boja nas.
zbilja ne znam zašto se led sjaji.....dobro....znam....
neka jebena fizika..voda..kristali...kurac ...palac...
a zakaj se led u našim srcima ne sjaji.....zašto...
nikad.
mislim....jel bi trebao...sjajit se...
možda i bi...
zamisli samo sjajni crni led smrznut u nama koji ima sjaj...jer to odaje da smo živi...živi i nemirni.
ne mora biti crn...može biti bilo koje boje....plav...žut.....crven....volim crvenu...zeleni led...
sad se pitam šta bi trebao značiti zeleni led u meni....smrznutu baruštinu...smrznutu šumu bez snjega.....
nemam pojma...
zelena mi je obično ok.
volim zeleno
sutra ću obući zelenu majicu...poslje tuširanja ...poslje nekaj malo posla u radioni...
možda ću i razmišljat zeleno...možda odem u dugačku šetnju po poljima...po staroj zelenoj smrznutoj travi.
mošda ću samo buljit u zeleni zid iza telvizora u dnevnoj...
možda sutra uopće neću vidjet zelenu boju ..osim u sebi....
a i čak nit za to nisam siguran.......možda u meni prevladava sasvim neka druga boja...il neboja..
možda siva....
nekad sam gledao stare ljude.....kako oblače sve nešta šta je sivo i smeđe...
siva mi je još ok...al smeđa.......
možda mi je zato siva sad simpatična...jer starim.
postajem star čovjek.
kojom bojom čovijek zrači kad bude zao...ili dobar...
vjerojatno ovisi i o nama ..kojim očima ga gledamo...
26.01.2022. u 23:53 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara