Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Upoznali se se davne 1957.
Ona, samohrana majka sa desetogodišnjom kćeri, prošla gadnu rastavu bježeći od brutalno nasilnog muža, preživljavajući čisteći po kućama bogatijih sugrađana da bi kćeri priuštila normalan život. Ostavljena i prezena i od većeg dijela familije jer im je nanijela sramotu, usudivši se rastati od muža.
On, u braku, nesretnom, ali tko se rastaje tada...
On joj je pisao duga pisma, puna nježnih osjećaja, moleći ju da mu samo da znak, on će se rastati, sve će ostaviti radi nje.
Ona tada nije željela muškarca u životu
Sama sebi se zarekla kako do punoljetnosti jedinice neće razmišljati o nikome i ničemu osim njenoj budućnosti.
Pisma su i dalje stizala. U njima je pisalo da je On čeka, što je nekoliko godina ispred njih, samo neka se ona posveti kćeri.
Godine su prolazile,
Ona je stalno prema njemu bila pomalo rezervirana, nikad mu nije priznala koliko joj znači, bojala se osjećaja prema oženjenom muškarcu i strahovala od novih stigmi besramnice.
Svako malo mu je pisala da je bolje da prekinu s dopisivanjem jer tko zna što može biti s njima...
Pisma su i dalje stizala, nježna, topla...
Kćer je imala sedamnaest godina.
Slučajno je saznala kako Njegova žena boluje od neizlječive bolesti, može godinama ostati prikovana za bolesničku postelju.
Dugo se mučila, prebirala misli, stiskala srce, trgala se u duši i donijela je odluku.
Napisala je pismo kako je nedavno upoznala nekog drugog, slobodnog i da prema njemu nešto osjeća.
Njegova pisma su prestala stizati...

Ona je umrla prije godinu dana u domu umirovljenika.
Posjećivala sam je ponekad s njenom unukom, mojim prijateljicom.
Kada smo došli po bakine stvari, nakon smrti, prvo smo uzele malu starinsku putnu torbu koja je stajala uvijek pored kreveta ali ju baka nikad pred nama otvarala.
Znala je samo unuci reći da joj približi jer bi čitala knjige koje su unutra ali otvoriti nitko nije smio.
Ravnateljica doma je mojoj prijateljici dala vrećicu, vrećicu od dm-a, koju je baka imala ispod spavaćice i u njoj neki papiri.
Sve smo odnijele u prijateljičin stan, raspričale se o baki i njenom teškom životu.
Ona je otvorila torbu...
Počela je čitati zapise u bilježnicama, rokovnicima, našla je bakin dnevnik, ispadali su izresci iz novina, recepti, članci, fotografije, žute...
Vrećica sa pismima...
Ona je čitala u sebi i samo počela plakati.
Sve se kockice slagale...
Uzela je onu vrećicu s kojom je baka umrla na grudima..
Njegova pisma.
Dnevnik smo pročitale.
Nikad nisu realizirali svoju ljubav.
Izmijenili su nekoliko rukoljuba...bili nekoliko puta u kinu...dva puta na večeri...šetali...poljubili se jedne zimske večeri .
Ona je napisala da se tu večer ponovno rodila, kao da se vratila u mladost...
Povukla se, uplašila ljubavi, sreće, zanosa...
Našli smo i njegovu fotku.
Nasmijan crnokos muškarac sa zulufima, smijale smo se kroz suze.
Našle smo izrezanu iz novina obavijest o smrti njegove žene.
Umrla je sedamdeset i neke....
Našli smo i njegovu obavijest, umro je osamdeset pete...
Ona mu je svaki mjesec napisala pismo koje nije poslala.
Dnevnik...
U domu ju je "posjećivao"...osjećala je njegovu ruku u svojoj svaku noć prije sna.
Milovao joj je lice...
Smiješio se...
Svako malo su se vraćali u mislima u onu zimsku večer za koju mu je ona zahvaljivala i istovremeno tražila oproštaj jer ga je odgurnula od sebe onim pismom...
Razmišljala sam o toj starici koja je voljela šljive, glazbu Vice Vukova, voljela folklor, peći kolače i jednog Mikicu...kako ga je ina zvala u svojim pismima...
Sad mi je bilo jasno zašto je ona torba bila bitna.
Prijateljica i ja smo nagađale da bakica unutra ima blago, knjižice, zlato, dionice...
Imala je najveće blago.
Ljubav...
I sad mi zasuzi oko kad se sjetim kad smo čitale pisma i dnevnik.
Samo smo iščitavale Ljubav s velikim Lj :)

..bez riječi sam

:-)))

https://www.youtube.com/watch?v=LNASznsPGhA

Istinita priča...i potvrda da život zbilja piše najdivnije i najkompliciranije priče.
Bemti, s čijim ću ja "pismima" usmutu zadnji put...

;)))

..ja sam ljuta na tu baku

Meni je to krasno kako su se oni voljeli.
Hvala što si ovo napisala.

..nešti ljubavi..u pismima
samo priznam..oči u oči :))

.ma jbš to..patnica ..a mogla ga imat
pa volio ju je

Ona je znala što je ispravno. Podići svoju kćer, a on je imao obavezu prema svojoj obitelji i ona je to poštivala.
Jako lijepo. A ljubav je trajala do zadnjeg daha.
Divno.

..ona njega ne toliko kao on nju
bojala se još jedne sramote

a bokte..kad je bal nek je bal
grrrrrr..ljuta sam

..paske..ma daaj

Slipi ... pa nije jebal :-))

Ljubav je i kad znaš da te netko voli i misli na tebe.

..tuff..ti šuti
kaj ti znaš :))

..je paske

tuff voli rakijetinu..i misli na nju :)

To je uzvišena ljubav. Nije ga htjela otimati od njegove obitelji i znala je svoje prioritete. Ali su se voljeli koliko su najviše mogli, najčišće....karakterni ljudi, a ta ljubav je bila profinjena. Jako lijepo.

..hoću reći
da ja tako volim...ma nema
tog što ne bih učinila za njega

al ne volim :)

Jel imaš još rakijetine?

Ovo je priča o baki, a ne o tuffu.
O ljubavi, a na o putenosti.

..ma to je tužno..zato se ljutim

I nas dvije smo svašta govorile...ono, zašto nije mogao biti holivuski hepiend...napokon su se pronašli i ostarili skupa...
Kak je bila bedasta, moglo.joj je biti dobro...
Ali to si ti
To sam ja..
Ovo je njen život...

Da imam sina zvao bi se Izdislav ;-)

..pa i ja ću biti baka..i ja volim tuffa..neputeno :)

Ovo je ljubav...koja te grije i drži do kraja :)

Pravo rokersko ime :-))

Evo pjesme o Izdislavu ;-)

https://www.youtube.com/watch?v=GOJk0HW_hJw

Ovo što baka imala to je "vrh". Nema delikatnije i uzvišenije ljubavi od te.

Slipi, prestani pit ;-)

..ma znam ovči
skoro sam suzu pustila
ali ja ne volim tužne priče..

Ja imam ručnik za šmrklje i suze.
I još slušam Olivera.

..odoh sad
tuff je neozbiljan
:)

Tad m je pala na pamet Balaševićeva ..Sve prave ljubavi su tužne
Ja mislim da nisu..samo tugu lakše pretočimo u riječ, stih, sliku...
A sreća...o sreći se ne govori, sreću živimo :)

https://www.youtube.com/watch?v=_no-PnkKjGc

:-)*

Tuff, u kut na par minuta a ak se ne smiriš ideš klečati na kuruzu :)

Evo, jesam :-)

Sreli su se oni na drugoj strani, ne brini Ovčice ništa. On ju je prvi dočekao.

Ručnik i to je to :
http://www.youtube.com/watch?v=CT9Kl5m7AmE

..tuff otvori blog
ja bi se zezala..al fakat nema
smisla na ovakvu temu
(išla sam ispuhat nos..jer ja ne plačem na oči)

"....tu sam da ti držim krila,
kad se kalaš među ljude :-)"

Tooooooo, je to.

Evo jesam.
Sve vas slušam.... ;-)

Divno... :)))). I mislim da ta žena nije bila nesretna. Imala je ispunjeno srce, i znala je svoju LJUBAV sačuvati od običnog i svakodnevnog...
Žao mi više njega......jer odživio je u uvjerenju da ga izdala...

lijepa prica ! :)

:))
ne mogu se pomiriti s tim...srce puno, a ruke prazne...

Plava, i mene to muči...
Ko oni moji Clint i Meryl u Mostovima.
Jel to kukavičluk?
Jel to hrabroat?
Mudrost?
Ludost?
Svako donosi odluke i živi s njima...različiti smo

Tak ce netko za 50 godina pisat: usnula s njegovim hard discom ispod spavacice...

USB stickom bolje...

Hard stickom bi bilo najbolje :-)

Odri :))

Kurbetina.
Pokoj joj duši.

A on kurbar.
Pokoj i njegovoj duši.

I ženi pokoj duši.

Bokte...Sisvete kod tebe na blogu večeras.

Kad se skuži da je baba (pokoj joj duši) bila kurbetina..svi kmekme.
A da je živa i piše po blogu, bila bi puj.
Sviđa mi se kako razmišljate.

Btw, muke ti jednom mjesečno napisati pismo.

Nisu to muda, djeco moja.
Muda treba imat za kuhat, prat i peglat dok hrče na kauču urednih zulufa.

zijeev...

bome vas boža izjebala načisto!

Mlogo sam ga volela!