Muškarci i žene...i nešto između

Ovo će biti jedan dug, naporan, bahat i prepotentan zapis.
Tak' da tkogod ga namjerava pročitati, zna kaj ga čeka. I nisam kriva, opomenula sam na vrijeme.




Obična sam. Posve obična. Ponekad s +/- odstupanjima.
Imam dovoljno godina da mogu napraviti sasvim solidnu životnu bilancu, ali neću. Imam vremena za nju.
I imam iza sebe taman toliko odrađenog koliko je potrebno da znam kak' i kaj dalje.
Meni dovoljno.

Ako sam ja mogla, takva kakva sam, posložiti svoj život da previše ne zjapi na spojevima i propuh ne lupa po sinusima, a nisam ni malo drugačija od vas, možete i vi!

Je, reći će neki da sve mora dobro dihtati, nigdje biti ni previše ni premalo. A ja ću na to dodati da smo prestari za bajke, a vjerovati i dalje u vrtne patuljke koji govore baš i nije poželjno u određenim godinama.

Znam da vam se ovo ne bu svidjelo, ali riskiram: imate previše slobodnog vremena i razmišljate o onome o čemu inače ne bi. Jer da nije tako, hvatali bi početak i kraj dana, a ono između bilo bi nedovoljno za sve planirano. Ili nužno potrebno.

Znam i da je dobro, s vremena na vrijeme, popričati sam sa sobom, ali stalno, iznova, o istom, koliko to ima svrhe?
Da sam sklona upornom čeprkanju, propitkivanju, vaganju, analiziranju, pa opet o svemu tome ispočetka, ne nužno istim redom, prozvizdila bih.
A ako ne bih (mada čisto sumnjam), ziher bih uspješno pronašla nekaj na kaj bih se spopiknula, razbila nos i koljena i zbog čega bih se vratila dovoljno koraka unatrag da zaboravim di sam stala.

Ako i nisam ovdje na blogu pisala o sebi privatno, ne znači da nemam niš na tu temu reći. I da mi je uvijek sve bilo (ili je) pošlihtano k'o po špagi.
Jednostavno nisam od onih koji se, nevezano s blogom i sa svima vama, rašire u svim smjerovima kad ih stisnu problemi.
Uvijek sam bila začahurena s jedne strane, a s druge previše svojeglava da bih ičiju pomoć tražila.
Možda, da me moja narav nije naučila da sve što mogu, a puno mogu, rješavam sama, bila bih drugačija. Ne znam da li bi mi bilo bolje, ali više od 3 desetljeća, otkad sam počela razmišljati dalje od svog dupeta, tako šljakam. I sve u svemu, baš nisam puno puta požalila.
Kad se nađem pred zidom, tuđim ili svojim, odavno sam skužila da mi je lakše o tome ne pričati jer kao da bih, da to radim, gubila energiju koja mi treba da ga zaobiđem ili preskočim.
Tek kad odradim kaj trebam (ili se i ne mrdnem s mjesta), obično se suočavam sa strahom kaj je moglo biti, a nije, pa se ukakam ko grlica, svjesna spoznaje da sve to fobično pohranjujem u sebi i škrto čuvam. Tješim se istovremeno činjenicom da se ne rasipam uokolo u trenucima kad moram biti na kupu. I riješiti ono kaj trebam. Moram. Sama. Osobnim odabirom.
Nakon toga me obično smanta olakšanje. I slijedi opravdanje, uvijek prema onima koji nisu imali pojma da se sa mnom nekaj događa, a ljutnjom reagiraju jer osjećaju da ih guram od sebe ne dijeljeći s njima ono što svatko normalan, a ja tada nisam, dijeli s ljudima koje voli.

(Mislila sam da bu ovo jednostavnije. Tako je lako imati u glavi tekst koji samo treba uobličiti u pisane riječi, a onda, kao ja sad, nemam pojma kako dalje, a da suvislo zvučim i da skužite kaj sam namjeravala napisati.)

Zakaj sve ovo?
Zato da dam do znanja da svi mi imamo svoja sranja koja nam smrde ispred nosa. Mogu se sagnuti i lopaticom ih pobrati i baciti u smeće. Mogu i prebaciti susedu preko plota, ako imam razloga. Začepiti nos i zaobići. Ili jednostavno prihvatiti da je tu di je i da će za neko vrijeme manje smrdjeti.
Ne smatram nužnim uvijek iz lošega izvlačiti dobro. Previše treba energije za to, a ono kaj dobijemo i nije nešto kaj vrijedi uloženog truda. Zato sranja se događaju, bez obzira koliko smatrali da ih ne zavrijeđujemo. Bili dobri u svojim i/ili tuđim očima.

I pišem ovo zato kaj znam kaj znači biti solo. Nisam zaboravila.
Ufurati se u priču da je baš super biti soler/ica, pronalaziti svakojake argumente kao potvrdu toga, a biti svjestan u određenoj situaciji da to baš i nije tako. Kao kad recimo nema nekog određenog da se sjeti našeg rođendana, a žifciraju nas svi ostali koji na njega nisu zaboravili. I iritantni su uz dobre želje, s osmjesima, čak i spretno zamotanim poklonima.
Samoću je dobro prihvatiti jedino kao priliku da naučimo biti sami, a da istovremeno ne žudimo za bilo kim tko će prazninu popuniti.

Svi mi imamo nekakve rupe koje se trebaju pokrpati, koje se čak i ne mogu, ma koliko to željeli, bili spretni ili uporni. Obično ih prekrijemo, da se ne vide (ili da ih ne vide oni koji ih ne trebaju vidjeti).
Imamo i repove koje vučemo kao vidljive i nevidljive debele, čvrste niti, ali tragovi iza nas govore da postoje. I nije bitno čiji je duži, jer svatko od nas zna koliki je. Obično nemjerljiv tuđim.

Naučila sam biti sama. Zato vjerojatno mogu biti i u dvoje. Nikad nisam tražila u drugome sebe. Možda zato kaj sam naučila biti sama sebi dovoljna ili skoro dovoljna, on, uz mene, uvijek mi je bio ili je bonus. Emotivni. Tjelesni. I ostalo kaj je sasvim nekaj treće. Ili četvto. N-to.

Ovo zvuči jako egoistično, znam. Ali znam i to da je svima nama potrebna određena količina egoizma da zadržimo nos iznad vode, dulje od jednog udaha.
Možda zato i ne kužim priče o nekim ljudima koji su u drugima ostavili trajno vidljive otiske, a po istima ti drugi uporno, rutinirano ucrtavaju, s vremenom, izblijedjele šare.
Zato se znam pitati kaj u svima nama ne postoji dovoljna količina samoljublja (da ne opetujem s egoizmom) da volimo sami sebe onda kad nas drugi ne vole dovoljno, ne vole uopće ili čak i mrze?

Ja vjerujem u prkos.
I inatljivost.
U onu iskonsku energiju koja čuči u svima nama i ako je ne povučemo na površinu, ostaje neiskoristiva. I ne može se reciklirati ni u kaj drugo osim u svoju negativnu vrijednost. A tada smo samo mi na gubitku.

U stvari, znate kaj – mogla sam jednostavnije (i puno, puno kraće i konkretnije), napisati da od*ebete sve ljude oko sebe koji nisu zavrijedili ni jedan cm vas, bez obzira koliko ste vi vjerovali u suprotno, vjerujući sebi zbog njih ili njima zbog sebe.

Jer ako ja to mogu, možete i vi!



Volim srijedu.
Pola tjedna.
Mogu se okrenuti na bilo koju stranu. Biram onu prema četvrtku i vikendu.

Dobro vam jutro! :)

To ti sama sebe uvjeravaš da živiš ispravnije od drugih?

ne. samo kažem da ako mogu ja, mogu i drugi jer nisam drugačija

jedna iskonska energija plesa iz onih vremena u osvit civilizacije http://www.youtube.com/watch?v=wQ2nVL1-XFk

na blogu treba govoriti istinu, istinu i samo istinu, sa što više detalja iz privatnog života
istina će nas osloboditi
samo ne znam što će biti s čitateljima iste

romane, ritam je u nama, samo ponekad ga ne čujemo. kao i boje koje ne vidimo

Mislim da Meija hoće naglasiti baš protivno da živi kao većina koja ne samuje i ne plače. A svi mi živimo drugačije od drugih. Ako ne globalno, onda u nijansama.

mene oslobađaju štikle koje skinem kad dođem doma i hodam bosa
:P
kaj će nam tuđe istine?

ma, svi smo mi isti, a različiti. dijele nas nijanse. istina, nekad jako bitne

svaki dan objaviti pregled svih aktivnosti
evo kratkih uputa

Islamski bonton (30)


Uspostavljanjem pravila i kriterija, cak i pri obavljanju fiziološke potrebe, na najbolji nacin govori o brizi islama spram covjeka i njegovih potreba. Koliko bi samo bolesti u ranijim generacijama – i duhovne i fizicke – nastalo ukoliko bi se cekalo da covjek svojim naucnim i intelektualnim dometima dode do tih saznanja. Allah Uzvišeni je milostiv svim generacijama, o cemu, vrlo ilustrativno, svjedoci i taj najbanalniji segment ljudskog ponašanja: obavljanje fiziološke potrebe.

Šta prouciti prije ulaska u toalet?

Toalet je stjecište džina i šejtana, mjesto gdje se odstranjuju brojne necistoce i ono što ljudima smeta. Da bismo ušli u takvo podrucje, neophodno je poznavati njegove zakonitosti. Kako god se ne može uci u stranu zemlju bez odredenih dokumenata i važecih viza, tako se i u to podrucje ne može uci bez prethodne pripreme, ukoliko ne želimo da nam oni koji tamo obitavaju ne prirede nešto nepoželjno, kao što se dešava osobama koje to ucine na nacin koji islamom nije predviden.
Poslanik islama, s.a.v.s, ucio je posebnu dovu kada bi htio uci u nužnik. Naime, dok smo u nužniku ne može se spominjati Allahovo ime, pa bi nam džini i šejtani mogli nauditi, te se, po mnogima, zbog toga, i uci dova prije nego se u njega i ude. Enes b. Malik, r.a, prenosi da je Poslanik, s.a.v.s, kada bi htio uci u nužnik, ucio: «Allahumme inni e'uzu bike mine-l-hubsi ve-l-habais!» / «Allahu moj, utjecem Ti se od muškog i od ženskog roda šejtanskoga».
Ko ne može zapamtiti ovu dovu, neka bar prije nego ude u nužnik prouci: Bismillahi, jer ce ga to zaštiti od zla i loših posljedica boravka na tom prostoru, kao što porucuje Vjerovjesnik, s.a.v.s, u predaji Alije, r.a, i Enesa b. Malika, r.a: «Izgovaranje Bismillahi prije nego se ude u nužnik zaklon je izmedu džinskog pogleda i covjekovih stidnih dijelova tijela».



Kojom nogom uci i izaci?
Lijevom nogom cemo ulaziti u toalet, a desnom izlaziti, dakle, suprotno ulasku i izlasku iz džamije, kuce, škole, fakulteta i sl., cime pravimo razliku izmedu tog i ostalih mjesta.

agentice, željno očekujem daljnje upute

jutro meija...:)))
iako si dugačka ( u zapisu ) shvatila sam bit onoga što si htjela reći.
A ja mogu samo ponoviti: da, svi mi imamo puno toga za reći, svi mi smo prošli puno tužnih stvari u životu.
Kako se tko nosio s njima, najbolje zna on sam. I nisu samo naše priče, najzanimljivije, najnesretnije itd. Ima ih na stotine, svaki dan. I gorih i tužnijih i žalosnijih, koje su zaslužile da ih se ispriča. Pa ipak, nismo ih pročitali, jer ih netko nije napisao. Ili ih ne želi napisati. Ili ga je sram napisati. Ili se takvih priča, prisjeća u samoći svog doma...razni smo, drugačiji, po karakteru, inteligenciji i mnogim drugim stvarima.
Bit, onoga, što želim reći je ova: vjerujem da je, ( a meni je) lakše poistovjetiti se sa osobom, o kojoj nisi čuo ništa loše, nego sa nekim koga čitaš danima, tjednima, mjesecima i upoznaješ ga preko ružnoće (u riječima) koje čitaš, o tome kako se ruga drugima, omalovažava, ismijava itd....a onda odjednom želi da ga se shvati u njegovim nevoljama...
E, pa nebi išlo...barem kod mene...

osnovati posebno etičko povjerenstvo koje će utvrditi lažemo li na blogu o svojim aktivnostima
ima još jedno 10000 stranica
ko opis pravnih stečevina eu

vrbi, otvorila si novu temu
u svima nama ima i dobrog i lošeg. ovisi tko kaj izvuče na površinu. i zakaj izvuče

a u etičkom povjerenstvu će biti provjereni ljudi, relevantnog obrazovanja/znanja ili po nekom ključu?

da meija...ali zašto ljudi tjednima i mjesecima izvlače svoje loše strane...a onda odjednom izvuče nešto što bi ostalima trebalo izmamiti suosjećanje i traže potvrdu svojih nevolja..?

ne znam, vrbi. možda zato kaj nemaju izbalansirano dobro i loše u sebi, pa je jedno u suficitu

neka porade onda, na balansu, pa onda pišu
o dobrom i lošem u svom životu.
Ovako ispadaju smiješni...

(ovaj zapis je trebao biti za (i) Tildu, ali sam odustala od imenovanja. možda ga pročita)

a jel zna koja ovo plesat u srijedu http://www.youtube.com/watch?v=BxjWiif_g1c

svi mi o svima tu imamo povratne informacije, bilo da je zbog 1 na 1 odnosa ili indirektno u cjelokupnoj interakciji
nisam ziher da svi na isti način, o istom razmišljamo

da se priženim

hvaaalaaaa

jutric meija... kuzim ja tebe ali ne kuzim sebe..no frka, naucim ja sve a i polako mi se zivotni balans vraca treba se prilagoditi
i to nastojim svim silama....na tom drasticnom putu pozitiva misli i dozivljavati ljude basch onako kakvi su...

pristao bi i na ovo samo da mi beton ne stuče pri hiži http://www.youtube.com/watch?v=VWLwz-QsA_0 hvaaalaaaa

darling, svi mi sebe kužimo, ali nam je možda trenutno ugodnije, lakše, bolje da se pravimo bedasti, zbog nas samih, a i zbog drugih ljudi oko nas

romane, ako nisi u prošlom životu bio DJ, bit ćeš u slijedećem ;)

joj meija u bedastocama sam majtorica to si vec se i sama uvjerila....pih nista drugo nije za ocekivati...lala

teško je znam...ali ja vjerujem u nju

mislim da je problem samo u pivu, ako je toplo.
Sve ostalo mogu prihvatiti.

ček ček..
ma nemoj.!!!!!!?????..jel tako ti?
aaa tako dakle???
e pa tom se nisam nadala od tebe sam da znaš
i pa dobro onda
:PPP

dan:)

i ne valja ti poso, sam da znaš:P

prvo ide red zapisa..kao terapije
ušteda je to ebga..šta je , je
onda kad ti neko nekaj veli...a tebi se ne sviđa...oma po glavi
u ignore..i počastiti još ponekom..uvredom..tipa izvrtanjem nicka
a moš i konkretno,- budalo, ne zanimaš me..i sve tak..glupača se isto smije reć
i štošta takvoga..i sve izvedenice riječi- sranje i sl.

u međuvremenu zato kaj ti je samotno, dosadno...ili ti je samo sporta radi...posiješ nemir..popljuješ sve i sva..i njegove i njene i kojeg još putnika namjernika
pa kažeš...e ovo ne valja, ovo je glupo..a ovo blesavo
pa onda opet o svojim dojmovima tog nekoga
pa tih nekih
pa svoje okoline
pa njihove djece
pa ljubimaca
pa ljubavi
pa sexa
pa ručanja pa varenja istoga, pa kućne keramike uključujući wc
a..ah ima toga

i kažeš...to je moje..ostav ..ak ne mislite unisono pljeskati

bud, može i biti u pivi viška, pa taman bila mrzla :)
ali ak je to samo problem, prst u uho i pjevaj, ali pazi da te netko ne čuje ;)

pa privučeš nekoliko simpatizera..al kad te oni počnu nervirati prvo se odjednom žuriš, i moraš off
onda sa malim vremenskim odmakom..se zaobilazite
pa se opet sližeš
i tak
a onda o istinama svojim
po ogućnosti bolnim
jadnim
gadnim
i
odjednom voil
naivci popuše spiku
do idućeg lošeg tegobnog ovog onog dana

i molit ću lijepo..šta ti imaš sad tu nešto sama dramit sa sobom
ak je drama..ima da dramiš javno!!!
jes čula??!!
zakaj bi se inače zvala drama?
jel
tc tc tc niš ne znaš

a da si zlica...kaj sad..to je imiđ:)))
i ima da ga ponosno nosiš:PP

ak ti hormoni divljaju, ima zamjenskih farmacijskih koje spominješ da rabiš
ak ne djeluje..to je do doze, neuke doktorese, a ne do tebe:)))

uglavno krščanski je praštati...jel
problem je samo kaj ja nisam ta
:P

dobar dan kolegice dono :)
oš kavu?
čašu vode?
:))

vidim, ni ti ne vjeruješ u vrtne patuljke :P

:D

žene
zaista ste jebeno žene
i najtvrdokornijima od vas
potrebna je toplina
gdje ćete je crpiti i kako
ne zaboravljate i ne praštate
a ljudi se mijenjaju svakodnevno
neki na bolje
neki na lošije
slonice
piva je dobar odabir
ako je hladna
dobro veli Bud
otklanja potrebu za retroaktivnom analizom
tjera čovjeka da pogleda unaprijed
sve dok se pogled ne zamuti
drugi dan ionak
malo toga ostane u sjećanju

kak ne? eno sused ima u dvorišću zbirku..i onih sa tačkama i sa gljivama i snjeguljicu ima..
kaj se tu ima ne verovati..pa stoje:))

...i kad sam znala reći da bih rado rentala muški mozak na par dana, da se odmorim, shvaćeno je krivo ;)
paperjasti, ne ironiziram, mislim ozbiljno

je dono, i ziher po noći pjevaju, da ih nitko ne vidi, a po danu su nekak malkoc ukočeni :)))

i ja uvijek mislim ozbiljno
al kroz zajebanciju
pa nek se ljuti ko oće
ak mu je to ćef

uvijek je lakše tako. barem meni
čak imam i odstupnicu, ak nekaj ne bu shvaćeno kak treba: "daj, zezala sam se" :)

ko hoće
shvatit će
za druge nije ni važno
doći će sami kad osjete potrebu
ako će imati tu sreću da će ih netko htjeti saslušati

@ahoj perce...nema veze, ali znaš mi smo tu malo duže..pa smo već prošli sve faze otih razno- raznih.bad gay good gay..i nema pomaka..jedino ak se ne dogodi korizmino čudo:PPP

Donna
skeptičnost je u redu, kad se braniš
nije u redu, ako se dovedeš u tu poziciju
ali ko sam ja
nisam dovoljno dugo
to uvijek stvori loš image

a to solo i solerica..pa ovaj...mai sarai..(pročitala)...je dobro napisala..al mislim da ju se nije skužilo, kaj je htjela reć
a rekla je stvarno puno
ali vjerujem i da je skroz nenamjerno ispalo nespretno

hm paperjasti..ali ak ti je netko važan, se ne potrudiš dati dodatno objašnjenje, da se ne tapka na mjestu?

nije mi običaj koristiti ono što su drugi rekli ovdje
ali ove Paškine riječi su me se dojmile

Kažu da je moguće zaustaviti buku u glavi i čuti samo tišinu kako pulsira. Umor od ognjica i pobjeđivanja, od biti u pravu, raspuhati na pragu malog svijeta i pustiti pogled u duboki bunar iznutra. Zapaliti cigaretu. Osjetiti koliko je kava slatka po mirisu. I na glavu, kroz sebe, pustiti se i promatrati. Kao da perje pada duboko. A ono, naoko, sjedi čovjek na pragu i čisti grašak :-).Kava je primaknuta. Cigareta vijuga iz pepeljare.

možda su neki ljudi sretni toliko, da nisu sami

vjeruješ da nam netko drugi može nadomesjestiti sreću koja nam fali?
ja ne, ne tak jednostavno

ooo paske legendica:))
je ok je...
a i može se..samo je problem dal se želi
svi možemo sve...neko neće i tupi da neće jer neće, jer mu je ljepše, jednostavnije tak
i kaj im god veliš neće..jer je to uaaaa new age tobož spika
ili je uaaaa nekatolički ili tak nekak
ili je uaaa samo zato kaj se sam nisi toga dosjetio..itd varijacije na temu,- neću

sve te spike, se mogu svest na ono stepenice ka izlječenju...AA
prvo si moraš priznati da ti nekaj ne valja...tebi ne valja..onda mic po mic..
ili nikam, pa protiv svih
izbor je do osobe
i svi oko tebe na neki način mogu umiti i moliti i svašta nešto, ali ako pomaka nema, nema

NEĆU!

nema nemrem
ne znam
kajaznam

hoću! :)
onda ću i moći ili ću barem provjeriti da li mogu
ak ne znam, bum naučila. valjda. nekak

i tak ... :)

ljudi koji žive sami, nisu uvijek sami
sami su samo, kad ih nema ko čuti
tada počnu pričati sa sobom
a znamo kuda to vodi

mei...istina, u mrzloj pivi može biti viška (pjene) kad ti drugi toči.
Istina je da pjevam i ne pazim da li me tko čuje. Ovako postoji
šansa, ako me čuje, da se nekoj svidi moj poj pa se pridruži poju.

meija....svi su razliciti na ovme svijetu i to sto jedan moze ne znaci da svi mogu....ali nema sumnje da svi zivimo svoje zivote i imamo odgovornost za nase postupke...
procitala sam cijeli zapis...komentare nisam citala..."slican se slicnom raduje" ...lako je biti obican, drugaciji je izazov ali nije za sviju :)) pozzzz

hmmm...biti sam i željeti biti sam...je mislim do osobnog izbora
ak si nisam "dobro" sama sa sobom, i moram se "posložiti"
a tada
teško mi je sad biti ljubazna sa nekim, zato kaj je tu ili kaj bi taj neko htel biti tu
pa ili ću objasniti da mi je faza..."njanja"
pa nek se strpi da me prođe
ili ni ne počinjem
to je fer, naspram sebe i ostalih

paperjasti, u zadnje dvije godine upoznala sam, vezano uz posao i nekaj kaj nije, dvije totalno različite grupe ljudi. baš niš ih ne povezuje.
ako ima volje, svatko se može maknuti izvan svoje kutijice.
nitko nikom ne bu napravil mjesta u životu ako ne pokažemo želju da negdje budemo

a da se krećemo u stalno istim krugovima, to fakat je. i limitiramo si izbore, bez obzira o čemu je riječ

bud, budi glasniji
ili otvori prozor
ili čučni pod nečiji, ali ne u grmlje
ili....

ima varijanti ;)

a biti sam i ne i osamljen...i to se može...zato nam služe prijatelji koji će se javiti na telefon, ili s kojima ćemo popiti kavu, samo onak, radi laprdanja..ali to ne znači da mi ne paše biti sama...(bez partnera) jer i to je izbor

imati izbor
to je važno
oćemo li odabrati ovo ili ono
ovisi o mnogo faktora koji nas sputavaju
i o kojima se mora voditi računa
naučili smo puno toga do sada i ne pristajemo na sve
sve je manje prostora za pogreške
ne zbog nas

najgora je opcija jamrati nad samim sobom i ne pomaknuti se ni levo ni desno...

makar imamo i takve dane...dok nam ne bude dost...ne pomicanja ili jamranja
dkle opet je sve u nama

ok, imati izbor
a kaj kad ga nemamo?
ha?
kaj onda?
cendrati?

dono, jamrati zbog jamranja? :P

žalosno je
ne imati izbor
cendranje to neće promijeniti

joj a nekad baš paše cendrati...priznajte
ono
pusti me da cendram..
i onda se sabereš i ideš dalje:)

je, žalosno je i frustrirajuće, ali i jako realno
lako kad imamo izbor, fino izaberemo kaj nam paše, treba..biramo par nepar, ako smo objesni, ali kad nemamo izbora, ajd prihvati to bez da lupanjem glavom o zid probudiš susede

cendranje ima veze sa dovođenjem sebe u red
ne sa vanjskim faktorima
da bi se uspješno nosili sa svime, moramo se dovesti u red
isprazniti od sranja
sorry na izrazu
neko cendra doma u tišini
neko ovdje
neko nikad
ne zato, jer ne želi, nego zato, jer nema vremena

dono, ali tada je riječ o angažiranom cendranju kojeg smo itekako svjesni :))

a daj, ne vjerujem u opravdavanja "nemam vremena"
opet se vraćam na potrebitu dozu "zdravog" egoizma
je, oksimoron... :P

teško je povjerovat, da ima ljudi koji nemaju vremena za plač
ali ima
oni su toliko pritisnuti
da vade sve iz sebe nebi li osigurali prostu reprodukciju
preumorni su za plakanje
na kraju dana

digresija
ok...nije da nismo čitani, pročitani
dakle sad se idem pokriti škaniclom prek glave...kaj sam posumnjala u istinitost, potrebu i sve tak
i još komentirala o tome, dala svoje mišljenje(idešš, ček ne znam jel ga smijem imati, mogli moguli moguli pliiiz)
al eto
"glupi"
"bedasti"
to uvijek i dalje trebamo, čak štoviše dužni smo biti
:)))
nema smisla ljude razočarati, zar ne?
tolko od mene btw. ne- teme

@maij...jes, ali zaista ima momenata kaj se veli...nemam vremena sad za slom živaca, jer si potreban tu i sada...
a kad ćeš se raspasti, ne ovisi na kraju o tebi...već o potrebama drugih
jedino kaj je "raspad" onda silovitiji i dulje traje oporavak

paperjasti, imaju vremena, ali kak veliš, nemaju sve ostalo potrebno
to je druga priča

dono, demanti/potvrda. 2 in 1 :))

i to je izbor
pustiti da sve ode u pičku materinu i plakati
ili
po cijenu samouništenja vladati situacijom

eto mene ooopppettt hahaha
(dakle, mei, tebe se ne čita, sam da znaš, komentare već ajde de: dovraga i bestraga, kad se već moooraa)PPP
aaaaa
pomoz blog

ok, ali to "nemam vremena" jer...
i nastavak je bitan koji objašnjava prethodno

a ježi ga sad, paperjasti....treba se progurati između dviju krajnjih opcija
ili uzeti štrik i obesiti se. odmah

i tak ti meni veliš, dono?
uf
:P

ahhh
ok bilo mi je i zabavno i ok i svašta nešto
čitamo se
stay well društvance:)

bio sam malo crno bijel
nije uvijek tako
većini ljudi
zato i potreba za zloćom
mnogima je predobro
i ne znaju koliko
ali
svakome su njegovi problemi najveći
podijeliti ih sa drugima
može biti vrlo okrepljujuće
puno više od plača

..je, čitamo se :)*

mah-mah i s moje strane :)

(i paperjasti, ajmo drugi put o uobičajenim temama. može? ;)

sex može

isoo miki , kaj dona može pričat :))

i sad si zamišljam ručak sa njom :))

pa se ti onda ubrači...
živjeli su sretno i u ljubavi ..
dok je ona pričala , on je šutke slušao
prava idila