ajebiga, moj blog

http://youtube.com/watch?v=XrkThaBWa5c&feature=related
http://youtube.com/watch?v=S1o8UrF_kuI&feature=related
http://youtube.com/watch?v=w52I72-1FT4
http://youtube.com/watch?v=gHhFIsS1zJY
http://youtube.com/watch?v=3EXRPxC-5bE
http://youtube.com/watch?v=izQB2-Kmiic&feature=related
http://youtube.com/watch?v=7_--lzn3SrU
http://youtube.com/watch?v=bSZHT2XvoLM&feature=related
http://youtube.com/watch?v=P_J9F-x6EsQ
http://youtube.com/watch?v=J72hq9kLyUQ
http://youtube.com/watch?v=bjzK3Mc0_wQ

ispricavam se, ali sam ga slucajno zbrisal, a hocu da mi bude tu
 
Koji me to bijes hvata, s prvim mrakom. I, kako se spušta noć, raste u meni, kao guba. Smeđa, brzorastuća guba kojoj prsa postanu tijesna i prije nego je postanem svjestan. Hrapava, teška, gusta masa nezadovoljstva i ljutnje. Ljutnje bez nekog vidljivog razloga, razumnog povoda. Samorastuče i samorađajuče. Bijes besciljnika. I širim pariški plavu auru kao grumen urana svoje nevidljive zrake. Moj otrov truje otrov u meni. Otrov u meni truje mene. Mi se trujemo. Mi gadimo potmule otkucaje sata. Moja mržnja, moj bijes, moj ljutnja. Moja strahovlada samim sobom. A sna nema noćima, tjednima, mjesecima, godinama. Nema ga noću. Noću bdijemo, moj amok i ja. Danju se hrvamo morama, moj san i ja. I amok bezglasno vrišti u noći, a san stenje u sunčanim morinim kandžama. I grade se gradovi od crnih i plavkasto sivih lego kockica gnjeva, i usahnjuju s prvim pjetlima. I tijelo usrče otrovnu auru kao najveće blago, kao najdražu drogu. Da li to pred prozorom škripe grane, ili kosti i zglobovi stenju od muke življenja? A bijes se vraća u svoj mikrosvemir pleksusa, u savršeno zaštićenu sporu čiji će micelij buknuti s prvim mrakom. Amok. Moj amok. Moj preveliki amok.
 

taman sam navlekel fes preko jarmulke, opasal svoj najdrazi "gott mit uns" SS remen i htel se prijaviti u jehovine svjedoke kad su mi rekli da ni baader meinhoff RAF, ni brigatte rosse renata curcia vise ne delaju jer ih je kupila nekakva velka americka korporacija u vlasnistvu nekog rusa, bivseg kgb-ovca. a bas sam se htel produhoviti....... peh, peh.....

... gledal sam dokumentarac "world according to monsanto" i iz ciste znatizelje provjeril, da li su se dokopali i hrvatske nam domovine. i, eto ih, predstavnistvo u zagrebu, moze se nabaviti sve te njihove otrove. uf kaj bu tuzbi za odstetu :)))))))))))

Bil jemput jedan Bambi. I imal je tatu. Doduše, između silnih rogonja u krdu nije znal koji mu je tata, ali ga je svakak imal. Jer tak ideju stvari. Da bi postojal moraš imati mamu i tatu. U normalnom svetu. E, sad više tate nema.
A bil jemput i jedan veprić Babe. I imal je tatu. U to je bil siguran. Doduše tata je bil na službenom putu od kad se Babe oprasil i nikad ga nije ni videl ni upoznal. Ali, tatu je sigurno imal. Jer, tak stvari ideju. U normalnom svetu. E, sad tate više nema.
E sad, onu petljanciju s amerima i teorijama zavjere bum izostavil, ali ni Bambi, ni Babe više nemaju tatu. A zakaj, pita se svaki iole pošteni čitatelj.  Zato kaj su neki pametni stričeki zaključili da ih ima previše (tih tata raznih vrsta, npr. jedan je pametni striček napisal traktat i odklanjal se pljesku, o tomu kak u hrvatskoj ima 70 medveda previše), pa su lepo ta dvojica gorenavedenih tata završili u traperovom loncu, a smazali ih, slijedom hranidbenog lanca, veseli iskričari i traperu uljepšali dan.
The End
Pouka: svi sretni i zadovoljni, nadasve siti, a kaj bu nam po šumama hodalo u dogledno vreme buju samo duhovi predaka :)))))))..... zapravo.... nema je, sve bu nas ionak uskoro potroval Monsanto...

... na ves masini, masini za pranje suda i bojleru...
amen

metlu, miscafl, sauger, tacke, kemije za pranje, ciscenje i glancanje.... sve u svemu mrzim sve kaj ima bilo kakve veze sa sljakom >:I

... tačke, lopatu, kramp, overall, rukavice, motiku i grablje!!!!!! tulike sam mel za reći!!!!!
ps. ma jebemti posel bilo koje vrste!!!!!

Human beings make life so interesting. Do you know, that in a universe so full of wonders, they have managed to invent boredom.
:))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))
terry pratchett

... bush hrvatskom narodu: sad vas vise nitko nesmije napasti! a hrvatski narod udri po gemistima i rakijama od srece. bujica suza radosnice skoro odnesla uspinjacu i kamenita vrata. a nekak me to podsjeca na vec izrecene slicne rijeci austrijancima nakon anschlussa, sudetskim nijemcima u ceskoj, svim clanicama varsavskog ugovora, obecanjima trgovcima i ugostiteljima da im vise nebuju lokali leteli u zrak u chichagu tamo nekih dvadesetih..... e da, i na neki izrek: niko nesme da bije ovaj narod :)))))))))

... prehladil sam se, kisem da mi crepovi z brvnare letiju ko da vise nisu u kanzasu, kasljem da me se cuje na krakatau-u, vlecem smrklje ko sob sanjke od deda mraza i sve me kosti boliju. cak me i glava boli, a pojma nemam kak prazni skladisni prostor more boleti..... i vuha su mi zastopana pa vise nemam propuha iza ociju, a oci su mi kaj da ih je murtic naslikal. pasmater i promjeni klime!!!!!!!

dopal mi je ruku jucerasnji vecernjak, i kad tamo, u njemu anketa. onak, ozbiljna. s grafovima. o bushz, amerima i nama. nad svim tim veeeeeeeeeeelki naslov: vecina se veseli kaj bu grmek dosel!.... a u anketi, nekih 46% je za, druga olovica manjinski protiv, a vecinski nezainteresirana. hm, koja se onda vecina veseli. pa ispod toga jos neka pitanja koja u odgovorima definitivno kolidiraju s tim da se bilo tko u hrvatskoj veseli kaj bumo, makar i na kratko, imali jedan grmek vise.....ozbiljan neki list, jos ozbiljniji urednik, seriozni novinar kaj je to napisal i vrlo pouzdani izvodac ankete, nema kaj.... idiotarija......

eto, i manjinski folklorni ansambl se sprema za doček visokog grmovitog gosta
http://www.youtube.com/watch?v=JbJKDLaNgcI&feature=email

to je nekad bilo ovak. a za danasnje klince jedino morem reci da kurac znaju kaj je zivot :)))))
http://youtube.com/watch?v=UlwLAEzHBcg&feature=related

Koliko se sjećam, a moja su sjećanja mutna, varljiva, hlapljiva i nepuzdana. Bila je neka noć u nekoj birtiji na Vrhovcu. Bila nas je cijela buljumenta divljaka. Mladih, neizživljenih. Neki na motorima, neki, ko zna kak, pješke. Divljak, do divljaka, svaki u nekoj svojoj divljini. Na svojoj planini. U svojoj pustopoljini divljaštva. Svi u zajedničkoj furki borbe protiv svijeta. Ja s curom. Poslije mi je postala žena. Ti  udata. Za mog prijatelja. Kad smo sjeli na motore, sjedila si iza mene. Mogli su pucati gromovi, mogel se rušiti svijet, cesta je bila naša i Božja. Mogel je svijetom treštati Chopin, bili smo i ostali nemoguća varijanta. Nikad nismo prekršili pravila. Tog trenutka postala si dio mene, sestra koju neću napustiti dok sam živ. Život je okrutan prema ljudima koji ga zavređuju. Kad je frend otišel u vojsku, ja sam s vremena na vrijeme dolazil provijeriti da li je sve u redu i nisam na vrijeme videl zmije koje su mi se pametno sklanjale s puta i videl ih na vrijeme pa im zavrnul  vratom. Iznevjeril sam i Tebe i Njega. Morti  ste i vi nekak to hteli da se raspadne, ali ja to nisam znal. I onda i danas, ja živim u nekom drugom vremenu, po nekim drugim pravilima lopovluka. Nekak sam se nadal da bute skup odrasli. Ne znam. A nas dvoje smo se  raskoračili u načinima i životima, pa ipak i opet s vremenom uskladili korak. Teško je živeti s duhovima, jer  ko s duhom liježe u grobu se budi.
 Ako ti treba krvi, eto ti žile! Ako ti treba glasa, urlat ću! Ako treba nekoga pojesti mrak, ja sam najtamnija tama ovog svijeta! Samo, molim te, ne liježi s duhom........