a,e ....
ovo je priča o mom frendu ..koji je ovi dana partija pod zemlju ... to nas sve čeka ... jer žovot je kao rijeka
od izvora do mora ... a nije život ni želje ni planovi ..nego rješavanja oni problema ..koji ima
... a volili smo bacit pismu ... popit koju pivu ... otić ma utakmicu .... zabančit i zoru u birtiji dočekat
.. žene bi rekle ..nista normalni ... ka da su one mogle sve to razumit ...
a tribalo je radit ... trebalo je plovit ... trebalo je pakovat valižu i poć nekud u p,m
na drugi kraj svita ... daleko od birtija ..daleko od poljuda ..daleko od ženini guzova
... e taj osjećaj kad se opraštaš ...a onaj poziva .... posljednji poziv na letu ...
i tako je to bilo ... ma je i to pasalo ... ka ća pasa sve pomalo
... i dobro je bilo ..kažem sad .... dok si zdrav i dok možeš ... ali nekad peškaš krivu kartu
... pa se pitaš ..di sam falija ... u čemu je greška ...
... i ostanu neke uspomene i samo križ i na njemu samo ime
... jebeno vrime ..jebeni virusi ... ni poštena ukopa ... al jebi ga ... ka šta bi on reka
ma svi smo mi na redu za umrit ....samo red ne postoji ...
... i sad se sjećam da smo se jadnom u singapuru toliko napili ..da smo na dva leta za doma zakasnili
.. nikad nije kasno za doma se vratit ... još kad te puste s lanca....
.. za tamo ne triba ni brevet ni matrikula ni oni sto papira ...
... nadam se da gori nisi u gvardiji ..koju si toliko mrzija ....
30.03.2020. u 21:29 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar