Hm...Zar je to tako teško?

...
jos jedan prode dan...nekak mi se cini kak su ti dani sve kraci i kraci...budenje,posao,i eto dan vec dode kraju....pomalo me hvata strah od te brzine zivljenja....a vas?

hej
sad sam bila van...vani je tako hlaaadno...bas je lijep taj osjećaj zime...miris snijega u zraku-))) sto vi mislite?

danas....
sto bi voljela da mi se dogodi danas?
zeljela bih sresti tu konacno nekoga-))) al kaj cu kad ovi od 40 godina traze cure od 30,a ovi od 50 godina traze cure od 35....meni onda ostaju samo klinci do 30......koji se javljaju kolko hoces.....i kaj ja sad da radim-))) da prihvatim njihov poziv van ili da cekam nekog "svog para"?

zar je tako tesko ovdje upoznati,nekog realtivno normalnog muskarca,koji nije ugrozen,koji nije nepristojan,koji nema jeftine upadice,koji ne trazi samo sirovi sex?
zar stvarno zivimo  u vremenu zvanom use-nase-podase, zar stvarno nema vise normalnih neopterecenih muskaraca koji zele normalnu komunikaciju,pozanstvo,osobu?
zar se svi skrivamo iza tih hladnih upadica,skrivajuci pravo "ja" i  trazeci povrsne odnose i trenutna zadovoljstva...?
svasta....zapravo nista....