Čovječe, kakav blog!

Mjesto odakle je moj tata je napušteno selo na Kordunu.
Rezultat je nešto između horora i s druge strane raja- takva divlja priroda, nekultivirana, nešto savršeno.
Tamo se uvijek osjećam kao Tarzan.

Tata ima ujaka koji ima tipa 500 godina.
Samouk je pa svira violinu ali istinski predobro.
Bistar je i podjebljiv, to je taj jedan specifičan kordunski mentalitet.
Taj humor bi realno uvrijedio i rasplakao ovako kulturne neke ljude iz Zg.
Vrlo po defaultu ratoborni i posprdljivi ljudi, ali nigdje nisam srela istovremeno tako mekane i nježne osobe.

Sjećam se kad je pile ušlo u procjep kamenog zida u sjeniku.
Imala sam možda 15 godina, 16.
Tamo se feštalo jer su moji zavrtili 2 janjca i bila je hrpica tih Kordunaša sa sela.
Tata nije bio tu jer je išao po još pića pošto tamo ljudi uglavnom loču.
Sad, to pile je upalo tamo i ja ga ne mogu dohvatiti

Seljaci glasni, pijani i međusobno agresivni.
Moja mama zove tatu da odmah dođe jer da je to sve ludo.
Tata ne pije pa se i on slaže načelno da su ludi ali kog da zove na seosku feštu nego rijetke preostale mještane.
Govori joj da ne može brže.
Shvaćam da tata neće brzo i da moram pitati ljude.

Uplakana dolazim do tog ogromnog drvenog stola od dasaka za kojim oni psuju najkrvavije i supijani kidaju janjetinu.
Zamolim ih da me poslušaju.
Kažem da je pile upalo u zid i da će umrijeti.
Plačem i kažem da sam ja kriva jer sam ga uzela mami.

Dakle iste sekunde. Svi. Svi do zadnjeg.
Pijani, gadni, ludi, sjebani...
Svi su ustali. Neki su se i rasplakali jer dite plače.
Svi su pošli tamo.
Vrlo vješto i začas razbili su neki komadić nečeg i izvadili pile pa sam ga odmah išla vratiti susjedovoj kokoši.

Bili smo svi sretni. Dragi su to ljudi ali moraš ih malo skužiti.

E sad tatin ujak.
On je ostao udovac i živi u tom selu tipa ima poljski wc.
Mislim da ima 30 kg i uvijek kad mu nudimo jesti kaže
MUČI!!! NEMAM ZUBOV!!!!

Ima sjeban kuk kojeg neće operirati jer jebe majku doktorima.
Šepa i ne želi nikakvo pomagalo nego ima neku granu.

Elem, čuje on što se meni dogodilo.
Vozim auto i sretnem ga kako s nekom granom šeta.
Izađem da ga izgrlim.
EJ. MALA MOJA. SVE ZNAM ALI ZNAM JEDNO. TI ĆEŠ IMAT DVA SOKOLA KAKA NIKO NEMA. TEBE ĆE BOG BLAGOSLOVITI I MAJKA BOŽJA.
Prima me za glavu i povuče nadolje jer je sitan, pa me poljubi u čelo.
Plave oči prepune suza, on plače.
MILJANO MOJE DITE S TOBOM JE UVIJEK BOG I SVE MOŽEŠ TI JESI ME ČULA

Zagrlim ga i poljubim. Nego šta sam nego čula.
Kupila sam mu ja u Karlovcu rahat lokum, datulje i banane i rekla da za to ne treba zube i popeljala ga.
Pa je i zbog toga plakao.

Objasnio mi je da je moj stariji sin tako lip KAO DA ĆE BIT PREDSJEDNIK AMERIKE BOKTEJEBA TAKIH NEMA PUNO.
Zamolila sam ga da mi nešto odsvira na violini.
U tom blatu sjebanom, neškolovan, prastar i šepav, odsvira on meni nešto tako lijepo, tako točno, tako tugaljivo...
I tako se rasplačem i ja.

Mi Kordunaši smo vam ustvari pičkice. Ali muči nemoj pričat!