadna pameću, to je
opraštanje je u Božjoj nadležnosti
ja konkretno Joži Manoliću želim rak
i onom austrijskom pedofilu
al govna će se izvući

Biserna .rekoh ti.....posvadjala sam se snjim jer ga nisam vise dozivljavala u sebi.....

nisam osjecala osjecanja koja sam imala (koja opet imam)

da pustis suzu za nekim,da osjetis zaljenje zbog nekoga......da se smijes od srca a ne da pravis grimasu.....

ta bol je bila jaca od svega sto ja kao covjek sam mogla podnijeti....

a sta bi moja sestra voljela?

znala sam.......voljela bih vidjeti radost u ocima njene djece a u nihove oci se nastanila tuga ....

to je u mojoj dusi pravilo loch iz kojeg se dosta dugo nisam ni pokusavala izcupati....

Uspjela su djeca.....

poceli su se smijati.....<3

a to je TO Mani, i moj sin zaslužuje da se skupa smijemo , veselimo , ponekad i posvađamo , ukratko ..da živimo :-)))

Biserna kazem ti......TI SI PREDIVNO STVORENJE ......

ma ima puno divnih ljudi:-)

jusy..slažem se s tobom..
za neke nema oprosta..
jebeš religiozna sranja..modus žrtve..modus oprosta..i modus grijeha kao moralne kategorije..
zločin je zločin..i nema opraštanja..

i..da..zaboravih nadodat..JEBEŠ BUDALE..