vještičje kronike

pa bok mačko, drago mi je da sam te srel, kak si? pa kaj delaš tu?
servus, servus i kiss die hand milostiva
isuskrist superstar, pa nis te videl sto godina, ma ti si prava, i znaš da mi baš dobro zgledaš
baš si mi feš, je pa uvek si ti meni bila onak, feš puca, i malo posebna, ne
slobodno se sednem?
ak nemaš niš protiv? gle, selbstverstendlich, ne bi te štel inkomodirati, a i kaj, zakaj da dama sedi sama
ma nebum te davil, niš ne brini , viš da sam dobar, ko kruh
ja sam ti uvek penso positivo
i reklo bi se skoro zdrav, al skroz prav, ma pa znaš ti mene, živ žav
ne brini se niš, nebum te blamiral, smanjil sam cugu,
posle ionak zginem,
jednoj mojoj mački sam rekal da bum joj došal na ručak
tak da ti prejdem, nemaš beda, ak bu ti došel gelipter
a kaj, nekoga posebnoga si čekaš ? imaš nekog Tarzana?
pa meni smiješ reći, bilo bi mi drago Diklić , zbog tebe, ne?
ja ti želim puno sreće i da ti sve bude cveće, kita hhhh
ionak ne bum nikom niš rekal, pa znaš da ja nisam tračljivec ni zlobec

daj, stara, nemaš pojma kak mi je drago kaj sam te srel
da si malo pospikamo, a imaš cigaretu? kratki sam, posle moram do trafike
daj da ti platim, to kaj već piješ, kaj ? sam kavicu si imala? sad bu konobar
ma znam ti ga ja, dobar dečec, samo ti to meni pusti, daj srkni tu kavu, pa da si naručimo
još po jednu i svakom po pelin, a? kak se šika, a može meni pelin i pivu?,
pa prošla je misa, zvonilo je i sad smijemo u greh,
il kak bi po domaći rekli,
homo sum humani a me nihil alienum puto
i? kaj veliš? ljuta trava za na ljutu ranu il bumo neku žesticu? razblažili sa pivom?
ma znam znam, nemaš ti gorkih rana, i niš vutre? kaj, prestala si? sa way of living?
ma zeka peka, znaš mene, to ja samo onak, pjesnička sloboda

nego reči ti meni, kak si mi ti, kak bivši, deca, velki su već, kaj ne? svoji ljudi
super si ti to obavila, klanjam se
joj ti, nemaš pojma kakva ja okapanja imam s onom svojom, stalno vrišti alimentacija, alimentacija...
je znam, ona bu meni tumačila kak je život skupi i kolke su joj režije, a starog zmaja si je uzela doma,
nemaju za dom, al iznajmljuju od stare stan, pa im svejedno tobož nije dost
joj tlaka je to, razmem ju, znam kak je meni bilo sa mojom grosom
al moja je stara, pokoj joj duši, makar bila pokretna, pa nam je i skuhala, a da znaš kakvu je šarlotu znala napraviti
ma ni jedna poslije nje, ni- ti- je -dna, velim ti,
ova moja exica je furt režala na moju staru, i stalno sam imal jezikovu juhu na tu temu
da kaj joj nos trljam sa tom šarlotom, jer je njoj, mojoj exici, ne, sva uvek spopucala, to je bil smeh
al to ti danas sve instant, ili naruče ili mikrovalka rulz
i bog te veseli,
ja svakoj svojoj velim, napraviš li šarlotu kao moja gospođa mama, ženim te, i moja si i božja
al ni takve više, sva sreća hhhh
a da znaš da pučka, kod branimirca, opće ne kuha loše, je, odem si ponekad, imam iskaznicu
nabavil sam si ju, prek frenda, njemu sada ne treba, al odem tam sa zdjelicama i otfuram si to doma..
je pa nis baš takvi klošar da bum jel tam
a i taj moj fakin, jedva je završil srednju, evo sada, a opal je bil treći razred, njemu je sve pak glupo
i sada fantazira da bi na umjetničku, ili režiju, pa ko bu to plaćal, mene čekaju? a kak? odkud?
pa na socijali sam
i lepo sam mu rekal, Tomek, zemi si zanat, pa buš si bil svoj š(t)ef ili buš otišal van
a i fali majstora, i je, tu buš dopodne prašnjavi i zmazani, al popodne buš si stavil skupu čuku
zgeliral zurku i sel se u bemburu i calvin klein problem
s ovim si more rit obrisati, ko ja sa svojom indologijom, doduše na vreme sam ja odustal

ma 'bem ti državu i kradljivce, mi smo ti sada prvobitna akumulacija kapitala..
a i pogle ti te Matane, pokupovali si diplome
a i na iskri ti nisam već bil, hjoj nemrem se ni setiti, al već neko vreme,
čuj to tam, kaj to tam je?
to si ti nemreš zamisliti,
a kaj? ti si gore, opet? jel' i dalje pišeš bloga, a kome, daj mi reci, pa soliš more
pa znaš zakaj su muški gore, ne,? pol njih promuca - Verde que te quiero verde..
i mačke popadaju, nemreš belivit
meni ti se to niš više ne da
a kaj, ovaj tvoj Judi, to je kava sa iskre? pa meni možeš reći, i kaj? kasni? muster neki, a?
pa kaj mu je?
hjoj, da zna kakvom komadu kasni, ne krasna si, kad ti velim, bez hofiranja, krasna si
ne, velim ti, ja više nemam živaca za ove sa iskre, one bu meni, da ja nemam šlifa, ja?meni ?
starom kinfi? da im recitiram božanstvenu na talijanskom, a one meni MateMišo spika
meni? starom rokeru, papa was a rolling stone, tak ti je to kod mene, oduvek,

al ti si mi baš brown sugar, i lepu si farbu dobila, kaj moreno bilo!? par dana? i onda buš opet? fajn fajn
ja nis bil već par godina, ebga financije
al vidim, lepo si ti znaš porihtati, ma ženska si i pol, nemreš propasti i da oćeš
a ove dopisne, kaj sam imal sa iskrice
šprehica, lirika, pa nisu znale gdje je bundek dok nisu išle gledati flora art, a znaš mene starog mustera
ja sam isto za biljke, al herbalife,hhhh a kaj imaš kaj za šitpu? onak u šamanske svrhe, ne?
one ti ni same ne znaju kaj bi, al nekoga bi, s računom, pa večerica, pa izlet, 'bo te ćuk,
ne tebe, pardon, znaš da nisam prema tebi takvi, znam se ja ponašati prema onima kaj su
i prema meni fini, a ti si fina ženska
ma joj da,
one bi se izvodile, vozikale, te more, te planine , jer tamo nema zime, i onda bi me još i na grunt odvukle,
prirodaidruštvo, ne? mene, gradskog kauboja, kajgot
a nemam za regu i pizdeki, zblokirali su mi karticu,
znam, znam, u ponedjeljak me čeka gnjavaža na Fini
zato sam se i obećal ovoj svojoj, udovica je, nisu imali dece, garsonjerica ko cuker kommt zu letzt
da bum došal na ručak, a i rekla mi je posuditi neku lovicu
a je, već sam par let ž njom, kom-il-fo
moral bum je opet žicati, kaj mi je malo bed, da si popeglam minus i da imam za regu
je pa šmiram ju, kaj sad? nekoga si moram imati, al ni to niš ozbiljno, samo joj neću
baš sve reći,
ona ti je meni nužno zlo, a kaj ja tu mogu, znam da nije gospodski,
al rekal sam joj lepo
..tretiraj me ko psa.. nahrani me i pusti me van,
a ona se smijala, znaš kak se je smijala, sve se je zagrcnula od smeha,
i rekal sam joj, znaš mene, ipak ja držim do svoje reči
pa znaš me, i sve bum joj vratil, i eure i kune, ma celi kuničnjak joj vratim, sam kad stanem na noge,
i ona ti meni vjeruje, a ja se njoj svako malo prišmajhlam, pa usput negde kradnem ružicu i
onda joj tak veseli uletim u nedjelju i ona ti je tak hepi da je to smeh, a onda i meni bude žal,
kaj sam Đuka(čaić), al kaj sad?
ma dobra mi je, bitno da je mene ona uzela pod svoje, pa se imam uz koga stisnuti
i odemo nekam na plesnjak il na Sleme, i tak, easy living
nis ti ja za ljubomorne drame i za televisa presenta
i onak
da li veruješ meni ili misliš svojom glavom
ja mogu da te zabavim, ja mogu da te sludim
ja mogu da te uspavam, ja mogu da te budim

al čuj, moram iti, evo tri eurinja imam, da pripomognem, za račun, drugi puta ja platim sve
al sve, ma znaš mene, ja sam ti ko Džajić
baš mi je drago kaj sam te srel, cross my heart, ma ti si moja frendica, znam da mi ne buš zamerila,
daj da te cmoknem i kušnem, ti si prava ženska, ono kaj se veli frend
a pustiš mi još dve, tri pljuge? ma prava si, i daj se pripazi, a?
znaš da su ženske na iskri luzerice, i naifke, hlebinke, al ti nemoj biti,
a frajeri su ti danas, ono.. ma kaj da ti ja velim, a da ti to već ne znaš i sama
i daj me tu i tam zvrcni
bit će mi drago Mlinarec
gibam, gibam
kissie kissie

*reciklirano

da li znamo što to znači ili je i to za malomišćansku sprdačinu, jer malomišćanski kompleksi i mentalitet ?
pa evo, za one koji žele znati više;.
bukvalan prijevod sa francuskog značio bi - plemstvo obavezuje
i to se najčešće odnosi na Koncept, prema kojem “plemstvo” ili tzv viša, obrazovana klasa
uz povlastice, sa sobom povlači i daleko više obaveza i odgovornosti u odnosu na ostale ljude...
(molit ću obratiti pažnju na dio o.... obavezama i odgovornostima...)
pa se to... “odnosi i na daleko Strože standarde lijepog ponašanja, ophođenja prema ljudima
i suzdržavanje od aktivnosti koje se smatraju “nedostojnima”...”

ja bi opet naglasila pojmove - suzdržavanje i nedostojno

i sad naravno da tu ima i još masu onoga kaj stvarno ide u praksu “gentlemantskog i damskog” ponašanja,
pa bi ja uprošćeno i po naški rekla najobičnijeg – bontona
a može i pojam kinderštube.. kaj ne?

ili je to odjednom sasvim zaboravljena disciplina?

pa i odjednom, iako nije odjednom već je kontinuirana puzajuća drskost, i najobičniji prostakluk
da i moj način, postane i meta općeg izrugivanja,
ono...
kaj si progutala metlu?
daj se opusti, koji si ti tu sad moralni faktor, baba, tetka itd itd

al valjda i ja mogu reći kaj mi se ne sviđa, jel mi dozvoljeno?

Ne sviđa mi se kada je - naslov, komentar ili bilo kaj izrečen - kafanskim izrazom,
jer kao onda tog nekoga, hrabroga? makar svi drugi razumiju,?
i kaj se sad tu ima cifrati....
jer
kaj smo tobož pred komisijom za moral/nemoral, ćudoredno ponašanje
pa ovo je blog a i taj/ta me iritira, čim se logira

i ste primijetili ? opće nema veze kaj nečiji zapis veli, ionak sve kaj veli je nekome crvena krpa

i onda se tobož taj neko, više nemre suzdržati, ako ikada i je,

i valjda čim neko opomene – ejj kultura i pdaj, ophođenje ‘alo

nekima poraste tlak

i slijedi ona spika...šta sad ti tu meni, moj izričaj je takav, sirov, ali iskren, kak ne kužite,
vi sa šćapom u guzici
a i kome se to ne sviđa, neka me zaobiđe
ali ja ću drobiti kak mi se trenutno sprdne,
a vi, kaj bi cenzurirali, demokracija je, i ko vas uostalom *ebe, moj plaćeni prostor..etc etc

i tak, i ajmo to nečije vrlo nekulturno, prosto, obući u temperament i “ponio me trenutak” moment
a ak se i na vreme sve izbriše, pravili bumo se da to nije ni rečeno, jer bil je - afekt
mda,
i viđ’te, zato mi neki - elita, jelte :)))
(ionak vam svaki puta taj izraz zapara uho ili dobijete nekontrolirano titranje očnog živca,
a after i verbalnu dijareju)

dakle mi – elita !! :))
vječito ili zakaj malo malo pa jamramo, za tim nekadašnjim vremenima bloga, sa popriličnom sjetom,
jer bilo kakva Tadašnja rasprava/debata/polemika odvijala se na određenom nivou, vjerovali ili ne
kak god da vama to čudno zvučalo i nevjerojatno vam bilo,

ali evo, i opet ja, na repeat.. - baš se jako pokvarilo
i da,
čak i zamjeranje, oponiranje, bilo je usmjereno prema Temi, ne nickovima, nikada prema osobi
dakle, ako sam ja tu Donna, onda nisam... ona pička...zlobaba ..babetina, ..već sam Donna
i bilo bi ok da se ne kelji tu sad meni neka etiketa, bez obzira kaj si ko intimno misli o meni ili me tobož zna,
ili mi se u usta stavljaju izrazi koje ja Nikada nisam rekla, ni napisala
ako smo već kod fair ponašanja i debatiranja,

već bi stvarno cijenila , jer polemika,
da mi se redom pobroji greška, c/p nelogičnost, prevrtljivost, nedosljednosti ..usw, usw
a ne da mi se “Amputira” štošta,
a i jer smo valjda odrasli, a i valjda smo savladali više od 100 riječi u vokabularu, a da iste ne uključuju psovanje, i najniži nivo prostog/opisnog prvoloptaškog etiketiranja

jer da, dozvoljavam da u svakome od nas/vas, vrlo vjerojatno postoji neki šaban koji čuči,
ali bogami kod nekoga se i digao na noge, i onda mlati li ga mlati jezičinom, već po trenutnoj inspiraciji, i prosipa se žuč
ali zapravo psuje i/ili prostači
jer valjda... nedostatak trankvilizatora, niski tlak, vlažnost zraka, jer kiša će i jugo je...

i da, ovdje se zaista dogodilo ono... došli divlji, otjerali pitome
i već neko vrijeme i opet imamo takvu pojavu, jer next generation
i svaka iduća je gora i sirovija

i ne, nisu se svi stari blogeri “uparili”, jer iskrica.com...
niti su si svi kaj su stvarno pisali “posložili” živote, pa čemu i dalje iskrica
a da se ne bi i dalje htjeli, voljeli, nekako, kroz nešto (zapis, pjesmu, priču, sliku, izmišljanje, zamišljanje) izraziti i zapravo (na)vratiti....

ali s ovdje prisutnim prostaklukom, ne biranjem riječi, izraza, (unatoč gađanjem diplomama)
ne mogu se/ne žele se više nositi, kao ni sa općim rasapom, nekulturom,
i kaj fkt ne kužite, zakužio se ovaj prostor/site
i to se onda širi kao požar, pa neki podlegnu, a neki se jednostavno maknu ili utihnu
jer kako se sporiti sa prostom (proširenom) većinom...

i da, možda dobijete urtikariju na riječ - elita, na pojmove - “nekada i iskra”
ali znamo, što znamo i vidimo i čitamo
i napokon propinjite se kolko oćete, jer “šta ja sad tu vama, a najobičnija tetka/baba”...

i imate masu dvostrukih kriterija, jer tobožnja tolerancija
zar i svih mogućih devijacija,? jer okolnosti, sudbina, bla bla..
kod nekoga i totalna netolerancija, a sasvim benignoga ili “krivo” napisanoga
dovelo nas je tu gdje jesmo
i ovo je samo mali primjer i mikro svemir općeg stanja i društva i države
i ja to najčešće imam potrebu zapisati
da, upravo i za vrijeme vjerskog blagdana ili praznika, kao i za vrijeme i/ili neposredno prije/poslije
nekog sportskog događanja i/ili neke druge aktualne dnevne teme ili baš zato...

i pričam s visine? koristim “čudne” izraze, smatram se posebnom?
da, a i vrlo vjerojatno tako djeluje
i postavljam se kao neko “nad” i hoch?...da, i vrlo vjerojatno tako i djeluje
i kaj stvarno To nekoga vrijeđa?!

koje bizarno izokretanje normalnoga, ne mislite li?
jer kao nepodnošljivo je, to moje
a zamisli ne etiketiram, ne psujem, osim ajd u formi ...*ebemti i takve izvedenice
i priznam, to (posvanje) rabim tek u zadnje vrijeme, jer sam se kao eto i ja “oslobodila”
i omg pa @Kre zna, jer sam mu i sama priznala, da nemrem i nemrem mu napisati njegov vlastiti nick, jer mi je neugodno čoveku kojeg ne vidjela reći - @krelec

eto, tolko sam zlobaba, mea culpa

well
ovo vam je priča o divljima i pitomima, na iskrici

a ak si baš nemrete pomoći, a ne bih da odgovaram još i za nečije “duševne boli”
onda stvarno neka me se preskoči, kao i sva moja iduća hoch/elitistička lamentiranja...

uzmite neku rajnglu srednje veličine, strgajte špagete, ne samo po pola, nego još po pola
zalijte sa hladnom vodom, da jedva prekrije, jer želite da je brzo gotovo, ne
stavite kuhati i zaboravite na njih dobrih 15 minuta

za to vrijeme zgnjeckajte vilicom paradajz dva, malo ih prodinstajte na ulju
kojem ste dodali i vrlo malu žličicu češnjaka u prahu
slobodno za poboljšanje okusa dodajte i malo šećera
soli himalajske po ukusu
kožice od paradajza neka slobodno ostanu
ako se čini da je sosa premalo, dodajte kečap, onaj srednje jačine
pustite da baci ključ dva, i kad ugasite, dodajte malo bosiljka, može i suhog origana
ako nema bosiljka

nakon toga provjerite špagete, vjerojatno su zgužvane u gvalju, ali lakše ih je takve ocijediti
ako vam se baš da, probajte ih rastaviti vilicom iako ne pretjerujte, jer su prekuhane i lagano gnjecave

pomiješajte te špagete sa napravljenim sosom i pustite koju minutu da se sastojci sljube
za poboljšani okus ko voli, na kraju se doda ulje od maslinove komine

servirajte

uz jelo se toči pivo

eto, ja ne znam, ak nam ovo ne pomogne večeras...
morati će stvarno gospa urgirati

dobro je da smo ostali na pravoj strani povijesti
a ta borba, jest civilizacijska tekovina
i
SLAVA IM

tak se veli, kaj ne?

ili neće
svejedno, ajmo onda ustanoviti svoja pravila, čisto da se ne nagazi na “minsko polje”
evo kod mene pod zapis, valjda sam si ja silom prilika adminica...
- može doći svatko, vrata su otvorena, uvijek, svima
ofcrs, sve dok se ne počne prekomjerno (zgodne li riječi) prostačiti, vrijeđati,
i mene, kao i moje goste komentatore, al onda ide i opomena “pred isključenje” ...
također, kod mene na blogu, može se debatirati, dapače dobrodošlo je, polemizirati
o bilo čemu, i takvo što, ne znači da smo u svađi, samo da se slažemo (ili ne) oko neke teme,
pa se poslije toga uvijek može ustvrditi da “složit ćemo se, da se ne slažemo”
može se i dobrodošlo je i politizirati, a usput se može i docirati, može se i patronizirati,
može se i “mansplainati”
i svakako se može iznositi svoje mišljenje, bilo o zapisu, a i ono bez veze s vezom,
jer tek onako- laprdamo, može se izraziti i (ne)slaganje, protivljenje, gađenje, zgražanje itd itd
al bilo bi lijepo i korisno i poučno da se objasni zakaj, takav i/ili onakav dojam...
i općenito može se reći kaj se osjeća/misli da treba reći, bez obzira da’l je vezano za temu
ili nije, i nije problem zašutjeti, jer..
ili bez objašnjenja
isto tako nije problem reći - pretjerala si, nije problem napisati “ovo mi nikako nije sjelo”
ili štagod, po već osobnom osjećaju za “feeling”
a nije problem, ako i kada se dogodi gaf, ispad, nejasnoća, opća zbunjoza, nesuvislost,
ni postaviti dodatno pitanje u smislu - kako to misliš?
komunikacija ovdje je pisana, (no sht sherlock) i nedostaje štošta toga, a da bi se svaki puta ispravno očitala, razumjela
i često zavisi i od trenutnog stanja/raspoloženja i onoga ko piše i onoga ko čita,
a onda i kako pročitano razumijeva...
al bla, bla,... sve se to manje više zna, ili ne, ili je kako kome koji dan paše
al toliko o mom vidu demokratičnosti, na ovakvom sajtu...
jer je ipak drugačiji od svih ostalih, zato sam/smo se valjda i zahaklali...

i žao mi je što smo se odjednom (?) našle “izgubljene u prijevodu”
problem je možda, što ja ne osjećam ozbiljno kajanje, jer moje namjere, opisi, prijedlozi, sugestije
su stvarno i zaista bile čiste, iskrene i bez natruhe zlobe, podbadanja
okej možda “olako” izrečene/napisane, jer medij je takav kakav je, a ja valjda nesuvisla
i možda sam bzvze pretpostavljala za jučer, da postoji to neko kakti opće “kuženje”
ali dojma sam (bila) da je opće raspoloženje bilo upravo takvo, svojevrsna lakoća komunikacije
i isto takvo shvaćanje, bez potrebe čitanja između redova, bez ikakvog podtexta
i vjerovala ti meni ili ne, moje jučer napisano tebi, bilo je s moje strane, bez ikakve natruhe
zluradosti, jala, podsmjeha ili ljubomore
dakle, oprosti mi moju nesmotrenost, nespretnost

- svejedno začuđujuće mi je zašto se after, podlegne nečijoj projekciji, provokaciji, i potrebi dolijevanja ne ulja,
već benzina na vatricu, koja je po mom mišljenju, sinoć sasvim lijepo, lagano, čak i ugodno na momente, gorjela...
al to je moje mišljenje, al’ ah- ja
i moguće je zbilja sve krivo, pa evo opet..- ispričavam se...

i tak, opet imamo kaj imamo

jer rekal bi OskarWilde, - čovjek je uvijek u iskušenju, da definira ljude, kao racionalne životinje
koje uvijek gube živce, kada su pozvane da djeluju u skladu sa diktatom razuma

i ovo je bil ludi vikend, pomaknut, očekivan, al svejedno čudan
i zapravo, vrlo težak dan za Ferrari i to bi znal Tomo, naš zbunjeni, jer on to prati
jer prvo Leclerc a onda i Sainz bili su reklo bi se blago "očajni", na utrci
a onda, kao da to nije dovoljno, još se i Bartulica u njemu, ferrariju provozao..
i sad se neki čude opet ko picek glisti

da kak , pa ko,ko, dak
al kaj se to vas sve uostalom tiče, vi ste ostali doma , je'lda da jeste..
jer to se niš vas ne dotikavlje, jer to je tam daleko negde, i kaj bute vi sada tu nekaj vodu mutili
kad je sve unaprijed dogovoreno, jasno
jer klinac palac...osovine sile, i masoni, i big brother i orwelova farma i bilderberg
pa nam eto malo pljuskanja i pljuvanja, direkt u lice, ali ah to se lako spere
il se opće nije ni skužilo, jer ja sam tobož slobodno misleći i ne gledam tv, ne prati politiku, jer kaj će mi to...
ne želim biti ovcaaa

ili pak nedostaje pravo pitanje i odgovor na ono.."di je mene tute"

ja samo znam da su u "moje vrijeme", al ko sam ja, i kaj ja znam, i kaj sad ja tu stalno drobim o tom nekom prošlom vremenu
i navadama .
uglavnom , studoši su iz travnika dolazili k nama na školovanje, univerzitete, sveučilišta, sad je pak naopak
al se bu u redu, kaj ne da bude
jer - croatia first

nekak si mislim, u ovaj kasni sat
jer iskrica jel

dakle, zakaj si ti muškarci misle da žene ovdje, nemaju nekoga za sex
kaj je to problem,
od kada
i tobož, u tom je čitav problem
svašta,
dakle, ak smo ustanovili da sex kao takav nije problem
kaj mi imaš još za ponuditi osim već otrcane ponude svojih performansi
i
zašto baš ti
ima li tu neke zajedničke teme, umnog prepoznavanja, kulturoloških podudarnosti
i zapravo ima li još žudnje za životom, onim koji lijepo teče
koji ne dozvoljava opće tupilo,
i manje više dane pretvara u ugodan niz susreta i dogovora o idućem, vrlo skorom
potrebe da se ide još nešto i vidjeti, da se sazna, da se propituje, nauči
istom predanošću
kao i kad se lješkari, na trosjedu cijelo popodne i večer, gledajući tv, slušajući muziku,
spomenuti tu i tamo koju zanimljivost, pročitanu u novinama, na netu, u knjizi
istom lakoćom kao i ispričati koju anegdotu sa zadnjeg duženja sa svojim društvom...
dakle

a u hrvatskoj ? je isto vakum ili nema ko da čuje?

jer Bane daje intervju, na tv, jes da je privatna tv, ali je tv
hoće li iduća vijest biti da ubojica tuži obitelj umrlog za duševne boli, gubitak ministarskog mjesta, plaće, privilegiranih stanova, vila i naknadu štete za skršenog LR hunting discovery

jer- hod za život - sada ima sasvim jasna transparentna načela, zabranimo abortus, a ako je trudnoća rezultat silovanja ili/i incesta, ili je životno ugrožen plod, majka, to je onda božji naum i on ima valjda taj neki svoj cunning plan
dakle, veća prava ima embrio faza, nego živa žena, sjajno

novo ministarstvo demografije, ministar je vjeroučitelj, teologija,
dakle i dalje su nam smiješni klečavci? I neka ih se pusti na miru? jer eto oni samo mole, i tako iskazuju vjeru, u demokraciji smo

je'l napokon jasno da je to agenda, od početka početaka jasno je da je iza novac, koji dobijaju te grupe molitelja na trgovima,
a financiran je od opus dei, i od poljskih svećenika, i raznih belosveckih desničara, crkvenjaka katolika ,
a kardinali kaptola šute

i kuhaju nas ko žabe, a ni gilead se više ne čini da je skroz distopija..

u glavi bartulice, istanbulska je problem i tzv. rodna ideologija, a ne postoji tak šta i nikada nije postojala,
osim što su je oni, katolibani tako nazvali, i sada je tak kriivi izraz općeprihvaćen,
a radi se samo i o - rodnoj ravnopravnosti

pa ono potpišite peticiju, da se vrisak na zemlji dalje čuje, jer na zemlji se čuje

@myvoicemychoiceorg

cilj je da se sakupi milja potpisa, zahtijevajući da EU učini ono što je u njezinoj moći
kako bi osigurala siguran, dostupan i besplatan pobačaj ženama iz svake države članice...

hvala

kako misliš...mamica "su" štrukle pekli?

ili krleža sam..."Gospon doktor su zaklali barunicu"

kaj ne, da da...:))))

ili ono kalsično..i mudar savjet
kad se ideš napiti, onda se lepo obuci, jer ak si u svakodnevnoj obleki,,,onda si pijana sviinja,
a kad si lepo oblečen..onda je primjedba..- gospon su si bili indisponirani, pa su si malo popili...:)))

osim onih uobičajenih, krivih :))) jer nije bilo gugleta, a i danas nam se ne da provjeravati

sve ptičice izgore - (sve ptičice iz gore, spustile se na more)

mesečina bato (message in the bottle.- sting)

bacila je svemir zeku (bacila je sve Niz rijeku- indexi)

itd itd
ajmo se zafrkavati? kaj smo/ste- krivo čuli i onda skroz krivo pjevali :)

8. svibnja dan oslobođenja

Postoji japanska riječ, "komorebi". Doslovno prevedeno znači "sunčeva svjetlost koja curi kroz drveće", ali ima tu više od toga. Govori o dubokoj povezanosti s prirodom, i nužnosti pauze, odvojiti vrijeme za upijanje i cijeniti savršenstvo sitnih, naizgled beznačajnih detalja.

a ja ću ući u tu šumu, i upiti što više sunčeve svjetlosti što se zeleno cijedi kroz drveće
i pokušati se otresti svih onih misli koje me vode k tebi, sjećanja na neki dan, kada si me zazvao, opet,
stvorio se pored mene, opet sijed, opet sa bijelim panama šeširom, i sivom lanenom košuljom, opet sa naočalama gdje ti ne vidim oči i osmijehom koji osvaja, opet
i pokušati zanijekati osjećaj koji mi se javio kad sam te ugledala, opet, i neću ga ni imenovatii, jer će me imenovanje opet izdati
i opet vratiti u stanje naknadnog samoprijekora što nisam pitala,
a zašto me zoveš
i upijat ću nužnost pauze, i nadati se i objašnjavati je sebi da mi je potrebna
dok se stapam, sa sunčevom svjetlosti koja curi kroz drveće, i savršeno nesavršenim, lupajućim srcem
koje prijeti da će mi izaći kroz grlo
i ugušiti me zbog naizgled beznačajnog detalja, ponovnog susreta sa tobom...

Tjeraju nas da se osjećamo prljavo, jer onda nam ne bi mogli prodati svu onu egzotičnu pjenušavu schaumu od koje doživljavamo najveću ekstazu mirisa, bogatstva zelenih tropskih jezera..
Nakon toga "očajne" , a nego kakve,od suhe kože, koja je tako „neprijatna na dodir“, sugeriraju nam da se mažemo svim onim losionima u koji su ucijedili krastavac, kivi, jogurt,maslinovo ulje i uglavnom sastojke za salatu
Uvjeravaju nas da smo neorganizirane, naravno, žene, koje zanemaruju sebe, usprkos svom našem maru za djecu i njega, pa ne stignemo doručkovati, a onda nam nude na gutanje energetsku kalorijsku bombu, da bi nam minutu poslije rekli da smo debele, ali samo zato da bi nam prodali još čudotvorniju kremu, ili savršenu pilulu, koja će istopiti sve salo…
jer nas očekuje nova garderoba u kojoj moramo zablistati, jer proljeće, i ne zbog nas, već zbog potpisa kreatora..
Sve će učiniti da nas učine bolesnima, jer smo i aljkave domaćice, koje ne peru okolinu nerazrijeđenom domestos kiselinom, kako bi svima oko sebe osigurale svijet sterilnosti, a onda nas neprestano boli glava od isparavanja svih tih detergenata,
pa da nas ne boli i da nismo mrzovoljne,( pitam se baš stvarno, zašto?)
nude nam spasonosno rješenje u obliku lijeka koji otklanja bolove, depresiju naše nesavršenosti..
Pa nam sugeriraju da smijeh, brige, i svakodnevica jednostavno vrišti,
( ili je to ipak naš zvuk koji smo proizveli gledajući se pod povećalom) iz svake nam bore, koju naravno želimo zagladiti,
ne bi li izgledale kao mramorni zatočeni kip, zamrznut u vremenu, nesposoban više na ikakvu mimiku…
iako ih reklamiraju šesnaesto godišnjakinje..
Pa nam suptilno poručuju da male/ velike trepavice i male/velike grudi i malo/veliko dupe..
uglavnom ništa to ne valja, jer uvijek nešto nije kako treba..
ali u zadnje vrijeme jedino što nam priznaju, je mogućnost komuniciranja sa vrlo nekomunikativnim stvarima..
naime mi imamo sposobnost čuti urlik zaprljane wc školjke, mi čujemo pisak očajne pegle, mi vidimo onu svinju ispod pazuha, mi registriramo sve one bacile i nametnike, na podu, kuhinjskoj površiin, u kupaoni…
a da bi opstale kao takve, jer koja nam je druga svrha, jednostavno moramo pristati da nam se proda ovo ili ono…
kako bi zatim bile ponovno jadne i jednostavno ostale zauvijek u tom hrčkodromu…
A onda nam je lakše,jer sve ima miris livade, lavande, poljskog cvijeća u podnožju Alpa, ali samo na trenutak, kad negdje naiđemo na sličice onih, njih, savršenih, slavnih, žena iz snova,
žena iz la-la landa..koje eto imaju, kojeg li bogohuljenja, i strije i bore i celulit i kile i dupe i obješene grudi i kratke trepavice i godine..kad ih snime bez cenzure, photoshopa i bez crvenog tepiha…
koje su na neko vrijeme pristale sudjelovati u toj svakodnevnoj obmani, nadajući se sreći, jer su izabrane, jer su izdajice…
A zašto nam netko jednostavno ne ponudi čarobnu formulu kako biti… mi…