Odnosi između pogleda i tišine

Nama nerazumljivi algoritmi generacije Z (Zumeri), u istoj su meri neshvatljivi kao njima parfemisana ljubavna pisma, gramofonske ploče i kasete, razglednice, herbarijumi, klupice u parkovima s urezanim inicijalima i kino ulaznice.

A istinski, pravi postojani spomenici su telefonske govornice u starim delovima gradova.

Na uglovima ulica, gde danas svetle ekrani i odzvanja žamor užurbanih ljudi, niko ne primećuje male katedrale tišine, u kojima su se nekada glasovi pretvarali u nevidljive mostove. Mala pozornica ljudskih sudbina. Kutije od metala ili stakla, uske, raznih boja, sa ili bez vrata, nekada su bile punktovi nečije radosti ili tuge, priznanja ljubavi ili vesti o gubicima. U njima su rečenice drhtale između uha i slušalice.

Danas stoje zarđale, obrasle u korov, vrata škriputavo se otvaraju samo vetru, njihove slušalice vise kao uvelo voće, izložene podsmehu i grafitima, zaboravu. Unutra nema više glasa, samo praznina koja šapuće o vremenu koje je nepovratno prošlo. Svaka je spomenik našim životima kada su se čekali redovi da se podeli reč, da se dotakne tuđa blizina.

Ako stojite dovoljno dugo ispred njih, čućete tišinu tih praznih kutija i odjek težine prolaznosti. Kao da se nalazite ispred zidova koji pamte glasove, uzdahe i smeh. A ako zatvorite oči, čućete kako odzvanja smeh zaljubljenih, plač majki i tužne pozdrave putnicima. Ako otovrimo oči, videćemo kako smo i sami prolazni, kako sve što gradimo.
Koliko god delovalo čvrsto - sve će postati samo uspomena.

Telefonske govornice, te male grobnice glasova, učile su nas strpljenju i verovanju da je na drugom kraju žice neko ko čeka. Nestale su iz naših života kao stare fotografije na kojima boje blede, ali nas i dalje podsećaju da ništa ne traje zauvek. One su, zapravo, ogledala vremena, da bi nas sada učile melanholiji, da prihvatimo nestajanje, da se pomirimo s tim da vreme briše tragove, a ostavlja samo senke sećanja.

I nije nestala samo govornica. Nestao je način života koji je zamenjen algoritmima. Kome je to tako, gleda u klatno u koje su gledali i stari Grci - prirodni pojam smrti.

Meni posebno fale londonske govornice. Bile su tako romantične i nostalgicno lijepe.:) https://c8.alamy.com/comp/P3M9XH/the-iconic-red-telephone-booths-in-london-
england-united-kingdom-P3M9XH.jpg


Da, panta rhei.

Da, kao i crveni dabldeker, ''mini-moris'', crveni ulični poštanski sandučić, londonski crni taxi... britanski relikti poznati širom sveta

Double decker i crni taxi su zivi i zdravi.;)

Klap klap !

Mos se i nepotpisat :)

Dobru si mi dao ideju! Pokrenuti ću peticiju da u njima naprave gnijezda šišmiša ili prostor za one koji su se prejeli graha.

Asocijativna greška u mom komentaru.


Ko zna, zna. U znanju je moć (a šutanje je zlato). Ponoć je prošla, pssst

Ponoc je
Ostao sam opet sam
Ponoc je
Nikog nema koga znam...

Na ovu bih i ja lomila case: https://m.youtube.com/watch?v=tHlJAPa55E0

valja još jako poraditi na razlikovnoj sintaksi ako se misli prodati to što se kao prodaje
a opet, uvijek su neki gutali sve
ali "šutanje" .... ojojoj

Grčke tragedije su navodno pisane po algoritmu.
Netko je to u ovo doba informatike razlučivao, pa došao do tog zaključka.

A tek kad i Al skuži da se iza gramatičke greške krije ljudsko biće, hijoooj !

Nakotit će ih se sijaset ,
za svakog po jedan, hijoooj!

Al tad će možda zavladati mir u svijetu, hijoooj!

Kakogod.
Jer - HIK ja sam zaaa pleees ooou jeees HIK ;)

Po stilu pisanja se vidi da si i ti ništa više nego samo relikt prošlosti.

kad je Hrvat došao u Beograd, pa ogladnio i sjeo u restoran,
a s namjerom da ga jezik ne oda, tj da je Hrvat,

pa naruči "mešano meso"

e, Hrvat konobar će:
"Pizza je mešana, a meso je kombinovano"

Tako bi i ovo šutanje trebalo biti ćutanje "Beograđaninu" :-)

Ilija tako to izgleda kad netko glumi da je stanovnik metropole, bilo koje:) I najboljeg glumca upravo male greške odaju i koštaju uloge:) Heidi je moram reći prva primijetila.

Sva sreća da ti nista ne moraš glumiti. Svima je sve jasno.

BB, ti si primjetio što je Heidi primjetila, a ja sam primjetio još nešto što je Heidi primjetila, a ti ćeš to primjetiti tek kada ja to napišem, tj otvorim ti oči.
Inače, odlične primjedbe

uuuu, sivobradi, zaboravio sam,

slabo "daćete"

ovdje: - A ako zatvorite oči, čućete kako odzvanja smeh zaljubljenih"

očekivano je od teksta na srpskom jeziku ovako

A ako zatvorite oči, čućete da odzvanja smeh zaljubljenih"

"iscurile vam baterije"

bb ima puž - punjače,
sivobradi ima još iz Yu, Zmaj- Zrenjanin

ipak je zmaj iskra :-)

Ilija nisam takav stručnjak za srpski jezik:) Ne bih možda ni primjetio neke male greške da niste Heidi i ti spomenuli. Ali sad kad si napisao a što reći osim potvrditi:)

Nisam očekivao lingviste, jer se ne želim predstavljati kao esejista ili pisac, ali svakako ću povremeno objaviti neki post na ovom mestu. Iznenađenje nije neprijatno, naprotiv.

Imponuje mi broj komentara i posvećenost u traženju grešaka. A moje ''šutanje'' i slične jasno vidljive ''greške'', kandidujem kao svaki lapsus, ali u osnovi, jeste moj iskren izraz želje da budem razumljiviji. Ako bude još takvih naivnih ili nelogičnih detalja, pa možda i nerazumljivih rećo, vi me ispravite i oprostite.

Piši piši:) Mi ćemo kritizirati to nam je dužnost:) Kad se pojavi netko nov ili se netko od starijih vrati iz ofsajda. Možda ćemo i pohvaliti:)