postumno

hej, tih si, o čemu razmišljaš?

o čiku uz prugu iz vagona druge klase. poslijepodne, mlačno, proljetno, tvoja svijetla kosa u mom licu dok uvlačiš glavu i odlaziš niz hodnik vagona a ja ostajem uz nasip i mijenjam vlak i mislim na onaj zimski i stanicu koja nije blizu centra i zimi je mali grad kao uklet s praznim kafićima i ljubopitljivim konobaricama.

to nije misao nego slika.

ne mislim više dalje od slika ako ne moram.

može ti se, kažeš, možda malo ljutito.

bi li se brojalo kao misao da se zapitam zašto se svi uvijek ljute zbog tuđih misli, a rijetko zbog vlastitih, mislim ali ne kažem. jer ne bi odgovorila, samo bi krenula u pravedničku bitku. sve su bitke pravedničke, sve su seke jebene i svi gledaju druge kao repromaterijal za svoje snove. ništa nova, poslin fešte kisne vala. ja sam tvoj proxy footage. ti si dio moje raskošne slike bez poruke, dio dijela mojih sati. volim te po satu. svakim započetim satom više, kao i druge, a ti mene manje, kao i druge, umorna od slaganja mojih ruku poput rukava košulje koju ćeš staviti na pravo mjesto. kao i drugima, ne mogu ti reći da te volim sve više jer ne znaš što to znači, jer misliš da ti poručujem nešto praktično i jako ćeš se ljutiti i reći da sam lagao kad se moja ljubav odbije složiti poput košulje, a meni će biti žao. uglavnom, šutim iz sebičnih razloga. da mi ne bude žao.

na tulifon pričajo šnjon i onda san ja ijopet došo do tog da kajgod pa ja sam plišani medo i dokazani papučar a ona da nisam i nije sad prva neg treća u tjedan dana na tu temu i kao to meni simpa jer ak ja kažem da sam papak a neka ona kaže da opće nisan ne nego strašni zmaj ognjeni vuk onda to mene raduje jer si mislin da ima izgleda za ognjeni fuk bilo da to stvarno ka misli ili mi diže moral verbalno da ne mora sve ručno se mučit ali hej, sad kad se tak nanizalo onda se meni nije dalo a i nije mi se dalo pa sam ja reko da kaj koji klinac, nije opće, mene je i zakonita obrožila a ona je rekla da to nije dokaz da sam papučar nego samo peder i šonjo a ja sam reko da je to sve isto i da kaj koji kurac a ona je rekla da nije nego da je papučar onaj kojeg pošteno rječito žemsko lako dobije da misli točno ono što ona oće a ja sam reko da se ne slažem a ona je rekla da eto vidiš a ja nisam onda ništa reko nego sam si mislijo da opet me je prejebalo žemsko i da nekako kako starim dolazi do promjene samo utoliko da me prejebu još prije neg kaj me pojebu a to je nesretan splet okolnosti jer kad mene prejebu ja onda imam tehničkih problema pa me ne pojebu ni posle sve i da oće al onda sam se sjetil da onda mogu otić šnjon sad na pivo i popit par piva više jer nije bitno ionak i onda sam si stisnul ruku i zahvalil u sebi sredozemnoj medvjedičici kaj mi je navalila da radim onu knjigu o pozitivnom razmišljanju mudru jer da sad imam baš dobar stav i pozitivan. prema toj. situaciji takvoj. :)

onda jedan drugi put kasan ja od jednog političara dobijo neku sitnu paru da iden za njin i jako mrko gledan na ovo cijelo oko i još mrkije na ono kojeg neman a on je karo neku malopunoljetnu kraljevsku anu s jedva više kila neg godina jasan njeg pito da kamoćemo poslin večere jel da ga doma vozijen il ide u izbornu jedinicu da se opusti malo a on je reko da je ipak dvojka sad jer da ju je odvlekal frendu na rebro al ipak je posle on isto govoril izborna jedinica kad je mislil ić na pešču i zato sam odlučil da bum tu popustil malo i uklopil ipak njegov pun u neku ko priču o političaru i žaku vozaču kanijebar tele ko onaj anglo od jutros.

itko?

a i o tom da kako sam kad sam ja igro poker s nekim anglofonom njemu bio rekao kad je on meni rekao da jebemusve jerbo mu je falila samo jedna karta do skale a to oni kažeju strejt da nek se ne nervira jer da se i to broji a to se zove gej onda se on nije smijao nego me gledal ko telefon a ne anglofon i onda mi je još bilo žao što to nema veze s ničim jer kad nema veze s ničim onda bih to morao uklapat u neku kao priču ili božesačuvaj lagat pa reć da to nije on nego neko drugi s kojim onda mogu tome prikrpit neku priču da ne bude samo jedan vic posebice anegdotalan jerbo bi to onda bilo tanko i nikak se ne bi dalo iz tog izvuć neki dulji odjeljak osim da napišem da kako sam ja mislio o tome puno i bio tužan da je to sve tako i da sad to neću moć napisat tako na blog od iskre a ni ispričat ležerno kao da je ad hoc sad mi naišlo i prikupit poene kod neke pičoke jer tak bez ičeg pride nekak ćelavo bude i zato ima podlih lažova koji kažu da je okej prilagodit anegdotu pa onda to plasiraju ovako i onako a meni je to grozno jer je laž a ko laže ne voli tita voli hitlera.

onomad kad je bog halfassed jošter bio mali, puk ga često zamjenjivaše za hromog brata mu kovača, te bi nerijetko neko uskliknuo ponesen dionizovom kapljicom "de onu Lemnos U Mom Oku, kruva ti..." ne bje mu to srcu milo jer vjerovaše kako plemenitosti svoje porad nikad ne bi ugrozio čast atene, koju je cijeloga život potajno obožavao, no dijelio je dobar dio bratove sudbe, što zabunom uslijed traga vatre na prstima, što padom s olimpa nakon što se, što nikako ne bje u skladu s blagom mu i krotkom naravi, po prvi puta drznuo podići ruku na zeusa kad je ovaj natuknuo kako odsustvo vatre nije što i plemenitost.

na zemlji halfassed odrastaše u znaku mira i vode, premda bi ponekad uzrokovao metež radi šale, kojoj bje neobično sklon. predbacivahu mu što i na olimpu, da je njegova neustašivost tamne i zle prirode jer u njoj nema hrabrosti već samo nepoštivanja života, no halfassed bi se na to samo smiješio, a kad bi osjetio da su ga ipak uzrujali, uzeo bi u ruke pločice i stilos i pokraćivao razlomke, što bi ga uvijek neobično brzo umirilo. vjerovaše halfassed čvrsto i predano kako mu čine nepravdu, jer bje pažljiviji prema ljudima od drugih bogova i često prilagođavaše svoje planove kako ne bi koga od njih ozlijedio.

godine su prolazile i s halfassedovim se pločicama gline počelo događati nešto strašno. trag vatre na njegovim prstima dugo je tiho pekao glinu i sve ih je više postajalo neupotrebljivo. kad bi okrenuo stilos da obriše neko pokraćivanje kako bi počeo iznova, začulo bi se samo zvonko klik-klik i razlomak bi ostajao takav kakav jest, nekad pokraćen, nekad samo polovično, a halfassed bi se sve češće zatekao kako svoje nakane provodi upravo kako je namislio, prepuštajući sada ljudima da prilagođavaju svoje planove i po volji naklapaju o tome odaje li to njegovo božansko porijeklo ili samo nečovječnost. nečovječnost je, znao je, samo dio čovječnosti, upravo kao što noga nije ništa manje dijelom tijela od glave. halfassed se, upravo poput svojih glinenih pločica, zapekao u čovječnosti.

Enemere tak. Čestitam Dan žena svim ženama koje su dale ili imaju ozbiljnu namjeru dat. Htio sam im poslat svima odreda normalne čestitke al to mi dođe onda skoro kunu u poštanskim markama pa ću im poslat link na blog. E. :)

i gledam tevej. a tamo gandalf glavom i bradom ali nije ringa raja nego sinbad pomorac nešto. uglavnom, FX iz 1934. je prvi plus jerbo si odma misliš entisriću šanisan iz metropolisa šagod donio za smotat ovo ki stvoreno za zapušit i uživat malo u umetnosti. al štanga. i ajd, jel, to patka i to, u biti neki kabel od strujata rezuckam i namontiravam prekidač po stolu kadli.

ide krapinjonac od četir metra. s rogom. zajebancije radi. sandi pomorac oman za handžar i da će da ga iseče, al uto u šesnaesterac uleće gostujući gandalf pa ovako zbori, a sve lepo modulirano i s autoritetom i kompetentnošću Igora Mandića:

da te vido nisam da si handžar nanj potezo! to nije bezveze čudovište neg je to naš predak. a zove se ...(mužika, tuš),,, troglodit.

reko stavi piko skalpel na stol, ne seci vene matere ti nego lepo gledaj i procbetljuj ce.

al kurac povijeni. posle nije bilo tak dobrih momenata. glavni geg je bio da ide nešto, a veće je neg kaj bi trebalo bit. leti leti leti leti... osa ko prase! puzpoškembi puzpoškembi puzpoškembi puzpoškembi... morž ko pike velik! šuljhop šuljhop šuljhop... tigar ki govedo. i tak. sajz daz metr. nisu tehničari al popeglaju svaki put nekog iz olsou staring dok ih sandibad cenov ne nasekira i ne najebe im se keve.

bile su i trebe al sise im se nisu vidle dobro. i bilo je još šerlok dedukcija pretežno od strane rečenog gandalfa. al za mali cer, onak, ofrlje. znaš ono, fercera nešto po zraku a gandalf ujebemumater, očito je da je integritet hrama narušen i sad moramo radit čučnjeve i pjevat druže tito ljubičice bijela da uravnotežimo kosmos. onda fercera opet isto a on e, dobro je, po svemu sudeći neizrecivo i neminovno sranje se odgađa do daljnjeg ajmo na iduću scenu. i tak.

:smajlipopravljakravatuiuozbiljujeseza neverovat:


khm.

bile su te take neke priče prije. svijet mašte, ali nemaštovite mašte. i uglavnom su, jel, imale publiku jer je novo novo a to je bilo novo nekad isto. pa se mislim, ejesmo paščad. samo da nas iznenadi novo. u konzumu, na filmu, u pisanom obliku... i uživo. daj novo da celofan rasčepušam. gladna paščad usput glumi i ledolomce. renoviraju se. updejtaju da mogu ponudit novo. ili bar nać nekaj da marketing može opravdat zakaj bi se zvalo novo. bude i pravih ledolomaca, jedan ledolomac soma njih koji se oman šveraju za njim i hapaju konzumente koji nisu ubrali dok je prvi prolazil. pišuć, misleć, živeć, jebavajuć, snimajuć filmove, slikajuć. to je tako. i znamo to. i znamo da ljudima oko sebe nemamo biblioteku za ponudit. samo promotivni letak, al jebate koji kolor, a gle fonta... ih! i slutimo da su izgledi da nađemo biblioteku u nekom drugome također slabi. a ionak nemamo koncentracije da čitamo puno tog bez slikica. pa se užurbano šveramo za sve rjeđim ledolomcima. ronz ronz. baš mi naišlo da kukam. jer, budimo realni, bolje kukičat nego motičit rećemo. jel tako tako je. jeboslikusvoju baš sam mogo od igija ubost nekaj da mlatnem neurozu po glavuši kad ovak inzistuje. a nije često al je besno. kad ti se učini da se morebit baš i nevoleš strasno i punomasno i da si falični tom, a talični je priča iz lažnih magazina i talični je miljama daleko od nas. mrmlj gunđ.

Jednom sam i ja tak ubil češljugara a on je dalje pjeval soto voce, samo je bio zec al pjevo je ko lud u gepeku dok sam ga vodil veterinaru na infuziju, odrapio po When The Saints i ne odustaje... kontam da je to odabral zato kaj je bila Satchma pa sam drugi put probal s Kooglom i tak... fulal sam, brz je gad... stisne me samo nešto onak oko srca uvek kad se setim i samo ispod glasa zapjevam... Link

Jesu li vas ikad zamolili da napišete sretnu priču? Možda i jesu. Nije to nipošto egzotičan zahtjev, ali možda je problem u tome znate li što je to sretna priča i, pragmatično, zna li i onaj tko vas je zamolio isto. Sva je prilika da se vaša poimanja sretnih priča jako razlikuju. Sretne priče su kao ljubav, odanost, vjera, moral, istrajnost, erotika, grijeh, dobar auto, laka žena, teške riječi, civilizirano ponašanje, konjak, jaka kava, preslatka cedevita, bogatstvo, siromaštvo i, uostalom, sretan i nesretan život.

Sve su to radovi u toku. Nije presudno jesmo li od onih koji se zamaraju traženjem verbalizirane egzaktne definicije. Ako jesmo, otkrit ćemo da se ne poklapa s definicijama ostalih riječožmikača i žmikačica. Ako nismo, otkrit ćemo... isto to. Pa makar i ne bilo nabijeno u kalupe riječi.

Kad je mene sinoć zamolila da napišem sretnu priču, ja sam pomislio na priču koja bi se zvala tako kako piše u naslovu. Jer je to sviralo baš. Iako nisam mislio na tekst toga što je sviralo. Mislio sam više onak... na uspavanku za zemlju ptica.

To zvuči kao vrlo sretna priča. Jer i ptice moraju spavati. I jer se nikad nitko ne sjeti da složi uspavanku pticama, a one ujutro cvrkuću s mnogo elana i ljepše je kad se čuju kad se probudiš. I kljuckaju po crijepovima. Da.

Bi li to bila sretna priča kojom bi naručiteljica bila zadovoljna? Možda je htjela nešto s uvodom, peripetijom i sretnim raspletom koji sluti na trajno rasplitanje i onda kaže kraj i sve ostane raspleteno zauvijek?

Ako je tako, sretna priča bi bila da je neki čovjek, ni mlad ni star, u nekoj kući kuckao nešto i malo mu je bilo hladno ali mu se nije dalo ložiti peć i onda su ptice vani vikale i shvatio je da je baš lijepo sunčano i sjetio se odličnog raspleta da uzme kaput i ode prošetati i to je bio vrlo sretan završetak.

Iako, dalo bi se tvrditi kako to nije bila sretna priča. Jer bje pritisnut nevoljom i hladnim prstima dok je kuckao a to je bilo skroz do nakraj priče, kao preko sedam gora i sedam mora i sedam odjeljaka.

Dakle, možda je sretna priča da je netko zbog nečeg bio sretan odma odpočetka i tako cijelu priču i onda je priča završila. U njoj se ništa nije riješilo jer nije bilo ničeg neriješenog i priča je sretno stajala na mjestu i malo slijegala ramenima jer joj se nije dalo skakati da dokaže da je skroz sretna stvarno časna riječ a bilo joj je neugodno što je čitaju a nje baš i nema.

Takva bi priča bila malo zabrinuta jer mnogi ljudi trebaju vrlo nesretno predjelo da bi priznali sreću poredbom. Što nije prigovor tima i takvima. Jer je to baš onak nekak ljudski i čak i kad jedna statično sretna priča pročita drugu malo joj ide na jetra. Onako, znate, ko guru s noktima na kovrče koji se smješka i sjedi 48 godina pod drvetom. Kom ne bi došlo da mu opizdi vritnjak. Zajebancije radi. Fabule.

Zato je čovjek kojem je bilo malo zima na tavanu a poslije priče će ići u šetnju odlučio biti susretljiv i reći da se njegov pas smješka. I da ga, recimo... ne boli zub. I nije gladan. I nitko ga nije rastužio ni naljutio. I da je sunčano. I da ptičice pticaju. A jednom prije ga je bolio zub i ljutili su ga i plakao je i bila je kiša i nije bilo ptica i jedan pas koji se nije smiješio na njušci ali ga je jako volio i bio veseo je ostario i krepao i neki ljudi dragi su umrli a neki su bili bolesni i bio je dužan mnogo nojci i jako umoran jer je puno radio a sad sve to ne i sad je to zato baš, budimo realni, jedna poprilično sretna priča. U kojoj je cijeli dan bilo sunčano i onda je navečer prvo malo pjevao pticama ali su mu se one samo od srca smijale i nisu mogle zaspati pa je umjesto svog pjevanja malo glasnije stavio da svira nešto nježno sa zvučnika i ptice su zaspale u cijeloj cjelcatoj zemlji i lijepo sanjale da je proljeće i da su našle mnogo crvića i da im pike više nikad nije pjevao dok pokušavaju spavati. :)

i onda je kao krenulo svitat. i onda sam odlelujao u onu sobu i puknuo nogom uteg. ne, naravno da ih ne dižem, zato se i spotičem o nj. jer ga nemrem dić. e al onda je tam ipak bil taj mob koji ni bil na punjaču u radnoj. i onda sam dobil neki zabezvez pusa sms neobavezan ko vojna služba u razvijenoj zemlji. lego mi ko budali šamar. ja mislim da je žemsko sam bilo pijano u sitni sat al veli da nije pa nek joj je. e i onda sam se iz jako prljavog presvukal u malo prljavo i onda sam se vozio a baš nam je lijepo osvanulo. i onda su mi lijepo isprintali ono baš kak bog zapoveda i sve sam se smješkal dok sam srkal kahvicu u žminju sa šlagom žmirkajuć na sunce i pamteć di je overšarpano bilo i kolki je gamut i puno tako pametnih stvari skroz za vas fascinirat skroznaskrozno jerbo ste susceptibilil.. .nu. to. i još sam uzel jaglace u vazi za pet i po kuna. i pureća prsa od onog gradskog mesara a ne onog tam kod ermana. njeg obično inače ne ulovim jer se izgubi dok meni osvane. i onda su mi još cijepili pesa iz zasjede i zadoma sam išal napoprek po bijeloj cesti jerbo je tam skrenul neki auto ružniji od mog pa sam i ja a i zato kaj je onda neka koka na radiju rekla tipovima u garmišpartfiškirschenliquer..chenu da sad će ih ona razbudit s kridensima i reko mala svaki ti do i ona pusti njima daun on d korner a ja prisluškujem i mislim si kako zimus nisu kiše jako sjebale onaj dio di je zajebata nizbrdica kad se ide napoprek uz farmu pa kraj bloketare.

e, to je bio kraći neutralni pripovjedački uvod da ne kažem iznebuha da muški znate zakaj se isplati krenut gamizat i rušit oko kuće odma sad predproljetno e pa zato kaj onda možete bacat čikove po pločicami a žemsko kad to vidi onda šuti i zahvaljuje bogu kaj se mrcina ganula i dela nekaj i ne sere vam. i onda malo radite a puno bacate čikove po pločicami i totalno skontate da se jebamuvragmater zna ko je gazda i ko mrko gleda i baca čikove di oće i nema šta da mu neko zvoca da je svinjac jer će mam inače bit težih mačo sranja tipa da postaneš indisponiran za prčkat to kaj si krenul rušit oko kuću po i u istoj. i zato je eto bio uvod prvo da ne bude naglo katarza takvih razmjera. da. eto. ajd. stojte mi dobro.

za pokoru sam dobil držat nos zataknut u oprahasti samopomažući tekst. a u pubertetu ovladal optimalnom tehnikom kak si sam pomoć. Al sad ste najebali. Ima da skupim pregršt mudrosti. Yoda pičkindimčkin za me bidne ima da. Već učim kako razmišljati pozitivno, odbaciti negativno i izmjenično nakačit na transformator da se čovjek ne zbuni kaj je ono bilo negativno. I onda ću znat. I opće nebum više imal negativno. Jer bum to odbacil. Kad bum tak sav pozitivan prozval bum se protonom i tražil državnu potporu u Maleziji. Budućnost je svijetla. Ne elktrično svijetla jerbo je razvidno da elektricitet ukidamo i uvodimo konclogore za negativno. al svijetla. pozitivno metafizički svijetla.

ka onur i šeherezad. tjedan dana preskočiš i nastavlja se radnja aman taman. učiteljice on se gura, učiteljice ona mi je rekla da sam blento. teška srca priznam da je baš nekak... utješno. postoje konstante. rigil kent, veliki medvjed i malo zanovijetanje.

No međutim, ono što me daleko više muči je... mogu li muškarac i žena biti prijatelji? :/

-Ima još kave?
>Nema al mogu bacit nesicu jenu ak oćeš...
-Ajd daj.
>Kaj gledaš?
-Niš, evo, video neki... solidne fotke...
>Oho, 35mm?
-Ma da, al tip je u biti našal u parku u snijegu... evo ti, pogledaj od početka, ima stvarno okej fotki.

Ustao je. Voda je vrila u aparatu. Ne voli nesicu. Gledao je kroz prozor. Siva se pulska ulica doimala dremljivo i latentno zlovoljno. Kao da čeka priliku da se otrese na nekoga. Uvalio se na kauč i odsutno čohao psa koji mu je uvaljivao odgriženi potplat tenisice u krilo. Doimao se pomalo začuđen što nitko od ljudi ne koristi priliku da zagrize predivnu pjenastu gumu.

>Ha ha, ma daaj, ovo je fejk, tip je složil spiku da promovira svoje fotke.

Etiam tu, pomisli prisjećajući se komentara na video, ali ne odgovori ništa.

U Zagrebu mu je pred nekoliko dana prijateljica povjerila kako ju je naljutio ciničnim komentarom pod nekim linkom na Fb-u. Branio je tada svoj default - to je humor, to ne negira i ne umanjuje vrijednost sadržaja na čiji se račun šali.

Iznova je prišao prozoru, odmaknuvši blago zavjesu vanjskom stranom dlana i odloživši šalicu na prozorsku dasku. Ljuljačka na livadi uz parkiralište bila je slomljena. Tinejdžeri su obožavali razbijati klupe i ljuljačke u parkovima.

Dekonstrukcija. Analiza. Rušenje. Postoji... postoji moćna fascinacija ljudske vrste prema negiranju konstruktivnog djelovanja drugih. I ona je niska i jaka. Inherentno i praktički bez iznimke jača od kreativnosti misli i djela, barem na način na koji je komad željeznog otpada jači od najfinijeg brušenog kristala.

Je li to doista samo pravdanje vlastitog podbačaja? Tako jednostavno? Srušim tvojeg snjegovića i sada više nisi onaj koji je nešto napravio? Možete li se prisjetiti primjera humora koji nije crni humor? Možete li negirati vlastitu sklonost cinizmu? You stare at the void and the void stares back.

Prisjetio se svoje razočaranosti nakon prve posjete muzeju suvremene umjetnosti. Mnogo ciničnih šala ispaljenih na volej. Moderna umjetnost ne uključuje čipke od mramora niti oslikane stropove u koje je netko uložio toliko vremena i truda da je došlo do trajne deformacije njegovog tijela. Tongue in cheek. Krećimo se brže. Poprijeko.

Ljubav, pažnja i strpljenje? Prema partneru, prema ljudima, vlastitom radu? Mukotrpno. Ustrajno. Izumiruće riječi. C4 uz temelje, da se ne zadišemo penjući se uz stepenice.

I strujni automati za instant kavu, pomisli okrećući se prema sobi. prekrižio je ruke na prsima i otpio gutljaj kave. Instant kave. Kuhanje obične je zahtjevno. Kompleksno. Oduzima vrijeme.

Instant sve. Nemam emocije višeg reda nego pimpek prošaran žilama kojeg je fino žuljati o nešto. Gratifikacija, načelo minimalnog ulaganja. Pospješuje društvenu integraciju, svatko je sretan kad naiđe na brata pajceka. Ovi koji tu glumataju nekaj su iritantni. Oni buju meni da može više, da može bolje. Pih. Gle sad kad ih razbucam.

Što dakle sa svim tim ronzanjem? Je li forsirana gradnja bilo čega sveta krava? Što s gradnjom koja nije remek djelo? Što s malim ljubavnim pričama? Što s animiranim gifovima sa šljokicama? Što s neiskrenošću? Afektiranjem? Nije li... nije li dokaz promašaja ako nešto pada pod niskim udarcima?

Možda. S druge strane, hodanje s močugom i lupetanje je sasvim pouzdano... hodanje s močugom. A vrijeme je ograničeno. Možda nismo svi Blanka Vlašić, ali hej, skok preko metra je nešto, a izmicanje nosača je ništa. Tupavi geg. Suvremena umjetnost.

Za one koji žele znati više:

Link