postumno

Shematski prikaz često pomaže u iznalaženju rješenja, no ponekad je najviše što nam može pružiti tek prihvaćanje nerješivosti određenog problema. :D

Zavjese nisu na prozoru (jebemu, zavjese, od jučer! niš, obrnul bum ih još đir na ispiranje neko ak skontam kak). Zato sam vidio vlak. Prizemlja mi visokog, taman sam 100% u razini željezničkog nasipa. Putnički, prazan naskroz, na 100 metara drito vidim. I odem njime da se vratim. Zadnji put sam sjeo u lokalni putnički vlak par dana nakon pretprošlog Božića. Sletio s ceste, a mehaničari lijeni u praznično vrijeme. Pifari-Pula, bilo je hladno i padala je kiša. Sam ko duh, valjda jedini u tri-četiri vagona. Snimio zanimljivih fotki par, zagrijao se u toplom autu od postaje do zračne luke i proveo večer punu smijeha u najboljem društvu koje mogu zamisliti. Tjedan dva kasnije bilo je nešto sasvim drugo, negdje… sasvim drugdje.

-Majstore, idel to negdje? – zjevnu Tail.
-O da, ide.
-A kamo?
-Pa dovde moliću fino. – kesuckao se lala Bilbo – Dobro, dobro, ajd ti prvi, znam da ti koncentracija nije dulja od tebe… ja idem probat otopit ono ko sol nešto u kutijici za prašak na mašini, valjda se zasuši kad je nitko ne odvrti tri mjeseca.
-Ajde Tarzane, ajde, dopizdilo i meni da me na ruke pereš.

E, da znaš koja paprena mala naletila prošli vikend, točno sam konto da bi mogla bit tegla meda, ne igra, drži ton ko muzička viljuška i temu ko Pirellica cestu, sve sam generalije ubro u dva sata, i di radi i kaj radi i kkave joj šuze šef nosi, ono, do u zadnji šaraf i šajbu, da nije dekolte besni nabacila mislil bi da bu mi na kraju uvalila svoju aplikaciju za radnu dozvolu u Ameriki. Takve drže sve pod tri lokota i lanca al bome kad se razigraju razigraju se, eheheee…

-Dobro, i kaj s njom? - prekine ga Bilbo, kojem je počinjalo biti neugodno.
-Kak kaj s njom, niš s njom… jebo me pas ak ne pričaš drito ko ona! – nadrkano će Tail, koji je naprosto porastao u svačijim očima prisjećajući se.
-Nda. „Dovde moliću fino.“ – promrmlja Bilbo više sam za sebe, pa doda: -Oprosti, Tail, moj bed.
-Ma okej, nema veze. Opraštam ak obećaš da buš mi posle izmasiral vrat, nekak sam se ukočil od priče…
-Ajd, mogu ja jednu koja će i tebi bit napeta? Obećam da bum ti izmasiral vrat prije neg idemo spat.
-Može ak obećaš.

-Znaš da sam skočil popodne kod ove male na kelj, kćerkica joj je preslatka…
-Wow, napeto ko popis vodostaja! Ak ne preskočiš kelj i klince ne trebaš me ni masirat…
Tail se zlovoljno povuče u sebe, leže i pokrije se kožnjakom po glavi. Bilbo ga prijekorno pogleda, pomalo s visoka: - I onda sam ja introvertne prirode, jel?

-Uglavnom, to sve nešto ko predpristupni pregovori, ne znam jesam ikad uspel šest put prekidat s žemskom s kojom nisam niš ni započel, al večeras me na kraju čak odobrovoljilo kad sam skontal kolko smo smešni. Sve disclaimer na disclaimer, fino dvoglasno onak, znaš „ja bi htio kad bi smio ali svakako se ograđujem od implikacija smjenja htijenja“ a ona onda suglasje fino u ženskom rodu i solo refren „rado bih smjela reć što bi htjela ali ne bi htjela bit presmjela ako poslije ne bi htjela već bih htjela kad bih smjela odreći odgovornost za posljedice u slučaju ako bih gorenavedeno ne htjet smjela ili htjet ne smjela…“
-Ja bih htio da te kirurški uklone s mene al ko mene kurac kaj pita… začu se Tailovo mrzovoljno gunđanje odispod kožnjaka.
-Ajd mali ne seri, pa i pričam ovo da ti kažem da ipak ponekad i od tebe učim… zato se i jesam odobrovoljil na kraju, a zato mi i nadošla cijela ova priča, još negdje u trenutku kad je mala rekla nešto u stilu „kud bi to išlo“, a odgovor znaju i golubi na grani, pa gdje ne bi nas dvojica…

Tail u trenu razgaljeno izvuče glavu ispod pokrivača, pa se Bilbo i on zagrliše i smiješeći se od uha do uha glavom uz glavu i okom uz oko složno zapjevaše fortefortissimo:

„Theeeeeereee and baaaack aaaa—gaaaiiiiiin!“


(Zastor)

ona danas dolazi iz tralala
(ona danas, au ona danas)
ona danas dolazi iz tralala
ona dolazi zagrlit samo mene
vidit ću joj podstavu navuć rukave njene
lipo lipo lipo će nan bit
(auuu šana nana, auuu šana nana) :D

iden lipo prid nju ka ša je i red.

nego neki dan sjeo srat slova malo s čoikom, šo čoikom čoičinom i tu se dotakosmo zajedničke poznanice, nažalost verbalno a ne fizički kadli on odjednom nakači glavu na kompresor i ulovi boju zalaska sunca na havajima di nisam bio al sam vidio sliku i bila je točnotakva. ona je... (drumroll) sponzoruša! pas mater kost otac. a pribran čoik skroz inače. reko ajd biće zaigro šnjom oklen zadnji put srasmo o smislu života. njet. reko kaj pjeniš, ak ti pukne tintara buš mi zašprical zadnju šulju koju sam imal u koferu zauzagreb pa bum se moral ženit opet da mi neka objasni kak fercera vešmašina.

i sad, paz... okej, kontam ja kad si mlad i nema se a ono sponzoruša a ti bi to jebo rađe neg se zrelih viljamovki najel al onak do brade. kontam i da babe sabiju leđa oko gusana i psiču i mašu krilima na sponzoruše u brišućem letu, sam im treba da dragec raspička sve kaj je natukal u alustolariji, a njen tata mu složil žnjoru na gradskom... al jebemu, moj krstimir pun para ko kenje, sretno rastavljen bez dece i bez spomena vrednih posljedica po kesu i tu mi dimi ko kad sam nakačil samsunga na krivi ispravljač. mislim, kaj, jebemu, rentaj si je đir il nemoj, kaj te boli krivi kurac. sam da ne bi bilo zabune, krstimir je skroz feš dečec i dobro očuvan, malo je bedast onak kak to znaju bit ljudi s parom il dobrim sisama jer im svi furt klimaju ko pesek za pod šoferšajbu tipa dadada baci ojro dadada baci sisu al sve vu semu čist okej kit.

još bi i ubral u čem je čemer da je zaradil paru na žuljima, al rodil se čovek s platinastom bre kašikom u ustima a platina je mrak katalizator i moš provarit koješta kase ima platine. vidi mišela. recimo. ikajsad. ti si se rodil u pari, kristinkou se rodila s instaliranim wonderbra i šest kvadrata zubiju nataknuto na metariponožica. i sad mi tu cediš pravednički gnjev u pivo. odjebeš.

kuiš, znam ja da je grdo bit profićka, al dagojebeš grdo je bit i profi tokar i profi žvakač monitora kojeg guzi neka ovnujska glava iz ureda na katu. pa ajd, ja bi da mi dete ne riskira popušit s dvajs vjeru u ciklame sam zato da nabada u blahnik papcima i znam i ak nije moje dete da debelo plaća svoju igru čak i ak ne zna, al jebemu, može mi bit sam žao, al nemerem prokljuvit nikak zakaj bi se ljutil na nekog zbog tog.

buu, završila buš vu peklu ognjenom i vrok bu ti tural osti (a morti i odustane kad skonta da te to nakon sveg kaj su turali ne impresionira). ja vam se lepi moji uvek setim moje frendice kaj je bila profi još pred sto let. jebate kak se ta mala zabavljala lepo i guštala, ne bi verovali. a još je bila i profesionalac udarnik, a ne od ovih kaj pikiraju na jednog klijenta. tri dana mi ne bi kes z gubeca spuznul kad bi provel večer žnjom i to ne zbog tog. eh... no dobro, pušćajmo memorilejn penilejn i lanulejn, tema je krstimirlejm.

uglavnom, mislim se kak je punkurac glavica pred monitorima uvek bedastije od jedne pa reko ne košta pitat....

zakaj ljudi bjesniju na one čiji perpicirani nemoral im nije ni vu žep ni iz žepa? uglavnom se pozivaju na jebeno hoh pobude, al kaj ne bi te i takve pobude trebale vuć suosjećanje il bar sažaljenje ak misle da si je negdo usral motku?
di je tu spigani klik koji ih fura da grabe baklje i vile (ne na pantovčaku to kontam neg one vu štali)?

So long and thanks for all the... ne, ne to. Nemojte držati paštetu u frižideru. Nepraktično je jer bude tvrda.

Marta je bila skipper, ali na Silviji sam se zadržal, uglavnom zato kaj me pokušavala zbacit. Činjenica je da pokušaji zbacivanja pogoduju duljem zadržavanju, čisto zato kaj se zasereš, refleksno čopiš prikladne točke i panično držiš dok vijori z tobom, no to ni u kojem slučaju nije bio uvod u temu, a ako je i bio, zaboravio sam koju jer sam morao ić na WC. Što i nije neka izlika ako sam na WC išao iza onog di prvi put piše WC, no u međuvremenu sam se upinjao i upinjao ne bi li iznjedrio odgovor na pitanje da zašto mi ne ide bit pošten i jeben simultano neg moram vodit evidenciju kolko sam jako i dugo bio pošten i onda to prebijat tu i tamo da minimiziram suvišne zalihe u skladu s best practice na polju skladišnog poslovanja. A jopezdrugestrane bidne strava zabavno kad si jeben jer je brže masu neg ono kad taljigaš pošten. Bidne nako ko kad sam se sad spušćo bio s K2 i onda je jež išo malo ispred mene pa sam lijepo buljakal u dupence i sretno nizbrdičil kadli eto sranja obestazi se jež jer nije planinski renđer ko ja i obestazim se ja jer gledam dupence a ne stazu i dok si reko erozija tla zastrmi se to i počnem skakat s kamena na kamen i akcelerirat žešće čak i od lege prvo samo zasran ko grlica a onda to malo traje i još se nisi polomil pa nakon petnajsšesnajs kmm počneš brijat da si lastavica što ne da je brija neg je brazilska depilacija ak si ja i kaj je najbolje obično se i ne ubiješ osim ako se ubiješ al onda ne pišeš o tome neg se koncentriraš da pružiš tratinčicama sve kaj im treba za zdrav rast i razvoj. E, tako je to. Ček, idem još đir. - reče Milivoj, a Pike ga isprati dugim misaonim pogledom koji odražavaše dubok prijekor i sav intenzitet stranosti takvog pristupa vlastitoj mu plemenitoj prirodi. Dobro, ne sav, al većinu.

-Jednom je bilo jako hladno u Jasci. Jednom su mi rubovi kapaka prihvatili očne jabučice poput crvenkastih gumica za domaćinstvo dok sam gledao kako misli, ali poslije sam naučio gledati na niskim obrtajima da ne privlačim pažnju dok gledam.
-Šubi dum šubi dumb. – klimnula je ženka čvorka skakućući po oštrim stijenama na obali. Zima je stizala, valovi su mirno skidali zadnje ostatke teškog ljetnog makeupa i more je počinjalo biti lijepo.
-Jednom sam po njoj prosuo raskoš vremena i plutala je u njemu potpuno putena, rahlo joj je meso upijalo vrijeme i bridjelo od užitka zbog samog vremena, a ja sam se samo prikradao na prstima kako bih dodao vrijeme, tiho se izuzimajući, oduševljen tijelom koje je spremno, neumorno i bez imalo pohlepe upijalo vrijeme.
-Vruk! Brum! – kratko je potvrdio debeli baset i natraške se povukao pod klupu o koju je bila oslonjena gospođa u špricanom kratkom kaputu čvrsto stisnutom oko struka, s povodcem i cigaretom među ukočeno ispruženim prstima, očiju koje su uvijek djelovale kao da je netom plakala.
-Mislim da je to ono što ljudi pokušavaju kad prosipaju one latice ruže po posteljama, samo im je brže očerupati buket iz cvjećarne.
Baset je na tren provirio i opet podigao glavu tako da ga je klupa zaklanjala. Vidio sam samo jake krive noge kraj vlasničinih zelenih čizmica od antilopa. Park je još bio tamno zelen, a ljudi su polako stišavali svoje ljetne glasove. Kraj Konzuma je kuhani kukuruz prodavala lijepa mlada žena u plavoj kuti i prljavom prsluku podstavljenom umjetnim krznom. Kupio sam kuhani kukuruz i gotovo se uplašio njenog nezgrapnog i tupog glasa. Kasnije se Duggy beskrajno dobro zabavljala bacajući klip po platou pred kvartovskom slastičarnom i ja sam se radovao njenoj radosti misleći kako oglodani klip kuhanog kukuruza nije ni veća ni manja cijena od široke i svježe rijeke vremena, jedino što vrijedi je znanje što je kome i kada potrebno.

Homoseksualne žene ne postoje. Samo biseksualne. One se jako ljutu na tebe ako im mrnjaučeš. Nemoj gnjaviti biseksualne žene. Nije im duhovito kad kažeš da si kozmetičar i time očito savršeno rješenje za njih kao kakve takve. Nemoj gnjaviti biseksualne žene. Na internetu.

-Daj kak možeš tak žderat tu ružnu paštetu, i onda još hodaš okolo s tim ko da nema stola u kući i...
Milivoj je grabio paštetu iz limene konzerve odličnim kuruznim bagetom iz Konzuma i buljakao po stiropornoj oblozi stropa hodnika pokušavajući odlučiti jel treba još jedna ruka i bi li je pitao nešto što ga je ozbiljno tištilo u njihovoj vezi. Naime, Hloverka je uvijek koristila pridjev "ružan" za hranu koju je, valjda, smatrala neukusnom, a to bi ga redovito nagnalo da razmišlja o mogućnostima uljepšavanja primjerice jetrenih pašteta ili češnjovki. Slutio je da bi se češnjovku moglo napudrati i eventualno izravnati ako je ostavi između njenih medicinskih enciklopedija par dana, ali nesređene misli o umjetnim trepavicama u pašteti remetile su mu sposobnost rasuđivanja o ujednačenosti boje reljefnog stropa, a još je gore bilo to što nije bila jedina žena koja je tako koristila "ružan", tako da problem nije bio lako rješiv čak niti zamjenom žene. U stvari, činilo mu se da sve žene to rade. Hej, pa na tome bi se dalo zaraditi! Zabljesnu ga vizija čisto i jednostavno dizajnirane web stranice za prodaju paketa uputa "Kako znati barite li na internetu pedera koji se lažno predstavlja". Mogao bi uzeti template koji koristi "Lijeni bogataš", samo treba proučiti koliko googleov adsense cepa PPC i PPV...
Odlučio je pričekati da udahne i pitati je
-...smeta način na koji se ti odnosiš prema onome što ja očekujem od tebe, a mislim da stvarno nije puno. Jel' tako?
-Mnogo... -zausti Milivoj, pa se zaustavi na rubu ponora i nastavi- ...mnogo razmišljam o tome. Hlo, reci mi, jel imaš ti neku frendicu koja kaže "neukusna hrana" ili keaznam, šugava, gadna, neugledno prezentirana... bilo kaj osim "ružna"? Ne bi te pilal s tim, ali u pitanju je naša financijska budućnost, eventualno i neko skijanje ove godine...

-Bi li ti? – upita ne svraćajući pogled s proplanka. Sjene borova su mu igrale po njušci.
-Bojim se. Davno je svanulo. – odvrati vučica i krenu nazad u šumu.
Osvrnuo se za kitnjastim repom i obliznuo gubicu. Sjene su je bojile, sjene su se rojile, sjene su se brojile. Krenuo je prema čistini.

-I onda, i onda? – zakevta štenad širom rastvorenih udivljenih očiju, sjedajući u krug oko njega. –Onda je bio apostolu u blizini! – važno će malo tusto štene oblizujući šapu dalje od legla. Vuk ga blago ćušnu ostalima pa nastavi, prikrivajući naklon pogled sjenom kestena.
– Jednog su ga dana ustrijelili lovci. Ali ne tog dana. Prije toga su još mnoge psi našli u sjenama, u šumama. Ali prije toga je bilo još mnogo dana.
- Ja ću ići na krčevinu! – ustobočila se malena siva vučica.
- Možda. Možda… - smiješio se vuk obarajući njušku prema tlu prošaranom visibabama. -…ali i prije toga će biti još mnogo dana.

Tucaj me kraj zida s kojeg opada žbuka, pored pruge, uz omote spužvastih kupovnih kolačića i kupine koje su posivile neubrane, tucaj me dok mi svjetla automobila na zavoju prelaze golim leđima, tucaj me i reci koliki su te moljakali adresu, tucaj me odmah a poslije ćemo uzeti čekiće i dlijeta i tucati malter kad počnu pristizati, zatvorit ćeš ogradu da nam ne pobjegnu a ja ću isturati stražnjicu njihovim svjetlima dok ih ne zarobimo i tražit ćemo baterijskim svjetiljkama samo one koji se od srca smiju za volanima, da ih povedemo na tulum, da pijemo i jedemo Dadu. Ostale ćeš milosrdno pobiti.

A ja neću ići kaže Hedi kao da se duri ali nožice joj skakuću, školice na betonu, velika djevojčica u šifonu, vjetar je, prve kiše su već prošle i njena majka brine a pekari odlaze na počinak dok u Argentini jedu lukovice tulipana i voće. Voće! – uskliknu žena, ja sam se probudila žudeći voćni kup! Dado razmišlja o voćnom prvenstvu i meduzama na molu, očaran vlastitim mislima i klikće: Kao motor s raštimanim ventilima! Predivno, kao da čujem Argentinu! Tango, tango i prijatelji, pekari u pampi, u potrazi za voćem…

Hedi hoda po čamcima, pokvarenih zubiju
U opravi od šifona, s olovnom cijevi
Psi s cigarama igraju biljar u mraku
Dečki obilato piju i voze slalom
Među meduzama koje se tope na molu

Bit će još tamnije prije svitanja
Kaže Dado hineći ozbiljnost
Kljove mu svjetlucaju na mjesečini
Neki su se vratili u grad

Bljedoliki govore račvastim jezikom
Ali dečki s plaže samo polažu riječi kao cigle
I kupe ih za sobom
Vrijeme plače i doziva majku
Pregazili su mu medvjedića
I strgnuli očale

Natiču ih Dadi na glavu
Režu s njega tanke odreske
Hedi mu želi nabiti jabuku u usta
Dok je pokušava poljubiti
Britve lete na jug
Sječiva polažu igle mjesečine na vodu

Bit će još tamnije prije svitanja
Kaže Dado hineći ozbiljnost
Kljove mu svjetlucaju na mjesečini
Neki su se vratili u grad

Počelo mi nešto čudno ove zadnje dane mirisat, prvo mislil da mi škoda ostala bez ulja, da gori neka guma, da iz ormara vreba vuk ili mi je M prolil bourbon po koferu, al sad sam skontal da je rock and roll. i postaje sve glasnije. ;)

http://www.youtube.com/watch?v=X70VMrH3yBg

Kad pijem padne cesta i iz mene se prospu vekerice pa ih kupim kukajući poput stare žene i gledam jata britvi kako kreću na jug ozljeđujući moje nebo.
U visokoj kući na ulazu u selo jebem Mariju i govorim Hu! Hu! u ritmu kao Brus Li na video kaseti a vani bude mrak već zarana i kući kažem jebemu al je zima pa uključim televizor i bacim mačka s vitrine.
U gradu mi bude neugodno jer sam debeo i ruke mi nisu kao njihove i imaju drugačije košulje. Tamo je uvijek rat i svi idu a ja sam rekao da ja neću ići ni ako opet bude.
Meni laste opet budu na kabelu od telefona kad prođe zima, a dok je zima bude rakije u krčmi i televizor ili rano operem noge.