ujutro alapača, navečer romantična udavača:))

čitav dan skupljam i spremam, neke drage stvari, neke davne radosti umalu žutu kutijicu u ovom čudu....
nek ostanu... i kad mene ne bude....

ahh..

bojim se, neće mi stati...

pa kaj onda?

ma ja ništa ne spremam, valjda i to ima neko značenje

rekoh da sam ko hrčak:)) ponekad se iznenadim, kad naiđem na nešto... što sam sačuvala, a nekad mi se činilo tako važno...

Ja imam bolest bacanja, kao... lakše mi onda čistit. Poslije mi krivo ko psu, recimo gdje je moja maturalna haljina? Ili fuksija vjenčanica? Ili prvo prvcato ljubavno pismo? gdje mi je ušteđevina:PP

Danas prerezah pupkovinu s gomilom dragih i manje dragih stvari. Treba i to ponekad, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog reda u sobi :)

eto ja sve spremam, al ušteđevinu sam zaboravila:)) što me ranije nisi sjetila?:)))

hahaha, sad sam se sjetila da je moj sin pojeo žučni kamenac moje prijateljice:))) *ebem vas u skupljanje:PP

ma matora sam već, al tom rezanju nikako da se više naučim... možda nemam dobre škare:))

Dobro, nije baš POJEO al je cuclao... kao bombon bljak bljak

...ili imaš veeeeeeliku sobu :))

nije valjda?:)))
to još nisam izvadila... a ko zna... možda bi i to bilo ngedje na dnu neke ladice:))

za sve što želim sačuvati... ni arena mi ne bi bila dosta... kraj mojih uspomena,ni sanader ne bi imao gdje držati onaj "inspirativni" govor:))

raspištoljite se cure, bacajte.. uspomene ponekad samo "koče"

spremim, sakrijem... pa kad opet dodam puni gas, malo virim:)) smješeći se nadam se

Danas u tom velikom spremanju našla sam slikovnicu iz djetinjstva. Žučni kamen još čuvam u žučnoj vrećici :)

nadam se da si sjela i pročitala ju:))))ja kamen nemam(bar tako mislim)

bac...a kaj s onim uspomenama koje ostaju u nama...ostalo, materijalno lako je baciti? ( ja svoje čuvam u kutiji s mašnom i super je jer su se s vremenom izlizale i došle u formu ugodnog sjećanja)

:)

Meija, njih nedam ni za državu

i ne trebaš ih...one su dio tebe i s njma, bez obzira kakve bile, treba znati nastaviti živjeti ;-)

S njima rastemo, sazrijevamo i starimo

nikad nisam bježala od uspomena i gurala ih pod tepih...treba pustiti da vrijeme odradi svoje

valjda ponekad i vrijeme može biti prijatelj:)

mislila sam da se Blog odnosi na čiste materijale:) TO bacam, ostalo... pohranjujem i milujem

malo se jesmo odmakle od teme koja mi je bila na umu... al nevažno je:)) uspomene su uspomene, ma u kom obliku:))
odoh ja još poneku strpati u san...
laka vam noć:)

Ne hrči! Znam da si spremila pod jezik čokoladicu:P

A to što te žulja pod madracem... to je kamen s Kopakabane:PP

hehe,nekad sam ju skrivala pod jastuk.... moram zaviriti, možda ima koji omot, da i njega spremim:)

ha-ha. laku noć:))