Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Prošlo je previše vremena...
Puno previše.
Naša mjesta nisu više naša.
Sada je to njihova klupa...njihovo stablo u parku...njihov stol u onom mirnom kafiću.
Zapravo, niti kafića nema..
Nema nas.
Samo smo ti i ja.
Iza nas porušeni mostovi, nedosanjani snovi, srušene iluzije, prekršena obećanja.
Toliko toga ti imam reći, o sebi, o svojim strahovima, nadama, tugama, što me lomilo, što me nosilo.
Vježbala sam osmijeh...uvodnu rečenicu, pozdrav, hoću li te zagrliti ili samo pružiti ruku uz neobavezno : "koliko je vremena prošlo? "
Puno previše.
Što ti je vrijeme napravilo...tamo daleko.
Pitam se.
Veliš da si izgubio malo kose, malo se prošarala...
I ja sam mama, trudnoće me nisu štedile...
Ali previše je vremena prošlo.
Hoću li te prepoznati, pitam se...
Stojim dvadesetak metara dalje od dogovorenog mjesta i stišćem torbu...i čujem srce...i osjetim svoju utrobu kako se grči...
Promatram prolaznike.
Odjednom, poznati hod.
Zastaješ.
Gledaš na sat...na mobitel.
Okrećeš se.
Tražiš pogledom...
Krenula bih prema tebi,a noge mi olovne, u svakoj pola tone, valjda.
Srce u grlu...
Dlanovi znojni.
Pa neću pobjeći ko šiparica, ko klnka...ko onda..jednog petka u lipnju 91, kada samo otrčala sa Korza prema Savi..
Ni danas si nisam oprostila tu glupost.
Ni sama ne znam kako si se našao ispred mene.
Kako sam ti završila u zagrljaju...kako si me poljubio u obraz i prošaptao na uho : "kao da ni dan nije prošao "
I nije...sve tuge, strahovi, nade, strepnje postadoše prošlost.
Odjednom više ništa nije bilo važno...ni godine, ni dani, ni sati...
Samo ovo...ovdje i sad.

Ne tuguj! Tito je (kao i Elvis Presley) živ!

uuu tak bi i meni bilo, al ne bi otsila na sastanak.
hrabra si :)
bravou :)

ma da ?

Je, skupila hrabrost i otišla...i zatvorila to poglavlje.
Ne volim nedovršene priče.

Ah,romantika!

Aha, slipi...
Znaš ono kad se pitaš što bi bilo.kad bi bilo :)

I...onda romantika ostane tamo u gimnazijskim danima, ogrijete se malo sjećanjima i shvatite da je tako baš trebalo biti...
Javila mi se danas njegova sestra i odmah se malo vratih par godina unatrag.

Mlogo sam ga volela :)

cmuuulj :))

Nemam pojma ali nićega se ne sjećam.
Bit će da je neka amnezija?

Eh da mogu poslati joj suze,
suze bi joj rekle sveeeeeeeeee
:)

vir pa ti si sprdac jebemu!

Amy, ne zamjeram ja Zvoncu...bilo bi mi čudno da on shvati ljubaf.:)
Samo virtualno on voli...

Ja volim samo sebe,
i jedino sebeeeeeee
:)

aaaa-ha :)
ok.

Pimpi, malo mi došlo.cmoljava biti :)

Manje ćeš piškit :)

Zvonac, nećem ti bloška cura biti...samo me nastavi zezati...
Ti bi mi trebao rukav ponuditi ak nemaš maramicu :)

Moj rukav je već šmrkavi,od jutros :(

Kaj si ti cmoljio jutros?
Cmoljav dan, valjda :(

Jako, jako lijepo i zbilja romantično... Neke se priče zaista ne završe, osim u našim mislima... :)