HIPOKRIZIJA

sjedim tako uz jutarnju kavu, diktiram samoj sebi u pero (oprostite za tipfelere, čitat ću poslije) i "evociram sjećanja" na ovaj prethodni tjedan (od petka do petka)! pa sam došla do prilično razorne konstatacije da sam u sedam dana bila četiri puta u restoranima, vani na ručku!

opa, mala, ti se baš razbahatila? a nije, samo je tako bilo silom prilika ili neprilika. pa dva puta kod doktora (pregledi za i oko operacije), a kad idem doktorima, ne kuham!

prošli petak submarine (dobar smoke hamby i cezarica salatica), dragi i ja! pa onda subota, frend i ja, ex agava, tkalča, fina jetrica sa pireom (preporučam)! pa se pripetilo i groblje ovih dana, a za takve posjete najbolalja je korablja! kiselo zelje sa restanim i pečenica (dragi buncek)! a potom još jedan doktor i bistro healthandjoy (ili tako nekako), bistroić u kvartu,koji pretendira biti hit? pojela sam (bar u pokušaju) onaj njihov hvaljeni gulaš sa domaćim njokama ali ali...to mogu oduševit tamo neke novinarčiće koji hodaju po svijetu da bi jeli, ali ne i mene. zamijenila sam se s dragim za njegovu neku pileću salatu (ne znam ni izgovorit kak se to zove), ali je bilo jestivije nego taj ljuti gulaš? sve u svemu, no chance za slijedeći put!

zašto vam sve ovo pišem? pa naprosto mi ovak upalo u oko uz kavu da nešto i napišem. nije to pravi blog, nema temu, samo ovak žvrljotine! a nemam vam kaj pričati, osim sitnica iz svog života. koji mi je bitan. jer su mi ostale trice i kučine postale nebitne. nemam ja više vremena za druge.

istina, jučer mi je opet kćer poklopila slušalicu, a samo sam htjela dogovorit da mi dođe unučica? ne možemo mi očito bolje. pa si onda kažem, pa ak sam do skoro šest banki preživjela bez unućice, bum i dalje! šteta. i kćer je već u petom desetljeću, ali nerazumna do zla boga. ja sam se nekako spametila sa pol stoljeća, "riješila" oba muža i djece i konačno počela svoj život kakav želim i mogu.

a jučer sam bila sretna kaj idem na operaciju! da, zvuči suludo, ali to znači a je čovjek zdrav za operaciju ha ha...jer ak si jako bolestan, onda to nit nemreš.

a ovih dana moj dragi i ja imamo pregovore o nekakvom zajedničkom životu. reče on, čuj, zima je, hladno...ajde dođi k meni da se zajedno grijemo! uštedjet ćeš (ha ha). volim ja i želim biti više s njim, ali ali...volim i svoj žoivot, svoju slobodu, svoj neki ritam i bilo...ne znam, razmišljamo! ja osobito, već danima otkad je pustio taj balon...pa stalno imam i za i kontra. pa me razum opominje, čuj mala, već si to probala jednom nekom se uselit, pa je propalo za dvije godine...nemoj ponavljat stare greške? i tak...razmišljam. a sada do placa, ribice, svašta nešto...smiješi se lijep i miran vikend u dvoje (kokice, ručkić...možda i neko kino, možda i sex...hm...jučer smo baš pričali o njemu.....). lijepo je imati nekog makar samo za pričat priče, pa stoga, poradite makar na pričama u reali a ne u virtuali?

akvarele volim najviše! dobar vam ovaj vikend!

btw savjeti pro i contra su dobro došli! iako znam za onu, kad bi savjet nečem sližio, nitko se ne bi dva puta prehladio! odoh

u stvari, moje pitanje je (a odgovor može bit prost ko pasulj, ali pogrešan) što je bolje? život u dvoje ili solo život?

Akvarel, prozračan, uvijek kao ne dovršen, daje promatraču mašti slobodu. Like

što je bolje? život u dvoje ili solo život?
Kratko Da. Oboje :)