Muškarci i žene...i nešto između

Jebemti takvo proljeće. Smrzla sam se danas k'o pič.....hjoj, ne bum psovala. Sorry! Daj, ne gledaj me tako. Znam, znam, ružno me je čuti. Ali kaj mogu, izletilo mi.
Danas sam skužila da pametni prate prognozu poslije dnevnika. Oni još pametniji, kad se zbude pogledaju kroz prozor. A treći, nevjerni gurnu nos na friški zrak. Ja niš' od toga. I zato sam jedva dočekala da dođem doma i uvučem se u nekaj toplo.

Čuj, te mogu nekaj pitati? Ček' idem po čaj. Ima još nekakvih ostataka od kolača. Budi tu, odmah se vraćam. Ti nećeš niš', je l' da?

Di smo stali?
Mmmmmm, fino je, ali drugi put trebam staviti malo manje šećera. Preslatko je. Hoćeš ipak malo?

Znaš, ja sebe više ne prepoznaje. Nemam pojma kaj mi je. Daj, ne zezam se. Uvijek sam znala di mi je dupe, a di glava, a sad sam nekak' na pola puta. Ni vrit ni mimo.
Meni ti je super s tobom razgovarati. Slušaš. Šutiš. I znam da me čuješ. Niš' mi više od toga ne treba.
S Brunom sve manje pričam. Ako ja nisam umorna, on je. Ako on nije, ja sam. Prošli vikend planirali smo do Novalje, ali u četvrtak je doznao da je dežuran. I kaj, da mu prigovaram, nemrem. Da mu vjerujem da ćemo to nadoknaditi, mogu. Kajaznam. Budemo. Jednog lijepog dana, a možda i prije.
Ma neeeeeeee, nemoj! Ne klimaj glavom tak' znakovito. Ne znaš baš uvijek sve. I smeta me kad dižeš obrvu čekajući kaj bum dalje rekla. Iritantan si mi takav.
Brunu volim. Znam da i on mene voli. Znaš ono kad se zavučeš u krevet, uguraš u zagrljaj ili te u zagrljaj bez pitanja i razloga povuče, udahneš miris kože, njegova toplina postane tvoja, i to ti je dovoljno za pustiti tijelo da uhvati san. Volim njegove ruke. Volim njegove usne. Kako me gleda. Volim kad me.....uf, znam da ne voliš takve priče. Evo, šutim.
Ak' me i dalje budeš ovako gledao fakat ću morati paziti kaj i s tobom pričam.

Igor mu je sličan. Kaj sad opet ne štima? Nisam ti pričala o njemu? Ma daj, kak' nisam? Stvarno nisam? Dobro. Upoznala sam ga prošle godine. Poslovno. Odradili smo zajednički prvi seminar. Bili na kavi. Pa onda na još jednoj. Ručku. I tak'.
U stvari, sad kad već znaš da postoji, reci mi kaj da radim. Samo mi nemoj počinjati sa spikom da nisam normalna, da sve to nije u redu, da se ljubav ne dijeli. A ni tijelo.
Lako je tebi. Ti sve znaš, i ono kaj je bilo i ono kaj će biti. Nedodirljiv si. Uvijek u pravu. Možda i onda kad nisi, ali ti možeš sve. Izvan prostora i vremena si. Tamo negdje.
Znaš da ti nikad nisam previše dosađivala. Ponekad sam te molila za pomoć, ali uvijek sam ti se zahvalila na danu koji sam odvrtila do kraja i jutru koje će tek doći. Ok, tražila sam i nemoguće, ali nikad nisam bila ljuta kad je želja ostala neispunjena. Ma dobro, jesam. Malo. Ali na svu sreću brzo zaboravljam. A i te želje, znaš, bile su mi potrebne samo kao želje. Tek toliko da mogu dalje. Aj mi reci kaj da napravim.
Daj, prestani kuckati po stolu. Fali još samo da mi počneš mahati kažiprstom ispred nosa.
'ćeš mi vjerovati ako ti kažem da ništa od toga nisam planirala? Baš ništa. Ni jednu jedinu riječ. Ni korak. Dodir još manje. Vidi, nemam fige. A-a, nema ih.
Kaj misliš da je meni lako? Kao jabuka na pola ravno sam odrezana, s istim brojem sjemenki u svakoj polovici. Dvije lijevo...dvije desno.
I dijelim sebe tako. Pola jednom. Pola drugom. Ni jednom više, ni jednom manje od toga. Isto, a različito.
Znam da te ne zanima, ali reći ću ti: Bruno je sve ono kaj Igor nije. Igor je ono kaj Bruno nije. Zajedničko toliko toga imaju. I mene. A ja sam...Kaj sam ja? Nemam pojma! Znaš li ti? Čekaj, povlačim pitanje jer znam tvoj odgovor. Neće mi se svidjeti.
Možeš li mi progledati kroz prste ako te zamolim, ako ti priznam ono kaj nikom nisam? A vidi ga kak' si znatiželjan. K'o bi rek'o!

Čekaj. Idem pobrati veš, kiša samo kaj nije. Vratim se odmah. Ne mrdaj. Možeš mi napraviti i novi čaj. Molim te. Crni. Dvije žličice meda i puno limuna. U frižideru imaš pive. Daj, zezam te. Ne ljuti se. Znam da ne piješ.

Vani je fakat zima. Da pustim grijanje? Hoćeš vestu? Da piješ čaj, mogao bi ovako kao ja ugrijati prste. Ugodno je. Kao kad njegov dlan grije moj hladni. Kako čiji? Igorov.

Stavio si previše limuna. Ili premalo meda. Nije kao moj. Bruno ga voli s malo mlijeka, a Igor samo kad je prehlađen.

Da znam, znam da znaš da kad uzdahnem, treba mi vremena za nešto reći. Pa i napraviti. Ne mogu ništa. Čak ni maknuti se. Ne još. Ne znam kad. Ikad. Nikad.
En-ten-tini....eci-peci-pec...malo mi je neugodno. Ok, 'ajde, kud' puklo da puklo – ja ti njih oboje volim. Eto. Tako. Jednostavno. Jednostavno da bi bilo komplicirano.
Nadam se da me sad nakon ovog priznanja malo drugačije gledaš. Mekše. I ne kao preljubnicu. Ljubavnicu. Posrnulu. Izgubljenu. Mogla bih nabrajati do sutra.
Gle, ak' voliš sve ljude, moraš i mene. Ovakvu. A i u priznanju pola se prašta. Tako kažu. Meni dovoljno. S drugom polovicom lakše ću hodati. Možda i trčati ako poželim.

Ideš već? Si ljut na mene? Te mogu opet pozvati? Znaš da volim tvoje društvo. I znaš, nekak' mi je lakše kad sam ti priznala, kao da s riječima koje sam izgovorila i sama ih čula sve je drugačije. Osim njih. Dvoje.

Pozdravi svoje društvo gore. Razgrni oblake. I pošalji mi malo sunca. Za vikend.
I dođi kad te opet budem trebala. Hoćeš li? Možemo i samo šutjeti. A ti ćeš ionako sve znati....

to je to, moj razgovor s Bogom! bez posrednika, direktno, Bog tako i tako sve već unaprijed zna ali voli kada mu i ti kažeš da si svjestan toga, te Njegove veličine!

ha, i ti razgovaraš s njim? jel' je kao njen? pije li tvoj pivu ili čaj? :)

Hm,..meni nekak najvažnije da "pije vodu" ;)
nijansama se lako prilagodim.

INN...varijacije na temu? :)

Zapravo, bilo koju,....koja je meni "in" ;))

uz dodatak da se možeš predomisliti bez objašnjenja ;)

" Da...da...sve znam....Sada je Bruno i Igor. Prije je bio Damir i Luka, a još prije Lovro i Karlo....Dvojnost. Dobro što sam to što jesam i moram joj oprostiti. "
BOG!

Viš, sve znaš !

al znaš i da obično nemreš izbjeć objašnjenja,
....a mrzim (se) objašnjavat.

Jbt.kolko energije na to iscuri,...uff !

Meedooooooo ,))))))

IN, nisam imao pojma da Bog zna za dvojnost. To je slovenski specijalitet.

hm,imaš ti vrićinu,
il si prolupala mortebit kajaznam

Pozdrav, onako u dvoje....

e Medonjo :)...kaj reći...osim da se ponekad samo imena mijenjaju

INN, si ikad razmišljala zakaj objašnjavamo: zbog sebe ili nekog drugog?

dobar dan i tebi, brojček :)

kako si?

a možda je dobra ideja biti sa dvije, jednu za po doma i jednu za od kuće, nisam probao ali možda još stignem, dakle, raspisujem natječaj za jednu po doma i za jednu van od kuće, navalite ovdje ili na pvt

Ma Medo, o Bogu malo znam, pa ne bi o tome.... o dvojnosti nešto više.
a i nisam ziher da kužim kaj je Mei (danas) htjela reć. Blog doživljavam
otprilike ko mjesto nam kom ostavljam(o) sitni (il krupni) otpad,..tak nekak.

Me razmeš ?...

INN zgodnija mi je forma da recikliramo :)

Mei, nemam pojma zakaj,...
potrebe ?
...al nemoj me sad pitat čije (točno ;))

Može i tak,..al danas sam nekak naglašenije suhoparna,..oprostiš ? ;))

ne bum pitala, INN....vjerojatno su na klackalici.potrebe. malo naše, malo tuđe. i dobro je ak su u ravnoteži

Mei, oprosti , neću komentirat tvoj "monolog" iako je jako zanimljivo , umorna sam za nešto suvislo ALI moram i želim Medeku slat huga velikog čvrstog a nježnog:-)))