WDF

hodam ulicom posle posla
idem u grad
ne...hodam kroz grad
samim time ima nešta grada u meni..i ja sam u gradu...
plovim po pločniku..prepoznajem kamenje koje se klima...mislim da i kamen prepoznaje mene..
možda se malo stidi...al.. ipak...zna me i poznaje.

i tako kameni ja hodam ulicama od tvrdog materijala...
poznamo se..ko par tvrdih tipova...materijala...

al
ne mogu reći da osjećam nelagodu kad kamen i ja hodamo.
ništa mi više nije posebno...niti kamen koji živi moj život..nit ja koji živim kameni život.

ne znam jel mrki ledeni pogledi sade kamen u moje srce...ili sam se rodio s tim tvrdim kostima i srcem.
.