Čovječe, kakav blog!

"Ako se ne varam, je li to tvoja zamjenica (za bitnu ulogu: žena mog života) Ili da se varam pa da
od svega bude niša?

Ne bih li lakše shvatio, naručujem tekst o ljekovitostima ili štetnostima: vikend sheme, seksa za
jednu noć i sl.)"

Nema ljekovitosti. Vikend shema, seks za jednu noć i sve to je- slično kao i ostale "slobode" čisto iživljavanje najnižeg u čovjeku, a mi iskompleksirani seljaci smo se pomamili za svime što nam je dostupno (kad kultura, pare i umjetnost već nisu, nego su rezervirani za neki bolji svijet tipa Skandinavce). E onda smo se mi jadni pomamili za svime pod parolom "eto, jer mi se može".

Teoretski, može ti se i gurnuti prst u guzicu i pocuclati, pa nećeš samo zato što se može. Za to postoji mozak- za selekciju onog što ti prija, i što ti šteti. Naravno, u prijanju postoje termini kratkoročnog i dugoročnog, a ono s čim možda premalo računamo: sve se to negdje zbraja u karakter, stil života, ali i funkcioniranje mozga.
Što kaže pjesma (spol neutralan):
"Jer ako riba drolja postane
ona drolja ostaje zauvek, zauvek
jer ona ne zna kada dosta je
i to puno košta je, razumeš, razumeš"

Onda imamo ljude koji u nekom trenutku života skuže da su sjebali, da im je promaklo nešto što je ipak negdje u ljudskoj prirodi, da su propišali uz vjetar a sve se vraća i na kraju ostaneš bez kurca i bez gaća- što kaže Cezar iz Nightmare Stage-a.
Neki cugaju, neki nastave s očajnim životom, neki se zaprde u Netflix, neki oblače u pulovere psa kojeg nazovu Kaia, Maya ili sl.

U biti- nit' ko vidi, nit' ko zna.
Kažeš kom treba (ženi, mužu, starcima, djeci) da ideš povodom nekakvog vjenčanja na vikend tu i tu.
A u biti nađeš se na "kres šemi" na Rastokama ili Plitvičkim jezerima gdje ima krasnih kućica (zapravo nisam bila, ali imala sam pozive dovoljno puta da vjerujem!)
Ja bih još predložila Rimske Terme za takve stvari, ali takve stvari predložila ne bih, ni sebi ni drugima.

"Ako riba drolja postane
ona drolja ostaje zauvek, zauvek"

Ne mora nitko saznati, ali ja bih znala, i ne bi mi se sviđalo znati to.
Ne znam, možda kad jednom prođe, onda dvaput, triput, osamnaest puta, šezdesetčetiri puta... Ali čovjek često zaboravi da njegov identitet nije nešto što živi izolirano od njega, u fantaziji, nešto što će se pokazati "u nekoj posebnoj prilici, e tek kad dođe prava osoba..."
Ne, ako si hotelska jednonoćna drolja- onda je to tvoj identitet.
Znaš- ako je malo, ima velike crne uši, cura mu je Mini Maus, i nacrtao ga je Walt Disney- onda JE Miki Maus. Ništa politički nekorektno u tome da se kaže.
Znači, onda si fufa, laka ženska, i možeš ti to zvati slobodom i kako god hoćeš- pa evo neka ti ne uzmemo: JEST sloboda:
znači ti si iskoristila slobodu da budeš hotelska kurvetina, kao što su po hotelima jednokratne potrepštine za higijenu.

Nisam za to.
Znam, znam, opet ćemo sa šprehom da sam ja primitivna i zatucana Ličanka.
Ali ovo je više stvar u tome da sam ja ponosna i zajebana, nego što drugo.
Znači, znam da imam slobodu smucati se, navlačiti i biti sredstvo pumpanja ega nekog otromboljenog i po mogućnosti oženjenog seronje...
Znam da imam slobodu posjetiti te neke kućice, terme i hotelčiće bez da platim, da bi se po meni izdrkavao neki takav.

I tu slobodu, baš kao i onu da si gurnem prst u šupak pa ližem, neću iskoristiti.
Stvar je u tome da, običajima i navikama, mi doista baratamo i svojom biografijom, i identitetom, i energijom.