Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Gledam, čitam i slušam blog...
Ne nužno tim redom, ovisi tko što prezentira.
Link, selfie, fotku iz mašte, tekst sa ruba pameti ili samo ono što je na vrh jezika.
Perem danas prozore u boravku i sjetim se jednog tipkača iz prijašnjih dana.
Tipkali mi vrlo zgodno, opušteno, duhovito, bez očekivanja i obećanja.
I tako danima, noćima...nisam tada bila na blogu, pa je imao moju pozornost kak se spada..
I počnemo mi u dubinu, ono, kopati ispod površine i moje i njegove.
On bi mene upoznao ali ako mu mogu odgovoriti na par pitanja, vrlo osobnih, ali bitnih i nek se ne ljutim.
Već se mislim,kolike su mi cice, kakvo rublje nosim, jel volim pušit...ili koliko zarađujem...jel se planiram ponovno udavati.
Ne.
Koliko često perem prozore, jel koristim rukavice dok ribam kupaonu i zahod, jel opkuhavam suho meso prije nego ga stavim u grah i jel volim jesti u krevetu. .
Nasmijala sam se, iskreno odgovorila...pala sam na grahu...i krevetu.
Ne zbog hebanja nego jedenja.
Nitko nije savršen...volim ponekad klopati u krevetu, hrpu mandarina sam sinoć potamanila.
I tak...

najljepse u svijetu kojem zivimo je da smo razliciti ;)

Prerazličiti...i u tome je sva draž i ljepota...

taj iskricar po pitanjima koje je postavljao kao da je trazio spremacicu, kuvaricu i sl.

Tko zna što tko traži ovdje.
Ovaj bar konkretan i direktan :)

Danas mi jedan iskričar dao dobar kulinarski savjet.
Pusa mu i ovim putem.
Ak se prepozna nek se samo nasmije tiho u gomili :)

ja bi lagala da vidim dokle to ide...

Plava, bilo bi zanimljivije, priznajem.
Ali dobro sam se nasmijala :)

stvarno, pitanja za kuharicu