Jedina greška

Ne mogu više...jednostavno ne može više...zašto si morala otići...zašto baš sada...sve je bilo planirano...htjeli smo vječno ostati zajedeno...i sada si otišla...bez i jedne riječi...ZAŠTOO???

Ova pitanja stalno mi se vrte u glavi. Prošla je već pola godine kako je moja draga otišla.Imala je rak, i nisam primijetio, možetel vjerovati nisam ništa znao, ništa mi nije rekla. Ali trebao sam primijetiti, zašto nije nikome rekla, zašto je jednostavno otišla?? Stalno je govorila da joj nije ništa,samo je malo glava boli. Nije toliko strašno. Prestat će rekla je.

I sad sam sam, jer ona više nije tu. Godinu dana smo se borili protiv naše porodice za našu ljubav, i uspjeli smo prihvatili su nas. Čak smo ponovo zajedno razgovarali. Zar je sve to uzaludno bilo, zašto smo se borili...kada te sada nema...

Kako ću bez tebe dalje živjeti. Doktori su rekli da je iznenada došlo i da nisi dugo patila...Zašto mi nisi rekla zašto?

VOLIM TE ZLATO MOJE...

Život je poput putovanja vozom....
Ljudi ulaze i silaze.
Prilikom zaustavljanja voza dešavaju se prijatna iznenađenja.
Čovek proživljava srećne trenutke ali ima i nezgoda...
Nesreća i žalosti.
Kad se rodimo zakoračimo u voz.
Susrećemo se s ljudima za koje mislimo da će nas pratiti tokom celog našeg putovanja.
Npr. naši roditelji.
Nažalost, istina je sasvim drugačija.
Kad tad, oni će sići s voza i ostaviti nas bez svoje ljubavi, naklonosti, nežnosti, prijateljstva i društva.
Međutim, u voz ce ući druge osobe koje će nam biti jako važne.....
To su naša braća i sestre, naši prijatelji i ljudi koje ćemo sresti i zavoleti u svom životu.
Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku šetnju.
Drugi pak u svojoj vožnji kroz život nalaze samo žalost i tugu.
Ali, u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoći.
Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu čežnju.....
Mnogi nas sunovraćuju u duboku nevolju.....
Mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
Čudi nas što su mnogi putnici koji su nam najdraži negde u nekom drugom vagonu.
Ostavljaju nas same u tom delu našeg putovanja.
Naravno , to nas ne sprečava da na sebe preuzmemo teškoće putovanja i samoće i da ih potražimo i da pokušamo da se smestimo u njihov vagon.
Dešava se i to da ne možemo da se smestimo blizu njih jer je mesto već neko drugi zauzeo .
I takav je život.....
Prepun izazova, snova, maštanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci neće vratiti.
Pokušajmo od svog putovanja kroz život da učinimo najbolje što možemo.
Pokušajmo da se svima iz voza budemo u miru.
Pokušajmo u svakom od njih da vidimo najbolje što je u njima.
Setimo se toga da na svakom delu životnog koloseka, neko od saputnika može "skliznuti" i da su mu potrebne naše simpatije i razumevanje.
I nama se može desiti da "skliznemo" s koloseka.
I nadamo se da će se naći neko ko će da nas razume.
Najveća misterija putovanja je ta što ne znamo kad ćemo tačno izaći iz voza isto kao što ne znamo ni kada će da siđu naši saputnici.....
Čak ni oni koji sede pored nas.
Biću veoma tužna kad budem morala da siđem iz voza.
Verujem da će veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretao za vreme putovanja i koji su mi postali dragi.
Međutim, gajim nadu da će doći glavni kolosek....
Tada ću videti kako svi oni pristižu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To će me silno obradovati.
Biću srećan i zbog činjenice da sam im pomogao da povećaju svoj putni prtljag položivši u njemu prave sadržaje.
Pokušajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sedište koje će u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi čežnju na lepe i prijatne uspomene...

Evo jedna prica koja ce vam se sigurno dopasti, tj. ako vam je stalo do smijeha na pravom ste mjestu.

Ovo ispod je text djevojke koja je pisala pismo xxx osobi... pa da pocnemo.

Nadam se da ces moci procitat. Ja drugacije neznam da pisem i izvini na svrakopisu. Inace lijepo pisem samo sad neznam sta mi je xS. Hajd to je i ne bitno nego ti ovo citaj kad budes potpuno sam i NAVECER. Pisem ti ovo pismo sto sam ti obecala napisati. Evo cad cu da pocnem x)...spjeman?

Zamisli...

Dolazim ja kod tebe, a ti se tek okupao. Otkljucavas mi vrata, ovako imas samo peskir svezan oko sebe. Ja ti nicam mogla odoljeti. Zgrabim te za ruku i odemo kod tebe u sobu. Krenem te ljubit po vratu prema usnama i mazim te a ti mene polako skidas. Kad si sve skinuo povalis me na krevet i krenes da me diras od vrata pa sve nize i nize. Dodjes do stomaka i pogledas me a ja ti se samo sjatko nasmijem i ti me krenes ljubit dole a ja te sve diram za kosu i uvijam ce. Nakon toga legnes na mene a ja ti sapnem (xxxosoba) uzmi me tvoja cam. Ti udjes u mene i krenemo vodit ljubav sve brze i jace. Nakon toga me okrenes na sebe i ja te krenem ljubit dolje. Zatim me dignes na sebe i tako opet vodimo ljubav bez milosti. Odemo onda pod tus i krenemo se ljubit i dirat. Ti mene prislonis uza zid, dignes mi noge oko struka i tako opet vodimo ljubav. Hajd istusiramo se i odemo da spavamo a ja te jos zelim i ti opet udjes u mene i tako zaspemo, ti u meni.

Nadam se da sam ispunila svoje obecanje. Ja cam ce cad majo napajija i zejim te nenojmajno. Fajic mi mnogo i cada bi tako vojeja da ci camnom u mom kjevetu da cvacta jadimo. Ljubim te gdje oches. I zejim te nenojmajno. Tvoja cam i camo tvoja. Radi mi sta oches.

...jedina greška....

Kada je Bog stvarao ženu, došao je do šestog dana, radeći prekvremeno.
Jedan Anđeo je došao i upitao ga:
“Zašto trošiš tako puno vremena na nju?”
Bog odgovara:
“A jesi li ti vidio sve spefikacije, koje sam napravio da je formiram?"
Evo, vidi:
“Ona mora znati prati, ali ne smije biti od plastike, imati više od 200 pokretnih zglobova,a svi moraju imati mogućnost za zamjenu, i usput svaka dijeta mora funkcionirati, i još mora imati krilo za najmanje četvero djece… u isto vrijeme treba znati dati poljubac, izliječiti od jednog povrijeđenog koljena do slomjenog srca, i sve to mora raditi samo sa dvije ruke.”
Anđeo se začudio svim tim zahtjevima:
“Sa samo dvije ruke?….Nemoguće!“
I ovo je samo standardni model ?!
Pa će Bogu:
“To je puno posla za jedan dan…pričekaj sutra, pa je dovrši“.
"Ne želim to!", protestirao je Bog. "Tako sam blizu da dovršim ovo biće, meni toliko drago.
Kad se razboli,sama će se izboriti za svoje ozdravljenje, i moći će raditi 18 sati dnevno."
Anđeo se približio i dotaknuo ženu.
“Bože, kako si je napravio taku meku?”
“Je, mekana je”, kaže Bog, "ali napravio sam je da ima i veliku snagu. Nećeš vjerovati što sve može učiniti i izdržati.”
“A može li misliti?" pita Anđeo.
Bog odgovara:
“Ne samo da može misliti, ona može i surađivati i dogovarati se."
Anđeo je ugledao nešto što mu je privuklo pažnju..., pa dotakne ženino lice..
“Bože, izgleda da ovaj model ipak ima jedan propust. Rekao sam ti da previše stvari stavljaš na nju..."
“Nije to nikakav propust…to je jedna suza”, ispravi ga Bog.
“A zašto to, čemu služi?" upita Anđeo.
I Bog kaže:
“Suza je njezin način da se izrazi, njena tuga, njena ljubav, njena samoća, njen bol i njen ponos.”
Ovo je ostavilo jak utisak na Anđela:
“Ti si genijalac, Bože. Na sve si mislio! Žena je sjajno biće!!”
To je istina!
Žena ima snagu, zato joj se čovjek divi. Ona podnosi teškoću, nosi tugu, ali zna za sreću, ljubav i svoje mišljenje.
Ona se smije, kad želi vrisnuti.
Žena pjeva, kada želi plakati. Plače kad je sretna i smješka se kad je nervozna.
Bori se za ono u što vjeruje.
Ona je protiv nepravde.
Ne priznaje “ne” za odgovor, ako ima drugi i bolji način za rješenje. Sve od sebe daje za svoju obitelj. Ona prati prijateljicu liječniku, zato što se ova boji.
I žena voli bez granica...
Ona plače od sreće kad joj djeca nešto novo u životu dožive, raduje se dobroti svojih prijatelja.
Sretna je kad čuje za neko rođenje ili vjenčanje.
Njeno srce se lomi kada čuje za smrt neke drage osobe.
Tuguje za izgubljenim voljenim osobama, ali je jaka i kad nema više ništa za što bi se borila.
Žena zna da jedan poljubac i jedan zagrljaj može izliječiti slomljeno srce.
"ALI....", Bog će zabrinuto:
zena ima i jednu gresku:

ONA ZABORAVLJA KOLIKO VRIJEDI!