ajebiga, moj blog

Ponekad se dogodi konstelacija ljudi, dogođaja, zvukova i mirisa, da je žuta minuta jednostavno neminovna. Onaj blaženi trenutak kad eksplodiraju nagurane emocije, bijesovi i frustracije. Trenutak u kojem nestaju plotovi, ograde, inhibicije, u kojem kinderštube pada u vodu kanalizacije i ostaje samo sirovo Ja. Ona blagoslovljena sekunda u kojoj nema razmišljanja ni budućnosti, odsječak vremena koji traje vječno. Savršeni bljesak koji sadržava životinjske nagone buduće i prošle. Vrijeme bez boli, bez misli, bez trunka ljudskosti. Animalna egzistencija mišičja i kostiju u besprijekornoj koordinaciji refleksa. Zakaj sam ovo napisal? Pojma nemam, dogodila mi se, oslobodila me na trenutak, uzvisila. Uzvisila utoliko kaj ne traži komentar, ne pobuđuje na razmišljanje, ne želi kritike. U svoj svojoj divoti POSTOJI :))))))))))

uf, ova brijacina je tolko dobra da se vracam u birtiju. kaj se mora, mora se :))))))))))

ti imaš sreće....izađeš van iz svoje kućice i vrisneš iz petnih žila.. :) .....da ja to napravim, sutra bi tipkala iz KBCRijeka, odijel Psihijatrija.. :)

Puno sreće birtijašima :-)).

narocito glasnim gostima :)))))))))

Čuvaj zglobove :))