božićni darovi

Link
kopala sam po torbi i našla osušeni cvijet i koji sam ubrala sama i spremila u mali džep nakon što mi je iz kose ispao jedan isti istacki koji je ubrao on baš tamo filmski i dao mi ga uz "Kaufenziblumen" namig bilo mi je lijepo trčkarati s njim i progutala sam "zašto žurimo" pitanje zato što mi je bilo baš lijepo i nisam to htjela pokvariti svejedno nisam uspjela neuzgojiti misao da sigurno malo žurimo zato da nas ne vide neke tamo žene koje bi morao objašnjavati ili bi njima morao objašnjavati i tak bilo mi je lijepo i držati se za ruke iako stalno govorim da se ne volim držati za ruke jer mi je tako lakše i nema nedostajanja ničije ruke kad moram sama hodati što je zapravo glupo jer uvijek nedostaje nečija ruka pogotovo kad je malo teže hodati i kad jebene štikle zapinju u rupe ili rešetke zapravo su nam dvije ruke puno premalo ruku za nosit sve što imamo u sebi bilo mi je žao što sam izgubila cvijet jer su mi takve male stvari važne ponekad važnije od velikih i skupih on to zna i zato nikad ne zaboravlja na tako neke male stvari zbog čega ponekad znam biti jako ljuta jer sve to u nekim situacijama izgleda kao predumišljaj pa opet uzgajam raznorazne misli koje me onda muče i u pravilu ih izgovorim s upitnikom iza a onda nemaju smisla jer ne stignem izgovoriti nešto s točkom iza i uopće više ne slušam nego samo gledam kako reagira te pokušavam skužiti laže li mi ili govori istinu što je opet glupo jer je potpuno nevažno da li je laž ili istina ono što uopće ne čuješ dok osluškuješ sebe jednako tako nikad ne znamo kakav nam je izraz lica kad pričamo nešto jako važno ili branimo neki svoj stav zato bih sad u jednom dahu htjela napisati što više tih misli koje su zapravo misli osjećaji i nekako bih htjela naći modus da mogu neopterećena uzgojenim samo guštati kad su svi preduvjeti zadovoljeni pa u pola daha skužim da nisu zadovoljeni i to je to onda pomislim da je možda jednostavno tako da ne može baš sve biti posloženo pa ako ne možeš protiv sebe čak ni razumom treba li se bezumno pustiti jer će nekako biti kako god okreneš jebatga da može bilo bi drugačije valjda i bila bih zadovoljna nečim drugim trećim petim nisam i kvit rekla sam da se nadam kako nam jednog dana neće biti žao no bojim se da je nemoguće uvijek je nekom žao sad ne znam da li je dugoročno bolje da bude žao njemu ili meni fakat ne znam i pomalo mi na živce ide to što me ne ljuti a ne ljuti me zahvalna sam na povremenoma odmaku od sebe kao centra svijeta jer tad svijet izgleda bitno drugačije i život je nekako ljepši kad smo ranjiviji i kad bolno skužimo da nije baš sve što želimo krojeno za nas da leptiri stalno mašu tim blesavim krilima jebala ih krila i da to što opušteno mislimo kako netko ne mora biti uvijek blizu da bi bio privržen njemu možda ne znači isto što i nama pa vrijeme provodimo u dokazivanju čija je percepcija stvarnija životnija i apsolutni must have a svejedno boli ponekad jer smo mi ljudi pomalo prokleta bića i puno je rupa s kojima ne znamo što bi pa nam se čini da nikom neće smetati ako ih malo zakrpamo ovako ili onako a to je mislim si ja zabluda sve smeta jer je prirodno da smeta i sve je to nevidljiva domina koju srušimo i razvali sve strpljivo slagane a činjenica da nešto ne znaš i čak ne trebaš znati ne znači da ti ne smeta u nekom tamo udahu izdahu ili u ormaru iza ogledala u šumi negdje već svemir je zajebano biće u to sam sigurna

izdah

bome je i disanje jeben sport.

nadam se da ovako samo pišeš
ko bi to slušal
trebala bi ćešće pisati
ali dišući

jes jeben, pogotovo kad moraš toliko reči između dva udisaja

hhh..idem sad zadržat dah.

vi recite kad je dosta.

no?

aj ti Krelec

more ta zdržat, samo nek dura

neće
jbga
sad je gotovo

bome..neću dugo izdurat.

nek zamišlja leptirov let

hhh

malo dahni, skroz malo (sve je lagano kad su leptiri u trbuhu)

setila me na vrapca koji je duval uz more

ima neka bajka o nijemoj djevi koja je (da bi nešt spasila, ne sjećam se više što), morala 7 godina živjet na drvetu, šiti i šutjeti.
onda se dogodilo neko čudo, nebitno, pa je sišla s drveta, prestala šiti i progovorila. štajaznam, možda ju je netko i oženio.
mislim da je njezin monolog na drvetu morao ovako nekako izgledati.

a mislim si, je li bila razočarana kad je počela hodati po zemlji.:)

nemrem više.
pfff..

izroni ribica i pita ga šta to radi

štiksa ta je bajka od davnina osvajala srca mnoga,
čestitam

evo i tebi malo
veli on njoj
samo udahni i zadrži dim što duže

ima još jedna bajka al se nemrem sjetiti kak ide,
samo znam da je super, ta bajka

:)

boža čuči na drvetu:)

udahne ribica i zaroni
i nema je dugo

druge bajke ne znam, ali znam jednu basnu

jbt..je u kurcu bit ranjiv.

Bome, od danas više ne dišem.

kad izroni ti kit pred vrapcem
a on će
eee ribice
izdahniiiiii

jel ova diše, da ne zaboravi pa ondak na moju dušu,
udahni, izdahni, udahni, izdahni, udahni, izdahni.....

najbolje glumit blek stenu, jebo ranjive

po mogućnosti se jako ritati, kao super mi je

jel dišeš

Aha.Puštam da šutaš malo.:)

ii
kako je na zemlji

ispekla sam pitu a susjed zove na odojka u 17h.

da nisam ribala tikvu, kiki bi bilo odojka.
Zajeban je svemir;)

bučnica mi draža od odojka

i meni.
Ali bi mi bila draga i sutra.Sad moram smišljati.

odojak mi bolji hladan

:)
Nemrem baš doć kod susjeda s kutijom za sutra.

veliš mu da moraš na drvo :)

-De ubaci par kila od buta i petšest rebara

hh..ne znaju oni da živim na drvetu.

Za njih sam na zemlji 100%

malo će te čudno pogledat
al shvatit će
brzo

leopardi odvlače svoju lovinu visoko u krošnju

jooj..di sam ja od leoparda..

Neću ti ništa.Samo bih ti pokazala svoje drvo.
Dođi..

:)

di nađe Kemu
naivnog

e, jel' se kaže bućnica ili bučnica?

ovisi kolko je debela

tikva ili pita?

pita
mada je to za mene štrudla

pravilno je misiračnica

Štrudle su od prhkog tijesta.

valjda.
Orahnjača, makovnjača..bla.

Kolači:)

prhka je odozgo
a unutra sočna

Kod nas je sve pita.
Kao što su kod vas svi šogori i šogorice.

e jebiga, kak može biti orehnjača od prhkog tijesta,
valjda od dizanog

Uh..idem malo prošetat pesa.
Bajbaj!

a onda od dizanog.Kajaznam..to ne radim.:)

Štrudle su od tog nečeg.

nije vruće za šetnju
baj

Ono kaj se zove pita od jabuka je od prhkog.
Kolač:)

Baaaj!

bučnica. :)

e. ma nije drvo loše.
lijepi smo si gore, izgledamo si ko ptica neka.
i moš stalno gledat odozgora prema dolje:)
jedino što više nakon puno vremena gore pojma nemaš znaš li drugačije.
al, tko kaže da se mora.

:*

zgodno mi ovo bez interpunkcije, sličan košmar i ja u glavi imam, sad je pitanje, treba li prestat misliti, osjećati ili napraviti reset svega ukoliko je to moguće, i da li to uopće napraviti i reći da je baš dobro ovako kako jest tojest mi kakvi jesmo sada u ovom trenutku

uvijek dobro dođe ta ruka više

Kratko i jasno :-)