Maslinovo ulje prodajem

A meni Mande bila napomoć, e :-)

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Mi smo šetali dok padala je kiša,
ti si bila vlažna,
ja san bio mokar,
recitirao sam ti "kišilo je nad Brestom"
a ti si me tužno gledala,
gledala kao da je svmu kraj,
a ja sam osjećao da nije kraj,
i nije bio kraj,
jer kad smo se vratili u kafić,
ja sam tačno tamo di san ga i ostavio pronašao njdraži ti žuti kišobran taj, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

O, jubavi kad mi dođeš ti,
šta, šta ću ti ja dat, čimen ću te dočekat, kad ništa niman,
ni šolde ni karoce,
ni bile dvore.
Samo osmjeh iman ti dat,
za tebe ga čuvat,
i teplinu iz duše,
koćetu staru da od jubavi škripje,
i jedan kušin da ga sa tobon podilin,
pa da na njemu zaspemo sritni.

Molim za ugroženu etničku skupinu građana obavezno uvesti prometne znakove na ćirilici kao i obavezno na kutijice kondoma stavljati uputstva na ćirilici.

Smrt fašizmu,
sloboda narodu!

Bog i Hrvati!

Nije bitno zašto,
ni tko protiv koga,
bitno da se puca, e!

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Dvanest križeva kamenih,
suhozidom napravljeni,
suzama tuge zalivenih,
kricima bola dozivaju vječni mir.
Njih dvanest,
muževa, sinova, očeva, braće, momaka,
njih dvanest cvitova bilih,
smrt je pokosila, kornatska vatra ubila, njih dvanest zaboravit nikad nećemo,
i dvanest križeva od suhozida uvik će stajati njima na spomen i tešku sudbinu njihovu.

DIN KLARIĆ
IVICA CRVELIN
IVAN MARINOVIĆ
MARKO STANČIĆ
GABRIJEL SKOČIĆ
HRVOJE STRIKOMAN
TOMISLAV CRVELIN
ANE CRVELIN
JOSIP LUČIĆ
KARLO ŠEVERDIJA
MARINKO KNEŽEVIĆ
ANTE JURIČEV MIKULIN

Mučenici sa Kornata, Bog vam da pokoj i rajsko uživanje.
Bog neka obiteljima ublaži patnju tuge,
a preživilom Frani Lučiću nek snage da za život zemaljski.

Kad san ja bija mali meni su sve one priče za dicu bile strašne,
te vuk poija Crvenkapicu,
pa bidni Ivica i Marica, ma ima još toga, e.
E, a sad kad san veliki svatija san da recimo Snjeguljica i sedan patuljaka uopće ni strašna priča,
puno bi strašnja priča bila da je jedan patuljak i sedan Snjeguljica, e!?

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

Podiglo more je val, oplahnulo kamen,
zapjenilo žal.

Kamen je dao osmjeh, žal je upio sol,
more,
more je donilo ljubav, odnilo samoće bol.

O more,
o more,
hvala ti šta mi donese nju,
ženu ljubljenu.

Mande,
Mande ja te volin!
A?
Mande volin te, e.
A, dobro, e.
Ma Mande puno, puno te volin, e.
Ajd dobro daću ti ujutro za pivu samo umukni i pusti me spavat, e.
E taku te Mande volin najviše, e.
Laka ti noć, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEN!!!

Nogu prid nogu,
đir po rivi,
more miriše,
šotobraco sa Mandon guštan ovu litnju noć,
misečina, romantika, u daljini se čuje pisma od Coce,
ja Mandu kokolajen umisto da skupjan boce.

A u samo jednu kantu san in vidija pet komada, e.
Etotite vraže i Mandu, i njezinu romantiku sutra opet neću imat za pivu, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!!!

2013g.
Mali uvik stoji doli u podan rive, malo baci tunju i lovi ribu, malo samo stoji i gleda more i brode, i uvik mući, dimi şpanjulete.
Mali je sitan, suv čovik nema ga šta vidit, zapustena izgleda, śepav u livu nogu,
ko ga nezna misli da je kakvi klošar, a sva domaca čeljad kad prodje ga sa poštovanjen pozdravlja, a furešti kad pitaju koji je ono čovik, odgovor je uvik isti, ono je naš Mali.

1992g.
Ajme meni gotovi smo, sve će nas pobit! Gospe draga spasi!
Ajmo bižat!
Sveti Jure čuvaj!
Nemožemo bižat, ušanan je tenk zakosti, prisika nan put,
sveti Ante sačuvaj!
Ajd lezi tu ne paničari, jesmo svi živi?
Mate jesi ranjen?
Nisan usra san se ostra.
Jozo, Ante, Stipe,
dobro je svi smo živi, Stipe kako nemaş metaka,
ispali ti okviri kad si pritrčava,
ebente blendava.
Ajd mučite, do2e 3.satnija u pomoć,
neće, kako neće,
pa mi smo 3.satnija,
ajme nami,
eno in i pjeśaśtvo puna dva kamina, sad će do tenka pa će nas napast, gotovi smo. Mali śta ti gledaš, kud ćeš ston zoljon?
Iđješ sorit tenk,
đavlaś crnog sorit, stoj tu poginićeš,
ti ćes bubnit tenk a mi onda da bižimo,
Mali ne pizdi stoj tu, Mali vrati se,
Mali ludonja vraćaj se!
Jeli ga vidite, nevidite?
Ajmmmme, pogodija ga je, pogodijaaaa,
Mali pogodija tenka eno se dimi, gori,
toooo Mali!
Ajmo bižat sad su u panici,
čekaj a kud ćemo bez Maloga, viditeli ga?
Eno ga, puca iza one stine po ćetnicin, doli livo, vidiš li,
ajme okružili su ga skoro gotov je ubićega,
bižiiii Mali,
eno ga trče,
ajme paje, pogodili su ga, pogodili, ubili su ga,
nisu miče se, ranjen je,
ajme majko uvati će ga živa i zaklat,
oce kurac,
ben in mater četnicku nedamo van Maloga,
ajmo Mate ti odovde opizdi pe,mom,
Jozo, Ante, ajte livo, Stipe skoči mi cemo zdesna,
ajmmmo, aaaajmo udri četnika majkumu, nedamo van Malog,
ajmo, ajmmoooo, ajmmmmmmo...

05.08.2013g.
Mali stoji doli u podan rive ka i uvik,
stoji dimi španjulet i baca tunju.
Put njega ide desetak judi, nose i bandiru, nose i demajanu i gradela.
Mali in samo pogleda i kaže,
evala, opet ste dośli.
Je dośli smo izgradelat tu pustu ribu sta si ulovija kaze mu Mate,
ma đavla je on ulovija zato san ja kupija meso govori Jozo,
e al je dobar za bunmbit kaze Ante,
a za trkat nikad ni bija jerbo da je brze trka nebi ga ćetnik pogodija unogu,
Ante i vaki şepav san brži otebe podjebaje ga mali,
ajd mucite uvik samo balite, nego ajd lozi vatru i stavjaj gradela, nesmi se lozit,
doce vatrogasci i policija pa ce nas uapsit,
ma nece doce nan 3.satnija u pomoc pa ce in bacit umore, smije se Mali,
ajd Mali nepizdi neg uvati kojeg Śpara da se bar ribe navonjamo, e.

I tako oni u podan rive gradelaju po barjakon, piju, smiju se,
furesti ih čudno gledaj i pitaju koji su ono ljudi doli,
a judi iz mista in kazu ma pustite to van je nas Mali i njegovi budalaşi,
tako oni svake godine na ovi dan, e,
i sritan van dan pobjede oli kako ovi kazu dan domovinske zahvalnosti!

Ova prica nije potpuno stvarna i slicnosti su slucajne,
posvecena je Hrvatskim bojovnicima,
malim, neznanim junacima,
hvala im,
hvala tin malin velikim ljudima za mir i slobodu sta je uzivamo.
Poginulima Bog da pokoj, invalidima i obiteljima nek Bog da snage za zivot.

Kamen nan je kušin,
modro more postelja, maslina nas rodila,
loza nas odgojila,
u mrižu nas povila,
ispod smokve zibala,
lavandom nas mazala,
kaduljon nas ličila,
đirnon nas kitila,
mater nan Dalmacija.

Mande vrućemi je.
E!
Mande vrućemi je.
A,e!
Mande vrućemi je. Muči!
Mande ja bi kraj tebe?
Muči!
Mande molinte pusti me krajsebe?
Neću!
Molinte, molinte?
Ajd muči.
A dobro kupitću i ja sebi drugo lito ventilator pa ću se sam lipo ladit, e.

p.s.MASLINOVO ULjE PRODAJEM!

Svake godine zadnje nedije u sedmon misecu u momu mistu Gospin prinos ili ti "nosi" se Gospe,
to van oće reć da se Gospin kip iz njezine crkvice šta je na zapadni kraj sela nosimo i pratimo u glavnu crkvu šta je na istočni kraj sela, a onda je na blagdan velike Gospe opet vratimo doma u njezin crkvicu,
malu lipu kamenu crkvicu.
I tako ko zna otkad iđe ta procesija selon išla je i jutros,
iša san i ja,
drago mi poć na prinos i gotovo a i triba poć Gospu zamolit za oprost grija, i za pomoć ako triba i za zahvalu šta nas ozla čuva.
I tako i jutros ka i vikovin prije procesija iđe,
a ja je gledan i ni to ista procesija ka šta je bila kad san ja bija dite,
kad bi moja pokojna baba ćapala mene i brata zaruku pa povele u crkvu,
onda je procesija bila tamnja,
bilo je puno žena u crnini ratni udovica iz onoga rata,
a sad je sve šarenje,
onda su znali ovi koji su bili u partiji zadišpet popu i puku pobožnomu upalit freze i frezat zemju odma do ceste di procesija iđe samo da se nebi čulo kako puk piva "rajska djevo kraljice Hrvata" a eto je in to prdeljanje bilo i na diku, e.
A jednu godinu su je bili zabranili skroz, jerbo navodno ometa promet ceston,
pa je onda jedan čovik tu iz sela stavija u vriću i prinija sam,
a pop i narod pratija izdaleka, e.
E a narod bija uporan pa ovi odustali od zabrana, a biće to i zato šta ove komuniste matere i babe doma izvikale šta se intrigaju, diraju u Gospu pa su onda morali odustat.
Brat kad mi bija na odsustvu iz JNA nosija Gospin kip pa ga niko špija, kad se vratija u garnizon odma dobija po kazni prekomandu na Albansku granicu,
a ja isto kad bija na osustvu nosija san Gospu, brat mi govorija nemoj a ja se smija jer san vec bija u prekomandi po kazni pa mi onda nisu mogli ništa, e.
Eto tako puno je uspomena,
sad je drugčje,
procesija śarenja,
iđe slobodno,
freze ne prdeljaju,
pisma se lipo čuje,
a ta prošla vrimena su sad samo anegdote,
a opet je sve isto,
isto ka i vikovin prije, dica prosipju cviće puten,
iste pisme se pivaju, molitve mole,
isto sunce peče,
isti puk poljički u procesiji gre,
onako kako red,
naprid muški,
ozada žene i dica,
isti blag izraz lica drage Gospe gleda na procesiju,
iste su želje, molbe, zagovori, pokore šta in judi Gospi govore i u nje mole,
isti su strahovi, nade, sa kojima se Gospi utičemo,
jer život naši generacija je modernji al opet to je isto ka i prije jer novolje su iste šta čovika more i sad i prije ista je i farizejština udvorni i pritvorni,
kako je bilo odvika tako će bit i dovika, vičnjega.
A ja za moga vika dok buden moga poću uvik u prinos Gospin, pa orilo, gorilo,
meni tešjo nije,
i sad mogu reć fala ti draga Gospo
poć u prinos vridilo je.