♤♡◇♧

Bližio se kraj školske godine i to ne bilo koje, već one iza koje slijedi " kuda koji mili moji ". Ireni , predsjednici razreda palo je na pamet da predzadnji dan škole organiziramo tombolu. Uvijek je imala zanimljive ideje ali i rješenja, bila je sve samo ne neka dosadnjikava štreberica s 5.0. Valjda smo ju još tada podsvjesno doživljavali kao neprikosnoven autoritet ,ne onaj koji ispoštuješ da te ne cinka raski već ono, bila je tu za sve i svakog i , uvijek. Spašavala nas je nerijetko i od nas samih.  Cura ispred svog vremena. Irena je danas zakon ( di , kaj, zakaj ,..ništa to ).

No, vratimo se našem zadatku tombole radi. Zadatak je bio da svatko pomno odabere nekaj iz svog kućnog asortimana čega se u " normalnim " uvjetima ne bi olako odrekao a opet ne smije biti ni teško ( bakina zlatna narukvica s krštenja - to ne !) ,ipak se tu radi o višem cilju, a viši cilj je da u amanet ostavimo nekaj opipljivo i trajno i ponajprije sentimentalnog karaktera onome kog tombola "izabere " bez obzira tko će to biti, i zato jer nije zanemrivo da smo do sada (tadašnje vrijeme) neki od nas proveli zajedno i više od pola života ako uključimo i vrtićko doba. I zato je zamišljeno da to nikako ne smiju biti drangulije kojih bi se lako odreki, prvenstveno na veliku sreću naših mama jer nam više ne služi, osim kao višak s ormara ili ispod kreveta . Trebao je to biti predmet koji nam znači ili je značio .Mislim da se Irena već tada vodila onom , ne čini drugome što ne bi samom sebi. Bili smo dobra djeca, škvadra samo takva, mada nam se tada na mahove i nije činilo tako, ipak su to te neke godine u kojima na takav kompliment samo zakolutaš očima. Ni nas , kao i ni mnoge druge prije i poslije nas nisu mimoišle sitne kavge , prepirke i poprijeki pogledi oko i zbog prvih simpatija koje, doduše, nisu trajale duže od naših zaljubljenosti u trajanju jednog godišnjeg doba, i to ako. Našlo se tu i naivne dječje zavisti tipa ; ko je prvi dobio novi model adidasove trenirke za kojom smo svi tajno il polutajno uzdisali i čekali strpljivo svoj red ko i na prve "starke "( ne još jer su loše za tabane) a tek da nespominjem Karmen koja se jednog petka pojavila ko da je direkt sišla s postera Flashdance-a . Onakva crna, dugokosa, dugonoga i po najnovijem frčkava, odvalila je muško ,žensko i srednji rod ( domara).Izgledala je ko dvojnica Jennifer Beals, ma jok ko dvojnica, izgledala je ko da je njoj Jennifer dvojnica. Starci joj očito nisu imali ništa protiv da im kćer u sedmom osnovnjaka izgleda ko' da ide bar u prvi srednje. Al kajje je, odlično joj je stajalo. Ruku na srce i prije fatalnog minivala bila jedna od onih cura zbog kojih se još u nižim razredima trošila tona papira zbog samo jedne jedine rečenice u lexionu , eventualno dvije - imaš li simpatiju i kako se zove ?  Nikad ime nije napisala a svi smo znali , al dzabalesku, nije crno na bijelo.., ali za šaptanje , prepisivanje lektire i domaće zadaće na klupi u hodniku tik pred zvono, ooo ,tu smo bili nenadmašno frendli raspoloženi. Karmen napredna u svakom smislu te riječi i tu je prednjačila. Svi mi koji smo na jedvite jade izvukli 3,5 iz matiše znamo kome idu lovorike. Njoj i Ireni . Sve drugo smo manje više imali po zasluzi.

Uuu, daaa, tombola ! Izvukla sam Krešin privjesak za ključeve - žutu volkswagen bubu a na dvadesetoj, nažalost ujedno prvoj i zadnjoj godišnjici naše male mature priznal mi je da je zaboravil na tombolu i da imam sreće kaj taj dan nije zaboravil i ključeve od kuce jer buba je bila na njima. Krešek mi je i dan danas takav i fakat je kasnije vozil Volkswagena , al pasata.


P.s.moj prilog tomboli bio je crveni pleteni remen iz Trsta, znate koji jer svi ste ga imali , onaj sa srebrnom kopčom, univerzalni,..paše svima kad imas 14 god. i 58 kila :))

Link