Čačkanje nosa za neke je jedini način da uđu u sebe....

Sve me manje ima tu.
Ne znam jesam li zbog toga sretna ili...nesretna?
Teška riječ.
Nesretna nisam.
Živim.
Imam obaveza.
Družim se, izlazim.
Ali imam sve manje motiva i vremena i potrebe za virtualnim druženjem.
A zgodno meni sve ovo.
Bloganje,tipkanje.
No, dođe valjda do zasićenja, potroši čovjek svoje vrijeme.
Razmišljam jel imamo unaprijed određenu količinu tuge i suza i jada kada nekoga izgubimo?
Ili unaprijed određenu količinu ushita, strasti, radosti kad nekoga upoznamo.
Jel to točka prelamanja?
Kada dođe dan...a suza više nema, pa se pitamo za koga smo ih danima lili...ili dođe dan da osmijeh zamre na usnama kada ugledamo osobu radi koje su nam još prošli tjedan klecala koljena.
Znate onaj osjećaj otužne ravnodušnosti?
Onaj trenutak kada počnete kopati po sebi tražeći ona zrnca radosti i tračke nade...razloge za tugu i jad da ne bi sve ono prije bilo besmisleno?
Tako ja ovih dana doživljavam fck blog.
Ne opraštam se, da se razumijemo.
Tu sam.
Malo sastrane.
Kao kad vezu stavite malo na led.
Hajde malo da vidimo kako to izgleda sa distance.
Jebemuled, što nam se to događa?
Ali zbilja...
Još ako pustim suzu pa zapjevam ko Tereza : Prijatelji stari, gdje ste...
Nema tu velikih prijateljstava ali ima tako zgodnih odnosa i osebujnih ljudi iza zanimljivih nickova.
Osobenjaci dragi, pozitivno trknuti, gdje ste?
Nemam pojma ko će se prepoznati ali znam da mi neki ponekad ovdje fale.
Možda vibriraju na drugim frekvencijama, u drugim sretnijim dimenzijama.
A ja još tu lebdim između...
Čega?
Nemam pojma.
Bit će da me ova kiša malo inspirira na blentave zapise.
:))

malo depresije...pa što ?!

ne možemo uvijek biti "nabrijani"..bilo
na tugaljive..vesele..duhovite ili svadljive zapise
dođe to ponekad

Slipi, nije čak ni depresija...
Genralno sam ja dobro, možda blogdepra?
Novi pojam :)))

na blog sam i mislila :)

Onda moram kod blogpsihića...
Ko je to?

Ti si duže ovdje, bolje ćeš znati ;)

ma ovo ko svaka druga društvena mreža, otvoriš, preletiš, pustiš hello, i to je to..i stoji dalje još uvijek ko i ovi piceki koje još nisam makla od Uskrsa, il budem ih razbila i rješila se pospremanja il će dočekati drugi Uskrs...svejedno..

Ovo je bio krati ulet, odoh dalje, u život :)
Uživajte i vi !

odi gore gospodinskom..on se očito kuži u to :)

ima gore neki psihić, vidim

hehe...

ja došla i odo u slatki život opet, ajme dok svu logistiku pomećem na sebe i ponesem, trrrrrčim...

Proći će, i ja sam imala takve periode...