Čovječe, kakav blog!

Pričam s prijateljem i kažem mu da nikad nisam bila u Sarajevu (nemam pojma kak sam ga zaobišla, nije da me nije bilo u okolnim državama i molim Kumu bez mržljivog izraza lica zbog ove izjave... Dobro, šta sad, nisam zbog toga ratni zločinac, bio je zgodan dečko kao Boba Teniser).
I on kaže da idemo skupa onda. Veselim se baš-baš, pa čovječe NIKAD Sarajevo da vidjela nisam, ne shvaćam kako. Nije da me nije bilo posvuda, ali KAKO Sarajevo nikad? To ćemo riješiti :)*
-----
Inače, ja radim tortu i ostalo (tortu i to) za bebin sutrašnji ročkas. Ljubi majka dikana svog, sokola, junaka, živio i sretan nam bio, prekrasna mala grejp-glavica i sav je nenormalno sladak i ljupki. Ne bih ga dala za 1000000000 curica, nekak me očarao i bacio na mene čini bez oprosti i izvini. Nisam takvog šarmera srela nikad, razoružao me i na koljenima sam, može i srat po meni a meni slatko :)* Jedini jednako slatki, njegov brat, zadužen je za balone. Sve ćemo nabubat i slažemo playlistu čim se probudi a to je, lipi naš Dalmatinac od srce i duše, po mojoj procjeni oko podne i po. Inače, s jučerašnjim danom moj stariji sin me i službeno prerasao. Od prošle godine ima veću nogu od mene (ja imam 41, on trenutno 43), a jučer smo skužili- definitivno me prešao (ja sam 180cm).
Mašala, dika moja, ljepotan i viking. Sunca moja dva ne znaš koji ljepši i bolji.