glas
kako je to kad se zaogrneš sobom...svojom željenom tišinom i svim onim mislima koje žele izbiti iz tebe ko jebeni osmi putnik.
mirno gledaš kroz dim cigarete...mirno sasvim mirno podižeš čašu
još laganije puštaš pogled
dva puta razmisliš šta ćeš reći...
jer...nikome nije stalo....baš nikome nije stalo to što govoriš.
nikome neće nit biti važno
ljudi više čuju ritam govora i trenutak kad izgovoriš riječ...nego što je prepoznaju.
dakle.....
razbijeno staklo u našim grlima i tuđim ušima nas udaljavaju
udaljit ćemo se i sami slušajuć samo sebe i nikog drugog.
ja bar to priznam.
Link
15.11.2023. u 21:46 | Dodaj komentar