NIŠTICA RAZMIŠLJANJA

Secem ulicom. Umorna od svakodnevnice sto me okruzuje. Gledam u pod, tu i tamo nagazim na smece, zaobidem nekoga..ali ne dozivljavam nista. Pokusavam misliti o bilo cemu ali mi nista ne pada na pamet.... Zasto misli ne padnu kao kisa u proljece, topla ali brza. O cemu vise da razmisljam, ,mozda o poslu? Ljubavi? Prijateljima? Problemima? Ne! Preumorna sam za to, to je za dan, ali ne i za noc. Ona bi trebala biti simbol za zaboravljen dan, ipak kada se spusti u svoje crnilo zavrsava jedan svijetli period koji, naravno kao sve drugo ima svoj kraj. Tako sam i ja sada ugasila svoje unutarnje borbe, ali zasto opet u sebi si govorim ove stvari, zar nemogu prestati misliti o svemu. Odustajem. Ipak idem razbacat osjecaje po ulici koja me vodi, hm iako neznam na koje odrediste. Mozda prema ljubavi..ali prvo koju moram znat prepoznat, nakon toliko vremena zaboravih ju...ili o poslu, nema novaca u mom dzepu, e da, sad se sjetih da trebam kupit cigarete, ah idem nekog pitat jel ima. Dizem pogled, a neda mi se nikog gledat, prilazim jednom mladicu, mislim da je metalac,duga kosa, majica“iron maiden“, i te jake marte, daje mi cigaretu, spustam glavu, i pusim. Idem dalje. Gdje sam stala ah da..Prijatelji, koliko ih imam onih pravih, a koliko imaju bezgrjesne maske kojima manipuliraju druge. Ah da te maske..mogu biti svakakve ali opasne, koje se kao trnovi od ruza zabijaju u tude osjecaje, dajuci nadu za povjerenje, dobrotu srecu...Problemi..Toliko ih ima da cu pljunut na njih i reci da me briga za njih, neka trce zamnom kad im se toliko da..Stajem, pogledam u nebo, oblaci se prikradaju poput nekog neznanca koji vreba iza grma...Nastavljam hodat i shvatim umorna sam od razmisljanja..zasto sam uopce zapocela mislit?! Da, znam, jer jednostavno sta bi zivot bio bez svega toga, nemozemo biti prazne glave, da treba koracat ali podignute glave i borit se s svime, lakse cemo prezivjet ako cemo razmisljat ili ne?! To ostavljam drugima., Ipak je noc, zaboravljen dan, a ja sklapam oci i tonem u san... Tko zna sto cu sanjat ali nije vrjedno razmisljat o tome...zar ne...?

ponekad s mislima, a ponekad i ne, ali glavu dići svakako :)

vruc, vruc, ne da se vuc i nemere uc!!!