ajebiga, moj blog

Čudno je ovo božićno vrijeme. Nazove me frend i pita ak sam sam. Naravno da sam sam. Home alone. Vučji život na rubu šume. Pak veli, joj kaj nisi rekel i ja sam sam pa sam mogel doći a ne ovak se patiti. Patiti? Čemu? Zbog čega? Zapravo da je samo on, ne bi mi ni palo na pamet ovo pisat, bilo je nekoliko ovakvih izjava ovih dana. Zakaj svi misliju da po nekom defoltu, pod moraš, po nekom nepromjenljivom zakonu za Božić mora biti okup familije, purica i kolači? Većini nas to su ugodne uspomene, tempi pasati. Zbilja nam je potpuno drukčija. Ja sam sam danas, ali nisam usamljen. Imam i rodbinu i prijatelje i bivše žene i potomka. I čul sam se s manje-više svima. Neke sam nazval ja, drugi su zvali mene. Znači mislimo jedni na druge, nismo usamljeni, ostavljeni, zaboravljeni. Svečani ručak od sira i vrhnja s domaćim kruhom pojeden u tišini mi je bil slađi od pečenke uz galamu i dreku rodbine za koju jedva čekaš da se pokupi i ode. Peace and tranquility. Sveti mir na sveti dan. Zapravo, kaj sam htel reći, sretan i blagoslovljen Božić svima koji su sami, nemojte biti usamljeni.

Prvi pametan blog danAS!

:DDDDDD

Geneeeeeeeeeee :-))Sretan Bozic i tebi,a ne samo njima :-)))

Zapravo, znalo mi se dogoditi da budem najusamljenija kad sam okružena gomilom ljudi :) s druge strane, samoću biram sama, kad za njom osjetim potrebu. Ili kad mi jednostavno paše. :) Da, blagoslovljen Božić :) može i sa samoćom, ali bez usamljenosti :)