Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Sjetila se danas ovih Matanovih riječi.
Ide starija žena, pored nje žensko dijete, nekih 11, 12 godina.
Iza njih hoda muškarac, s brčinama i rukama na leđima
Mala mu nešto govori a on joj odvraća : Samo vi hodajte.
I hodaju oni tako...one ispred, on iza.
Ja pomalo ljuta, ne znam ni na koga.
Na sebe jer me taj prizor uzrujava...na njega jer tako pobjedonosno hoda.. ili na nju, jer zna gdje joj je mjesto.
Matan i Nuša i...Nušica.
Nisam ni stigla shvatiti na koga sam ljuta, kad ugledam dvojicu tamnoputih muškaraca, mojih godina.
Jako lijepo odjeveni,isto brkati, rekla bih kako dolaze iz neke arapske zemlje.
I tada me trkne sestra...tiho veli : gle, oni su par, drže se za ruke.
Ja njoj kak nije dobro vidjela, al ne da meni vrag mira...pa hodamo malo iza njih...ko Matan.
I tako smo u šoping centru, nećemo biti sumnjive što onak bezveze bauljamo i zastajemo kod izloga.
Uvjerih se kako su zbilja dečko i dečko
Neka, nek se ljudi vole.
A onda mi sine kako oni njihovi ekstremisti kamenuju žene za takve bedastoće, što bi tek ovoj dvojici napravili.

Koliko robujemo tradiciji, koliko se ne usudimo iskočiti iz okvira, zadanih uloga, tuđih očekivanja, obzira.

Najteže i najljepše biti slobodan.

Jeeee, samo nas svako malo lupe po prstima ako ne pjevamo harmonično, nego u nekom svom tonalitetu.

Treba se usuditi...

:))

fakat si tele!

Baš tako, dan danas, treba se usuditi...ima još stvari,koje se treba usuditi...s vremenom, nadajmo se

Hi,hi,hi-silo nečista. Pozdrav,ofčice.

;) pozz

Ja se sve češće usudim, bar mi se tako čini, možda to svima dolazi s godinama.
Ono, ako ne sad, kad :)

:)
idem viditi kaj si po horoskopu :)

sistr :)))

Amy :)))

Juicy, jim, anima, pozzz :))

previše druge ljude mjerimo po sebi
možda je ta žena sretnija nego ona koja hoda ispred svog muškarca. ili uz njega...


jutro :)