Čovječe, kakav blog!

Stariji sin je učas posla nasjekao triščice i naložio. Taj miris bukovine jedan je od razloga zašto se nikad više ne mogu zamisliti u stanu s centralnim grijanjem- i sva zajebancija oko seoskog života u gluhom i nazadnom pičkovcu meni osobno vrijedi.
Mlađi sin je toliko umiljat i šarmantan, ma sve da sam znala sve bih i ponovila samo za to dijete.
Ma ne što su moji... ne to... ali ja takve zaslužila nisam.

Isprobavamo neki recept novi, T je entuzijast.
Užicao me duksu za 95 e... u kurac... ali tako je lijep da mu i priliči! Nek ide život, budem se udala kad ne bu išlo!

Odjebala sam iz života apsolutno sve što mi se nije sviđalo.
Dok čekam da se posuši komadić zida kojeg sam se stidljivo okuražila pokrečiti (probam ko ga jebe), dok mi okućnica miriši po duš gelu od magnolije jer volim i beton oprati...
5 malih mačića od moje kurvanjske mačke (ta je stalno skotna... a jebiga ne sudim joj i shvaćam impuls... samo je pitam "znaš li barem tko je otac, jel naš ili Srbin"... glupača, mrzim mačke, iritira me ali pomažem je kao trudnicu i dojilju i majku... čak je malo i volim ali minimalno), nahranjeni predu i skakuću...
Neću je sterilizirati jer nije moja mačka tehnički nego dolazi tu jer je hranim.
Neka dičice.
Jebe mi se iskreno za mačke, životinje su okupacija idiota.
Ali nitko iz moje kuće gladan neće, pa ni one.
I ptice hranim, a izgleda da mi se i lisica pripitomila.
Polako prilazi, isprva se samo bečila izdaleka.
Jebe mi se i za nju ali sviđa mi se jer je lijepa i lukava kao ja.

Kava je perfektna, ne pijem je ujutro nego popodne.
Štrik prepun iskuhanog veša.
Stari orah mi uvijek probudi neku groznu tugu, sasjeć ću ga, tuge mi ne treba.

Mislim si... Barbara moja... život je tako gadan, a tako i sladak kao šećerbombona.

Halid poliva... Bog mu dao duši pokoj.
Sve je to kratko, nek bude potaman!
Sve što je bilo, valjda je trebalo tako- inače bi bolje.

Bismo li opazili bljeskove jesenjeg sunca na Lici, da nije bilo tako sivih zima?
Taman je, kažem ja vama... nešto fino i meko donijela je ova jesen.

Imam ovdje prijatelja Cigana koji me ganuo.
Metem dvorište i šmrcnem a on kaže "bolesna si, idem ti kupit voća".
Uzalud mu tumačim da sam na ketu :) eto mi voća i kažem mu:
Stipe, gotova sam!
....patnički kao Esma i Usnija, uzviknem puknutim glasom u nebo!
A on će: nisi ni počela živit lipa moja!
Slučajno sam mu ukrala upaljač pa sam ga pitala tko je veći ganci od nas dvoje- obožava kad kaže TI SI!!!

Dečki iz komunalca su mi pristali besplatno praznit i neoznačenu kantu a prilikom pregovora jedan od njih mi je rekao NEMA PROBLEMA ZA NAJSEKSI DAMU PERUŠIĆA.

To kad je rekao, isprdila sam se potiho od smijeha pa javila ponosnim roditeljima tu titulu. Hahahahahaha život je dobar!

Ps- mački sam dala ime Čičolina i iz daljine sam je uspjela našpricati regeneratorom za mačke od jojobe da manje smrdi. Budem i lisicu kad-tad.