Vježba

Zakaj mislim da je ovo u najmanju ruku dvojbeno. Also (dakle) da se sada ne pozivam na single iskustva od prije četrdeset i više godina, ali zadnjih pet (single) godina mi je pokazalo koliko je teže ugurat poplun u šlifer kada to radiš sam, a koliko je lakše kada se to radi u dvoje. Objesiti firunge puno je lakše kada ti netko pomaže (naročito ako ti je strop na preko tri metra...), sortirati veš za perilicu mi je dugo bila enigma (i još je): kaj s čim, temperatura, centrifuga da/ne, na koliko... O peglanju ne bi - nikada, ali nikada si neću znati opeglat majicu ili poplun kao što je ona... no da. Na placu ili u trgovini manja je vjerojatnost da ćeš previdjeti nešto povoljno i last, but not least, zgužvati plahte puno je ugodnije udvoje nego solo.
Ak me razmete.

Krešo...zato je ženama kada ostanu same ...dosta lakše jer...to sve nabrojeno...osim gužvanja plahti...i onako rade same cijeli život...a i gužvanje plahti se da jedan na jedan...mislim ..jedna plahta ..jedna JA...hahahah:-)))

Pa kaj se mene tiče osim perilice i peglanja uglavnom smo sve ostalo radili ili zajednički ili smo smo si pomagali.

Da...to je bio vas divan odnos ali..znamo da su to rijetki parovi koji tako žive.Recimo...moja mlada obitelj tako živi ..ali..pored četvero djece i nije drugo moguće ..inače..nebi trajalo:-))

bok krešo! simpa ti je tema! i posve se slažem kaj je arapo napisala. doista, nama ženama je lakše kad ostanemo solo, jer ionako smo 80% toga radile same! nažalost, vi muški skužite kaj vam znači žena u kući tek kad je izgubite i ostanete bez nje? barem većina! e sad, nije to nuklearna fizika popeglati nekaj, niti staviti veš, niti nekaj slično...ali je tlaka kad to moraš svaki dan a do tada nisi. o plahtama ne bih...lijepo ih je gužvati zajedno! but.....

ima jedan ali....zašto tako "sklepani" parovi u dvoje nakon nekog mladalačkog, bračnog života, u pozno doba ne uspijevaju? uglavnom...ili nikako? pa možda zato što ima ipak i nešto još pored praktičnosti, a to se zove...ljubav (privlačnost, kompatibilnost uma i tijela ) i sl. ako to štima, onda će lakše štimati i ove neke stvari tzv problemi! no, kako lljubav i zaljubljenost ne traju dugo (a u potonjim vezama više nemaš djece, zajedničke imovine i sl "ljubavna zajedništva") počnu se javljati pukotine, pa provalije...pa uglavnom svaka veza ode u honduras (tu mislim prvenstveno na zajednički život). lakše je i bezbolnije nalaziti se malo sim malo tam, po kafićima, restoranima, ići na izlete, bez neke obveze odnosno kad ti se hoće. e sad, teško je tu postići egal odnos...kolko daš tolko i primiš..trzavice počnu kad dođemo do onog...ja sam tebi, a ti si meni...i tak...trgovina nije dobra a nema "štrika" zvanog djeca, imovina...i onda se ljudi ipak raziđu...iako je ljepše i lakše u dvoje nego li solo! (eto, to su moja iskustva, ne znam kakva su vaša?)

U jednom dijelu ću se složiti s tobom sara; tek kad sam ostao bez nje skužio sam koliko mi je značila. S druge strane, nakon kaj me je šusnul infarkt radili smo na tome da se zna snalaziti u nečemu čime sam se u najvećoj mjeri ja bavio (sitni kućni popravci, računala i slično). I postao sam svjestan da sam joj mogao još puni pomoći i u nekim drugim stvarima... But jebiga...

E to sara, kada već imaš cijeli jedan život iza sebe puno je teže prilagoditi se nečemu potpuno novom, drugačijem; teško da ćeš samo tako mijenjati svoje navike i obrasca ponašanja. I kaj bi rekli https://www.youtube.com/watch?v=oGpFcHTxjZs

:)

dejtanjem na iskrici lepo shvatiš da i nije toliki problem biti sam, ili umreti sam :)))
samo ću to reći ;PPP

Donna, pa kaj ima dejtanja na iskrici?
(mislim... samo pitam....)

baš sam razmišljao, na temelju sluha; da mu nota nije preskočila....

https://www.youtube.com/watch?v=4Tr0otuiQuU