Čovječe, kakav blog!

Svima bih preporučila da budu direktni, iskreni, ne nužno sirovi i grubi, ali jasni.

Uzmimo za primjer nekakvih dogovora za kave reda radi.
Nemamo si uopće nas par više išta reći ni pametno ni zanimljivo.
Prestale smo odavno biti srodne.
Ali- četvrtkom kava JER SMO ETO BILE NA ISTOM FAKSU.
Preodavno sam se isključila iz toga bez suvišnih objašnjenja.
Ne zanimaju me slušanja o tome kak se sere po mužu, tračanja cura koje meni osobno fakat niš nisu skrivile, ...
I DVA SATA SVAKOG ČETVRTKA JE PUNO PREVIŠE ZA TO DA BI SE ISPOŠTOVALA NEKA HALUCINACIJA O BLISKOSTI AKO NEMA TEMELJA.

Puno je i energije i vremena javljati se polupanoj tetki koja je iz nekog razloga nakon udaje za tetka postala četnički nabrijana.
Za mene je to jedna budaletina i nema faking šanse da joj se javim.
Baba na block listi, ušteda vremena i energije kroz par godine je velika.

Nabrajati mogu u beskraj.
Dodajmo tu i likove kojima bi ko fol bilo kulturno odgovoriti na neka hofiranja.
Ma šta te boli kurac kaj radim, di bih stigla da svakom mučeniku dajem dnevne izvještaje o svojim koordinatama i problemima.
Daj skini mi se s kurca, daj budi realan, pa nisam ti ja tetka Slađana iz Beograda da te slušam s pažnjom.

Poanta je u tome da je vrijeme i energija dragocjeno.
Svi mislimo da smo strašno vječni i nepotrošivi.
A onda... ja sam vidjela izbliza. Samo odjednom grune šaka zemlje o onu drvenu kutijicu.
Gledaš u nevjerici je li zajebancija, ali ne, i nitko taj lijes više nitkada ne otvori, to je to.
Tak ćemo i mi, dragi moji!

Zato odsjecimo repove nepotrebnih odnosa.
Dogmi o rodbinama i obiteljima ako tu srodnosti ustvari nema.
Presjecimo besmislene navike.

Jer posvetiti se uvijek treba bitnome!

Moja dva dječaka neće uvijek trebati mamu kao sad.
Stariji će uskoro na limunadu s pičkicama, pa daj da ih rastežemo unedogled.
Pa normalno da je važno sve što mi ima reći moj mali, sve aute s registracijom 8 ćemo izbrojati, i nećemo žuriti jer važnijeg nema- jebe se mami za "važnije"!
Tko zna hoće li se tati vratiti rak, i koliko ću još dugo uživati u maminom fenomenalnom crnom humoru obzirom se kutija lijekova za srce povećava.
Ne želim se gubiti u nekim idiotskim tračevima s meni stranom osobom jer eto mi smo sestrične ili nam djeca idu skupa na sport.

Izmigoljim se. Ma čak se ni ne opravdavam više.
Točno znam što sam kome dužna, a istina je da je puno uzusa čisti idiotizam i žalibože.
Ja sve to odjebem zaista s guštom- moj život, moja pravila.
Ne podnosim nikakve planktone na mom kruzeru.


........
I još nešto.
Za sve postoji vrijeme.
Kad prođe momentum, za što nema neki datum nego više osjećaj... to je to.
Zato u životu ne treba biti lijen, trom, glup i uspavan.

Ne možeš se s 55 godina sjetiti da bi rađala.
Ne možeš zbog lijenosti prijatelju govoriti da nemaš vremena pa zaleći uz Netflix.
Ne ide.
Sve ima neke posljedice.

U životu imam nekakve bolide iz prošlosti.
Mislim da me zamišljaju puno sentimentalniju nego što jesam.
Ustvari ja sam užasno sentimentalna ali varijabla prostor-vrijeme me ne buni- teško se mirim s nekim gubitcima ljudi i odnosa, čuvena su moja pisma spašavanja prijateljstava, ili davanja prilika.
Jednom kad je to to- ja te ljude majke mi moje više ne poznam.
Ja svog prvog muža dobrih 10 godina nisam uguglala- nemam pojma ni je li živ jer mi alimentacije uplaćuje njegova mater.
Nikakva stalkanja, sanjarenja, gdje li je sad- to za mene ne postoji.
Nekako kad presječem to je apsolutno to- iako me svaki međuljudski krah kakvi se u životima neminovno događaju zaista boli i u stanju sam se boriti ma nekad i pomalo očajnički.
Ali kad sam osobu po svom kriteriju izgubila, kao da to brzo pregorim na visokim temperaturama, i zaista postane sterilno.

Kad mi se javi nakon 10 g tip koji u datom trenutku nije odreagirao kak je trebalo- ja se puknem smijat.
Prošao momentum.

Je li razlog taj kaj mu nekad nisam bila dovoljno dobra pa je gledao ima li boljih (naravno da nema, jajaro).
Je li bio u nekoj furki svojoj žešće.
Je li naprosto napušen zalegao i gledao NK Donji Dragonožec.
Ma nebitno frende, što je bilo bilo je tad.

Za sve postoji točno određeno vrijeme, kad se pokažeš u životu ili kao frajer ili kao šupak.
I zaista je sve to normalno i nezamjereno.
Ali svakih par godina javi se neki iz davnine kao da ga je I.Brlić Mažuranić sklepala.

Čekaj stari moj, mi se znamo? Ja sam svoja drva unosila sama, cjepala sama, samovala sama...
I ti bi, izvini nisam te shvatila, pičke i sarme, ili?
Kak da ne, evo sam te čekala, baš si me pozivom prekinuo u drkanju pičkice na tebe nezaboravnog.
Daj dođi al najavi se dan ranije da pripremim crveni tepih i buket orhideja za tebe genijalnog.
Samo mi javi bi li prvo tiramisu ili da ti popušim.

Da je koji valjao, valjao bi dok je bio bar malo mlađi.
Sad mi dolaze valjda da budem gerontodomaćica i kuham im žgance s kefirom za probavu.
Sad mi halucinirati o nekim mogućnostima za nas... pa radije ću čak gledati Antoniju Blaće na telki.

Dragi moji, postoji jedan zajeb s vremenom- prolazi.