WDF

tečem našim licima
napajam nas
vlažim našu suhu kožu..i naše suhe duše

ja sam voda

ti si od mene

ne možeš pobjeći nit sakrit se.
ti si voda

nema smisla ne imat te niti ne zvati te....nemasmisla da ne postojimo
tvoje vode natapaju mene
tvoje vode natapaju sve

zbog tih voda ja rastem...budim se i tražim
postajem velik i zao...postajem čovjek
šta god ta to značilo

sjedim u travi i buljim u mračnu močvaru
nema veze...voda je tu
i ja...koji sam rođen u močvari....prepoznajema tebe koji si čista i bijela i samo latica na cvijetu
da
znam te
rođena u vodi
tako drukćiji..a ..opet tako isti...kao sestra i brat.

nebitna je moja riječ...ona ne čini ništa
mrtav je moj pokret...jer ne želim nikoga povrijedit
sam i snen te gledam kako se kupaš u vodi

volim tvoju vodu
uranjam glavu i ruke u nju i čitam tvoje znakove i mirise
postajem netko drugi..koji nisam ja..a opet jesam ja...gorak i zarobljen.
samo netko ne bitan....samo stup od soli

dovoljno je.

Link

zašto se ne bi zadržali na primarnom
onom šta jesmo i tko želimo biti
aminal.....zaista volim reći aminal umjesto animal....
oprostite mi...a i ne morate

ili---možda sekundarnom....pojma nemam...
zadržimo se na nečem...na nekom...makar na sebi...ponekad...
kad nas život...i mi sami...nekaj nas odvuče od nas i onda vidimo sliku samih sebe i sliku sebe kakve smo se nadali da ćemo biti....jeeeeijjj

uvijek sam želio biti netko
jak i poštovan
nikad viđen...nikad poznat.
i tak ti moja jadna strukturica mozga sve to povezala
i sad sam jak i blistav i šljašteći i .....jebat ga...nekakav...

ma ništa od toga
dovoljno mi je da upravljam snovima
sasvim dosta

i ....nemojte da vas zavara....snovi itekako upravljaju vama
naravno i sa mnom...
snen spavač...oblikovatelj snova...koji ga ......sanjaju

ujutro mrk i zajeban
dan...opstajem
popodne sve je plavo i prozirno
noć...noć je samo moja,



Link

zaista nisam iznenađen
ono koja patologija...kaj ti brkata...a već sam reko da je brkata zmija kao nick nešta glupo i pomaknuto...i i ti patriša...

shvaćam ja da tu lječite svoje komplekse...nešta...nešta
al dajte više ote u tripičke materine dosadne
nekad je tu bilo zanimljivih žena....
koje su se mogle intelektualno nadmudrivati...e...al vi niste od tih.
samo istresanje svojih frustracija na drugima..
bum ti stisnula komentar...a onda te blokiram....baš sam si pametna i lepa.....joooj....

ako vam to zbilja pomogne...eto...
i ja navijam za vas...
nema veze kaj gazite po drugima...nema veze...
glavno da je vama bolje...cure.

a znate kaj je najtužnije....
nije to kaj ste bolesne....nije....nije to.

nego šta vam je život jadan...mislite da se osjećate čvrsto kad tu nekaj izblebećete....
a nije ....samo potreba za kompenzacijom vaših trpljenja i nemuštosti.....

drago mi je da ja ne moram živjeti takav život.
ne zavidim vam.

a ....znam da o ukusima ne vrijedi raspravljat....al....glazbeni ukus vam je očajan
eto....curke.....jebite se

Link


to niste vi.

dal postoji samo jedan način kako prepoznajemo druge...
dal postoji samo jedan put kojim mislimo da smo sebe usmjerili ?

postojimo li i izvan naših kamenih puteva ?
bivamo li na nekim poljima...šumama...gdje bi svi mogli biti veći....širi i ljepši...?

zaista lijepog srca i otvorenih grudi za nekog prigrlit....
zar zaista treba probati sebe oslobodit puteve u ono malo budućnost što nam preostaje
ono malo sjaja i topline koje ćemo izmoliti od samih sebe...a i vas.

zar moramo povrijediti sve oko sebe da bi dobili ono malo što mislimo da nam je potrebno....
zbilja moramo povrijediti nekoga da budemo veći ?


ja se ne molim nikome.
ne poznajem bogova osim sebe.
poštujem...ali ne prepoznajem.

sve tone u crveno i sivo i crno....
samo tone

kakvi smo...nit raširene ruke...sa toplinom...sa otvorenim očima ......ne mogu nam pomoći
niti neće..

basta


Link

mmmmm...
srce moje ...idem orat stijenu
trgat drvo
jebat mačku mater.
sve.

plutati na mjesečini
biti tvoj tepih...prostirač...otirač...biti nitko.
biti samo slijep rukavac tvojih snova
bit ću dobar...bit ću zao
opak i grozan...bit ću sve što želiš i ono što nikad nisi željela
kost i smrt svim tvojim snovima
kraj tvojim željama


Link

mmmmmmm

moj nemir me vuče
poteže me za ručicu
moj nemir me voli
izvlači me na mjesečinu
tjera me da buljim u nebesa

moj nemir me voli

pustom cestom kad koračam..nemir se makne od mene
kada plovim...sjedi mi na ramenu
kad prčam s tobom..on je u meni.

gladan i žedan i plačljiv i nasmješen
moj nemir.
a ja
ja sam malko drukčiji
ako mi ideš na kurac...reći ću to
ako me krivo gledaš..neće biti dobro ni za mene ni za tebe.

hahhahahhhaaa
jesam budala.


Link

baš nekaj čitam po portalima....pa si malo razmišljam kak je to biti ubojica...silovatelj..
kolko ti se mozak odljepi od stvarnosti
od nekih moralnih načela...od ustaljenih običaja....

naravno..
sva vremena donose drukčije ponašanje...drukčije kriterije...na kraju...drukčiji zakon.

pošto putujem ovako i onako kroz puno vremena i puna običaja...moralnih kriterija
zapitam se.....
kad je vrijeme za oduzeti nekom život ?
kad sam radio sranja..nikome nisam htio oduzeti život....i nikad nisam.
samo sam htio ciljano ozljediti nekog...nikad oduzeti život.

ii...drugo je to kad imaš posla sa ljudima koji su krivi...sjebali su sve namjerno...sjebali su sve oko sebe.
ali....
kako je ...šta je tim ljudima koji ubijaju djecu....slabe...
njih četri cipelare jednoga.....šta im je u glavama ?
kako če preživjet sami sa sobom dok se sjete šta su napravili......

bio sam davno na rudešu u društvu sa likom
utjerivač dugova...ono devedesih....
kad smo popili...čovjek se rasplako ko malo djete.....
priča je....ne znate vi šta sam ja sve radio.....
znam što je radio...al nije bio psihopat...nije se mogao nositi s tim.

s druge strane sam jja ..koji jesam psihopat...ali sam svjestan toga..i držim sam sebe pod kontrolom
ne želim ružne slike u svojoj glavi
mogu ja hendlat s tim....nije problem...
ali nije potrebno.
nikom ne treba previše utega na duši.

sve šta radiš...govori o tebi i oblikuje te.
sva sranja koja napraviš ostaju u tebi i prate te...kroz život...kroz snove...
ostaju spojeni s tobom.

čak i ove glupe riječi koje netko napiše na blogu ...ostaju upisane u našu kožu...našu svjest
nas
i tu nema mjenjača da se vratimo u rikverc....nema više nazad.
to smo što smo....šta smo radili...i šta bi napravili....

sve one sitne uvrede koji smo uputili jedni drugima se zakvače na naše duše i paraju ih kao udice
sve ostaje u nama...
oni koji to ne osjete su psihopati...
ali...svaki dug dolazi na naplatu.
prije ili kasnije
nisam vjernik
ali mislim da će svakoga od nas stići ono što smo zavrijedili
nadam se...

a mošda i nisam u pravu...

možda se samo nadam.


Link

i kolko naših srdaca može podnest nas.
kremen sam i kremenom ću se zvati
kamen mi je srce a i tijelo
granit sam i samo me tako možeš zvati

ilovača sam žuta ..i možeš me oblikovat.

Link

zaplešimo sami sa sobom nekad jučer...sad,,,danas...
započnmo taj čudan hod sami sa sobom,,

možda se ne uklapamo...možda smo bjegunci...možda smo predatori

možda smo blaženi i sneni...
pleši

pleši.pička ti materina...samo pleši.

a...šta je najgore...
zaista je teško nekom reć da je u krivu

snovi se ne rađaju preko noći....neki možda da...
moji snovi su davno rođeni
mrki su i tamni suo sve sve svjetlosti pojeli i opet

i nek ovo bud lagani kraj..
šta ti snovi daju

a....šta ti daješ snovima ?

Link

kad gdje got mi se pojave bolesne primisli o ljubavi
zaobiđem ih.
nisu zdrave...
nisu zdrave...nit lijepe...

volim ih..volim ih ...zaista ih volim.
i tada...u jednom ...u jednom trenu vidiš da da žele da se oblikuješ po njima..
ja to ne mogu..niti hoću.
ja sam samo pjesak sa rjeke....
ja sam samo prah sa tvog osušenog tijela...
ja sam nitko i.. ja sam sve.

buljim u tebe kad su sati tamo gdje ih nitko ne čuje.
gledam samo u ono ....nekad...naštih strašnih mirenja..
zubi i osmjeh i nešta još oštro
mila moja

volim te.

Link

nebih ja želio bit psihijatar ovog bloga
al...dajte ljudi....jel morate gazit sve oko sebe i jebat majku na ovaj ili onaj način...?

šta vam je....ima psihijatara....valjda znaju svoj posao...

jel zaista ovaj blog postaje utočište za nasukane duše.
i nije to najgore
najgore je što istresate svoje frustracije na drugima
a niste nitko
niste ništa

brkata....ličanka....kurac ...palac
da me vidiš u živo ne bi ti palo na pamet da tak gnojiš ko ovdje

mislim...
shvaćam ja te vaše strahove...
pošto sam nekad bio drukčiji...svaka agresija je znak straha
bojite se....
al...
šta onda koji kurac očete ???
romantičnu vezu na temelju toga šta pišete ?

ok
svima nama je ovo neka vrsta igrališta...ali.....čemu pretjerivati....zašto ...
time što ponizimo nekog...mi smo veći ??

jesmo kurac.


Link

slušam noć
koja tiho prilazi meni
priča mi o pjesmama u kojima bi se prepoznali
neke ljubavi ...teške i drevne

nestajem u pogledu na sve te ruže boje krvi
nema me...jer su me te krvave latice prekrile
nestajem

nema me
rastačem se u samoj misli o tebi
opor i star osluškujem tvojeg bila dah
mrzim tvoje oči i obožavam tvoje tijelo
grubim rukama te želim dodirnut
a ti si još uvijek tu...nisi se nit pomakla .nit pobjegla
šta ti je....

svi bi trebali bježati od mene
to je jedina stvarnost
bježati ili me umlatit nečim.

jedino
jedino...ako si dijete mjeseca i sunca...ako pričaš mojim jezikom...ako se poklanjaš sebi kao bogu
onda si moja vrsta
moj noćni soj

djete.




Link

svaki se dobar čelik da uništit...

zakaj ja uvjek serem u toj bedari...smrt...prah ....pizdarije...
pojma nemam....

jebat ga ...takav sam...nemrem pričat o socijalnim kontaktima..jer ih nemam previše....nit ih previše volim
...introvert....ali opstajem.
osim kad je seks u pitanju...onda sam zaljepljen i komunikativan
iako...kad bolje razmislim....hrpa tog seksa je onak....
više mi nekad dođe kao isprika za mazit se s nekim...ipak sam ja velka mačka.

a onda...kad se netko zaljepi za mene...ja napravim pizdariju....

sjetim se nekih davnih dana...prije rata...
došao iz mornarice...one...stare...negde 88
dečec 21 godina...napaljen ko suha petarda...nisam nikad bio neugodan...ko što rekoh...introvertan...trebao mi je alkohol da funkcioniram...sve te curice s kojima sam htio zaigrat...sve...samo ništa.

i onda jedno večer zaplešem sa.....danas mi je bivša...dvajspet godina...dvoje prekrasne lude djece...al...to je druga priča..

...mislim...drugi treći dan....otkad smo počeli hodat...da velim po starinski...jer nisam više neka nova generacija...jebote...treba mi prevoditelj da vidim kaj su to milenijci...generacija z......jebo te

da...
kaj sam štel reć....

nikad nisam bio lovac...do danas...

ali...nekad me začudilo to vrednovanje muškaraca od strane žena
ne znam kaj su čitale u nama...al... ko da skuže...ili se začude da neka žena koja je ljepša i pametnija od nijh zagrize za tebe..
i onda....kad si našao svoje ...ono što si želio...ženu...djevojku u ono vrijeme koja se prekrasno smješi i prihvata te takvog kakav jesi...a svi znao da sam bio kandidat za smrt...ovako il onako...
kad ti se predaje i vjeruje ti....nema to cijene....
opet ja odlepršao

htio sam reći....zakaj su me onda sve te cure počele tražiti ??
šta su onda vidjele da vrijedim ?
moram osvojiti i rastopiti santu leda da dokažem da vrijedim...?
eto.

i ova pesmica je dobra...


Uredi zapis

31.03.2024. u 21:12   |   Editirano: 31.03.2024. u 21:19   |   Komentari: 2   |   Dodaj komentar