man in hate...

fakat mi se neda....
sam da .....

Uredi zapis

25.02.2024. u 20:10   |   Komentari: 3   |   Dodaj komentar

naslov

razmišljam jel da se prebacim u bedaru il da ostanem prosječno loš i ne dobar...il skrhnut...
vidit ću

Link

Uredi zapis

20.02.2024. u 17:38   |   Komentari: 66   |   Dodaj komentar

sve moje žene

kolko nam treba zvjezda u očima da progledamo
koliko ...
meni se dušo nikad nije ništa nije izgubilo...
znaš.

znaš da takvim ljudima poput mene ne valja vjerovati
možeš se nasloniti na njih...i nikad te neće iznevjeriti
ali...neću te pamtiti takva kakva jesi...zapamtit ću samo ono dobro.

i kad pogledam sebe bijednog i prozirnog
i tebe...kakva jesi.....
moji snovi ne mogu naprjed...samo stanu na tebi.
samo se zakoče...stanu...


i opet moram šetat suhim lišćem dole do potoka i slušat blage vjetrove u krošnjama
moram žmirit na glupu ideju o tebi i meni
moram šutjet
moram zalit sebe cementom i tišinom....moram biti bez imalo osjećaja

i tako..
drven i suh
teturam kroz život..
moj...tvoj...naš...život milijuna ljudi

a vidimo samo sebe...samo sebe ...i nikog više
i to je ono teško
da ne vidim nikog drugog.

https://www.youtube.com/watch?v=Br91hWUrmII

Uredi zapis

16.02.2024. u 18:26   |   Komentari: 23   |   Dodaj komentar

naslov

nikad poklonjeno...nikad dano
nikad savijeno nit okušano

to što je iza mene stijena ne znači da sam ja takav
volio bih biti.....ali...nisam.
otpiruje me i kiše i sunce i l led i vatra

patim dušo....troše me vrijeme...a..vremenana nemamo ni ti ni ja...
skoro dolazi onaj lik koji samo daruje mrak u oči
daruje nam valjda i odmor i nirvanu i ne znam koju pizdu materinu

i....
volio bih da se ne bunim
da u mojoj maloj knjižici grijeha ne piše...umro je ko zadnja pička...
a... iskreno...mislim da ću umrjet tako
ko zadnje govno
svi umiru
i ti koji čitaš ovo češ umrijet.

ne poznajem lijepe smrti
ne poznajem ja nikakve smrti
samo sanjam o njima i vidim ih
ja ih ne radim.....

ne znao bog kako je moja duša šarena....
nek zna....nek me pita...
pognute glave i spuštenih ramena ću reći sve.
svaki svoj zajeb i svaku svoju grešku

i onda ču pljunut u prašinu i oprostit se od svega

kako dah vjetra otpuhuje taj pepeo s mojih ruku
tako ga donosi tebi.
da....baš tebi.

i možeš prati ruke kolko god želiš.
ne ispire se mene samo tako.

Link

Uredi zapis

08.02.2024. u 17:09   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar

šta..

kaj daa velim...ostao bez love...a nekoliko mi ljudi dužni...
nisam baš dobro..
nisam ni malo dobro
bit će jebanja matere i ostalih

ja sam sirotinja...al..ono što zaslužim ..to je moje.
sve šta zaradim..zaradim samo svojim nnemoćnim ručicama
radim sve...
čak i noćne more radim

opcije su mi...ili atena
ili minhen
bum se pridružil bojni ::))))

ma jebo ti to sve.

aaa..
kak ste vi meni ljudi ?
gledam vas ispod oka... :))


Link

Uredi zapis

06.02.2024. u 20:07   |   Komentari: 14   |   Dodaj komentar

eee...pa ne znam.

nemam pojma di je sve krenulo u tri .........
možda kad se moj slabašni um sreo s tim silnim očekivanjima..
možda kad ono nisam se oprao...možda kad sam buljio u mjesec...il neku dobru guzicu
a morti i zato kaj nam je bil pun kurac samih sebe
jjjeeeeiiiii

svi snovi negdje završavaju
svi životi negdje završavaju

sve završi baby
i ti i ja..svi imamo kraj

samo je pitanje kako želimo doći do kraja
jel dobri i pozitivni
kurve il plaćenici
ljudi blagi nježni...il oni koji prosipaju svoje gorčine po drugima.

sa mirnim se mirom probudit ..il zaspat u svojoj bijesnoj nemoći....
naravno..

ja
obično dobro zaspim....al se budi..frčem plahte i deke...ubijam jastuke..smrt sam za posteljinu
jedino
u jutro doživim mir

Link

Uredi zapis

03.02.2024. u 21:33   |   Komentari: 7   |   Dodaj komentar

naslov

gledat u pod i protrljat tu hrapavu cigaru kroz prste
moje je jutro
podić pogled na ekran i vidit kako si.

najgore vidit svoj odraz u monitoru
najgore vidit sebe


drugima mogu sudit...mogu svašta reći
al....najteže riječi čuvam za sebe
možda teret svih žala ne bi trebao ležat na nama...možda nismo tako loši..... bijedni..
možda jesmo
možda trebamo progutati i tuđe grije i platiti ih svojom krvlju.
možda smo nevini....i samo kričimo i vapimo za onim šta nikad neće doći
jer
dolazi samo ono loše
ne dobro
dolazi...i jede nas.

i zato

jutro mi je svečanost...kao i sat kad sklapam oči
praznik dana
i odmor nemirnom duhu

isse...star sam..





Link

Uredi zapis

28.01.2024. u 11:33   |   Komentari: 5   |   Dodaj komentar

eto ..

netko vam daje sreću
ja vam poklanjam bol.
u mojoj maloj knjižnici postoje knjige za sreću
ali...
nitlo ih ne otvara
nitko ih ne želi otklopiti

budimo sretni..
budimo samo sretni i vrli i zdravi
volio bih kad bih mogao...da bih mogao...
da poklanjam sreću svima
da je zahvatim sa kuhačom i svima udjelim porciju sreće...

teško je tuđa srca otključati i saznati šta leži u njima..
i nije to nit grijeh.nit zlo

ja nosim svoju sreću uvijek sa sobom...u malom paketiću...rado je dijelim ljudima za koje mislim da to zaslužuju
isipao bih moju sreću i tebi na dlan
ako vidim da si vrijedna
i ne bih tražio ništa za uzvrat
nikad ni neću.

naravno da vapim za nečim
svi nešto želimo.
ali....cijena otkupa tvoje ljubavi je ..
nešta je ..
ti znaš kolika...

ne zanima mene.
ja gorim.





Link

Uredi zapis

23.01.2024. u 22:32   |   Komentari: 0   |   Dodaj komentar

naslov

pijem te pješćane kore koje me bole kad ih gutam
ločem svaki dan gluposti oko sebe
ispirem se s prašinom i šljunkom
gledam u pod...zemlju... svako divno tlo tko nam je netko podario ili smo se saami izborili za njeg

volim ovih dana plutatii između tebe i mene
stvarnosti i snova

da...znam...
nikad moje noge nisu čvrsto stajali na potkorici tla
nisu nit nikad trebale

više sam obješenjak
lik koji visi s nekog stabla i sve se cijedi iz njega
olupina i samo malo truli leš.

glumim osjećaje...kojih nemam..
glumim teksturu ljudi koji su oko mene

zato sam sam.

i teško je sebi uzimat mjeru u zlatu...a kamoli u krvi
ali
dođe dan za sve...pa i za mjeru.

izvagat ću se sasvim točno
pružit ću ruku na oprost za sva sranja koja sam napravio
i poći ću u miru
nadam se da ću to moći......

ako postoje u nekom zapisniku...sve svoje vedre dane bih volio pokloniti nekome...tko ih treba
bilo je divnih jutara...vrućeg dobrog vjetra na mom uspavanom tijelu
bilo je i mene na tvom tijelu

hladnih ruku oko tvog lica
hladnih nas....

i... danas
kad znam da sam samo ljuštura nečeg šta sam htio biti..
sve je u redu...sve je zlatno i sjajno..
osim
pada noć.
i ja nestajem u tmini i u tami i nestajem i krećem se kroz tvoje snove i svoje i jedem sve šta je ostalo od nas...i sve je što je moglo bit.

živim od leševa naših snova.






Link

Uredi zapis

20.01.2024. u 16:08   |   Komentari: 8   |   Dodaj komentar

eto

i mirisi nam ne prolaze kroz nas ponekad..
nekad nemamo mirisa...nekad ne živimo
nekad smo mrtvi
nit smrdimo nit mirišemo
nit smo ljudi nit smo stabljike nečeg velikog...ili malog...

sad sam na putu da saznam što je sve grdo i lijepo u tebi

lepo je bit s nekim...još lepše kad se rastanete...

a onda dolazi onaj pogled u crnu zemlju....il koje god boje bila
samo dole
za tuga...i ne vraćnje

hvala istočnom vjetru što mi je samo tako blago otpuhnio sne sa lica
hvala jugu što je je usadio toplotu u mene
hvala sjeveru što sam sam i leden
za zapad...nemam što reći....

diraj me...diraj me riječima...upoznaj me sa sa sobom...pokaži tko si
zastani samo malo ispod tog vodenog toka
pokaži mi da me znaš i da me poznaješ


većina tvojih duhova me samo oplakuje
smrde na na mene
i izdišu se se na žarnicama tebe i mene
gore

samo gore
burn...baby burn.

Uredi zapis

18.01.2024. u 23:34   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

vrijeme je...

sve što mi se desilo...sve je moja krivnja
sve ono prekriveno bolom i šutnjom sam sam stvorio
danas zato zaobilazim ljude...nasmijem se na njihove gluposti...klimnem glave kad lažu i prave se pametni
izdržim koji sat,a onda se vraćam sebi...još pokvarenijem i samom.

ponekad se volim sjećati
ponekad ne

sjetim se najprije tvojih nasmijanih usana
i danas volim vidjeti kad se nasmiješ...
iako nikad nije isto.
moje ruke su valjda postale premale i hladne da zagrlim ono šta mi je bitno
a...i inače ne volim dodirivati ljude

ponekad mrzim tvoj smjeh
ponekad mrzim tvoje stisnute usne
nije bitno kakva si ti...nitko nije svetac..
a ja to zaista nisam

sjećanja nas i kvare i čine plemenitima...mene ono prvo...
iz nekog kuta....nije moj život nešta...ali kad se okrenem za sobom...imao sam nekad i sreće..
imao sam i nesreće....al...bože moj ...tko nema...

trebam spavati
trebam zatvoriti svoje oči boje olova

laka noć
rex







Link

Uredi zapis

16.01.2024. u 0:51   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar

mir

kada krenem na cestu
sklopljenih očiju i mrtve duše
sanjam samo nekakav mir...nit znan nit priznat

otvaram oči samo da te ne povrijedim
vođen onim sasvim malim mislima
koje su nestale iz mene
hodam kao hrpa kamenja i hrđavog željeza

budim se uz zvukove repetiranja praznog oružja
želim čuti taj prasak punog metka...al...on nikad ne dolazi.

i danas...kad sam santa leda
kad sam nitko i ništa
vidim nas u lijepom svjetlu..
vidim šta smo mogli...šta smo pustili da nam procuri kroz naše ruke

za sve svoje greške ću platit....platit ću i duplo
platit ću sve šta me sljeduje
platit ču i tvoje greške
sve ću platit.

uzmite mi i od mesa i od duše....
sve je na ponudi


trebam pobjeći od sebe

Link

Uredi zapis

14.01.2024. u 16:54   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar

newermore

i opet sam budan...leden i oštar
gledm kroz vrijeme ,zgrade i ljude
čitam u nama samo što želim pročitati
sve ostalo bacam na smeće...ko i vi koji ne volite neke svoje druge strane

hodam kroz mrak i tama hoda kroz mene
hranim se životinjama
jedem mrtve leševe
hranim se i tobom

jedem i tvoje slabe misli...i one druge..
tvoja odjeća i šminka mi ne znače baš ništa
odmah te vidim golu i slabu
ti si pljien
ti si samo žtrva koja se sama poklanjaš
ti si samo ono što si napravila od sebe ...a ...mogla si puno više

volio bih vidjeti tebe kao katedralu
volio bih te vidjet veliku i uspravnu i nikad pokorenu
stamenu i ponosnu
da imam za kim plakat...da budem mali i pokoran ...da obožavam tvoje udarce i vrijeđanja
ali...

nisi to ti...i nisam to ja...
nitko od nas nije
slika nas nikad nije došla do nas

mirimo se sa sudbinom i nekim malim skicama nas samih
i samo mirno tečemo prema ušću naših krajeva
naših samo tako gorkih sudbina
koje su slatke i kisele i zaboravljujće i nikad više probane i nikad više....

ne zaboravite nikad miris vrućeg asvalta nidi opip suhe ilovače pod dlanom

voli vas vaš đuka



Link

Uredi zapis

11.01.2024. u 20:31   |   Komentari: 4   |   Dodaj komentar

newermore

i opet sam budan...leden i oštar
gledm kroz vrijeme ,zgrade i ljude
čitam u nama samo što želim pročitati
sve ostalo bacam na smeće...ko i vi koji ne volite neke svoje druge strane

hodam kroz mrak i tama hoda kroz mene
hranim se životinjama
jedem mrtve leševe
hranim se i tobom

jedem i tvoje slabe misli...i one druge..
tvoja odjeća i šminka mi ne znače baš ništa
odmah te vidim golu i slabu
ti si pljien
ti si samo žtrva koja se sama poklanjaš
ti si samo ono što si napravila od sebe ...a ...mogla si puno više

volio bih vidjeti tebe kao katedralu
volio bih te vidjet veliku i uspravnu i nikad pokorenu
stamenu i ponosnu
da imam za kim plakat...da budem mali i pokoran ...da obožavam tvoje udarce i vrijeđanja
ali...

nisi to ti...i nisam to ja...
nitko od nas nije
slika nas nikad nije došla do nas

mirimo se sa sudbinom i nekim malim skicama nas samih
i samo mirno tečemo prema ušću naših krajeva
naših samo tako gorkih sudbina
koje su slatke i kisele i zaboravljujće i nikad više probane i nikad više....

Uredi zapis

11.01.2024. u 20:23   |   Komentari: 1   |   Dodaj komentar

i tak..petstoput

šta sad reći...
šta da kažem.....

šta reći...sretna vam nova...srtetno vam sve od mene
to se podrazumijeva..svima želim sve dobro i još bolje
osim onim lošima...njima želim sve najgore...i pomoći ću im da im se to ostvari


još jedan dan je završio...još jedna noć se otvara...
noć nije laka
kad se smirimo...a kamoli kad zaspimo
snovi se otvaraju
prihvaćamo ih ili ne ...prepoznajemo se ili bježimo od njih....
kako tko...

ja ih želim
nikad da se nasitim snova...nikako da prestanem biti sanjač
seljaćki sanjaoc stvari o kojim ne bih smio sanjat


whatever.......
oprostite mi na mojim eskapadama
sve vas voli vaš đuro

Link

Uredi zapis

02.01.2024. u 17:29   |   Komentari: 10   |   Dodaj komentar